У организацији међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника “Неказано” из Бара објављена је књига љубавне поезије “Агератум” – ауторке Маје Николић која живи, ради и ствара у Сутомору
У приказу ове књиге Горан Радичевић, пјесник, рекао је:
“Агератум (горућа љубав) Маје Николић је збирка пјесама која је засигурно заслужила свој наслов. Писана је у првом лицу и са толико емоција да читалац остаје без даха од њихове снаге.
Истину за вољу не могу рећи да је писана неким већ изграђеним и искусним пјесничким стилом, али за првјенац то никад и није обавезно. Цијела збирка је један.врисак,врисак који је вапај љубави. Маја емоције дијели у двије категорије. Љубав кад је тај Неко ту близу и љубав кад је далеко или чак и кад га више нема.
Али увијек је то љубав, свеобухватна, свемоћна и креативна љубав. Није то љубав меланхолије и патетике, то је постојећа и горућа љубав а у изузетним случајевима љубав наде и љубав која обећава. Иако пише у првом лицу емоције у њеним пјесмама припадају више неком времену романтике и идеализма него данашњици.
У једном тренутку љубав постаје метафизичка величина да би у другом чврсто стала на ноге и добила свој опипљиви субјекат. Читаоцу док чита Мајине пјесме пажњу одржава и стална промјена ритма од пјесме до пјесме. То је као кад се плеше танго а музичари одједном почну да свирају полку. Једино што у тој мелодији остаје постојано јесте интезитет љубави. А све је љубав... И агератум, тај дивни њежни цвијет и мед и камен и птица и пелин. Исто као што жена може постати свом драгом јабука Јесенка, тако и Он може постати Градинар или Бунтовник.
Мајина љубав у овој збирци је љубав која постоји кроз вјечиту потрагу за самом сврхом жене и мушкарца, за оним даром од Бога због којег и јесу направљени различитим. Истовремено и жал за прошлим Маја претвара у креирање будућег, у осјећаје који се никад не мијењају у интезитету јер неће бити слабији исто као што не могу бити јачи. Истовремено се надам да Маја Николић неће остати на једној збирци пјесама, јер пјесник овакве емоције сигурно може изњедрити још пуно поезије. На задовољство свих који се домогну и буду имали срећу да је читају. Препоручујем од срца свим љубитељима лијепе ријечи.”
Маја Николић, рођена је 1977. године у Зајечару. Гаји љубав према поезији и сликарству. Ово је њена прва књига. Живи, ради и ствара у Сутомору.