Ћирилица Latinica
12.09.2018.
Култура

"Неверне бебе": Рокенрол има будућност!

Аутор: Редакција 1 Оставите коментар

"Неверне бебе" су поново у Бару. Њихов боравак у нашем граду био је прилика да са њима попричамо на разне теме. Трају 25 година, и управо су овдје у оквиру прославе тог јубилеја који заслужује поштовање. А питали смо их за новитете из професионалног живота. Дакако, и о даљим плановима...

У прилог нам иде одлично расположење Милана, Влајка, Ранђе, Јелене, Тијане, Немање и Себе.  Искрени и отворени, као и на сцени уосталом, у даху су одговарали...

Колико већ траје турнеја Неверних беба и промоција новог, односно, седмог по реду албума, „Прича о нама“?

"Н.Б": Па, реално, траје од краја прошле године, од кад је албум изашао. Међутим, ми смо ове године конципирали турнеју у 25 градова за 25 година постојања. То нам је овог пута идеја водиља а и лого турнеје говори у прилог томе. Сад, да ли ће бити концерт-два више, мање је важно.

Само можемо да закључимо да су нам концерти пуни у којем год граду да наступамо. Синоћ у Бару и сам си видео, прексиноћ у Херцег Новом била је слична ситуација и углавном су људи одушевљени гдје год свирамо.

С обзиром да имате двадесетогодишње искуство свирања пред Баранима, да ли можете да повучете паралелу између ондашње публике и ове која је синоћ била на вашем концерту? Да ли би се могло рећи да је Бар данас анемичан град када је рокенрол публика у питању, без обзира што има два (Академиа, Гримм) од неколико најбољих црногорских рок бендова?

"Н.Б":Посве искрено, а не зато што смо овде, већ и због чињенице да смо на неки начин кренули са неком озбиљном рокенрол причом управо 1994. године из Подгорице (Милан, Ранђа, Влајко), волимо да наступамо у Црној Гори.

Уз Бар, Подгорицу и Херцег Нови, мислимо на Никшић и Лејк фест, односно Будву, гдје смо такође раније наступали у више наврата. Што се тиче Бара заиста нам је омиљена дестинација, и још увек се живо сећамо свирки у некадашњем „Туристу“ почетком миленијума. Када је последња свирка у питању цео бенд је дисао као један и то је публика знала да препозна.

Томе је сигурно допринео и „Гримм“ који је као предгрупа сјајно урадио свој део посла и овим путем се заиста захваљујемо Небојши Ђукановићу, фронтмену „Гримма“, за који тврдимо да је одличан бенд.

Без обзира на твоју опаску мислим да Бар није анемичан град иако је јасно да је у ово доба године на концерту био и велики број туриста. Бар је град који заиста волимо и у којем имамо доста пријатеља, и наравно да ћемо се поново вратити међу пријатеље јер у Бару се осећамо као код своје куће (смех).

Да ли сте задовољни продајом последњег албума и имате ли неке податке о бројкама?

"Н.Б":Наравно да имамо и веома смо задовољни. Наш претходни албум „Праштам“ је у ери интернета био најпродаванији албум на нашим просторима а с обзиром на некадашње навике рок конзумената можемо рећи да смо веома успешни и слушани и код нових нараштаја рок публике.

На том фону се продаје и „Прича о нама“ и по подацима наше матичне куће (ПГП РТС) то је убедљиво најпродаваније рок издање. С обзиром да је видео технологија пратећи, односно, саставни део промоције сваког албума то смо и ми одлучили да бар неколико спотова прати сваки наш албум јер то је данас дефинитивно стандард.

"Н.Б": Како вас данас доживљава публика у мјестима у којима наступате а како ви доживљавате публику и шта нам можете рећи о старосној граници већине која сада посјећује ваше концерте?

То је оно што нас заправо највише радује. Уз стандардну средњу генерацију, којој и сами припадамо, и ону мало младју, на нашим концертима је ипак највише младих људи који са нама хорски певају све наше песме.

То је оно што нама као рок ветеранима итекако импонује и надахњује нас на још већи и жешћи рад. Заиста смо захвални тим младим људима који мисле другачије од већине, јер рокенрол је осим начина размишљања пре свега стање духа. Уосталом, синоћ си био сведок два биса.

Гдје највише волите да наступате и да ли је Црногорско приморје остало ваша омиљена дестинација?

"Н.Б": Па знаш како (смех)...Неверне бебе су за све ове године еволуирале и по речима многих релевантних људи, али и оних који се баве феноменом НБ, направиле једну невероватну каријеру од цовер клупског бенда до једног од водећих маинстреам бендова на простору бивше Југославије.

Од трећег албума „Јужно од среће“, Милановим избијањем у први план као аутора, креће и наша узлазна путања која је, богу фала, још увек у успону, и тако смо напорним радом дошли у позицију да сада свирамо само велике просторе. Реално, нема места за које бисмо ти могли рећи да нам је драже од осталих. Црна Гора нам је невероватно при срцу и тако ће остати док постојимо.

Који је ваш омиљени албум и пјесма а који најзрелији? Да ли је логично да то буде последњи албум „Прича о нама“?

"Н.Б": Јесте, логично је. Последњи јесте најзрелији у одређеном смислу али нама је најдражи већ поменути „Јужно од среће“ јер то је нека последња Миланова „црна“ стваралачка фаза (алузија на настанак албума након бомбардовања СРЈ у марту 1999. - прим. аут.) и многи рок критичари га сматрају једним од капиталних дела рокенрола на овим просторима.

У суштини, садашња постава је најзрелија и најхомогенија, има „хемију“ и онда је логично да се глас о томе далеко чује. На том фону се и саставља сет листа за актуелне наступе јер је креира углавном младја публика, тзв. видео публика, тј. онај (бројнији) део публике који гледа видео спотове и неминовно је да сет листа из године у годину „трпи“ метаморфозу (смех). А про по ових података Влајко каже да његове омиљене песме (Боја среће – НБ ИИ) одавно нема на сет листи али да се јасно искристалисало да је „Кућа за спас“ најпопуларнија песма "Неверних беба".

С обзиром да сте урадили сјајан спот који се већ дуго врти и да је албум „Праштам“ био страховито медијски експониран да ли сматрате да је титулу ваше најпопуларније пјесме „Кућа за спас“ завриједила захваљујући искључиво Јутјубу?

"Н.Б": Да, наравно. Несумњиво је да је данас „видео музика“, односно јутјуб канал нешто што се подразумева уз сваки велики бенд и да захваљујући томе многе песме себи крче пут ка врху. Уствари, тим аршином мерено ипак је највећи хит Неверних беба песма са петог албума „Да има нас“ јер њу дефинитивно знају наши фанови свих узраста. Интернет је постао незаобилазни дио наших живота а платформе које емитују музику су ту на првом месту.

Шта мислите о рокенрол сцени на простору бивше Југославије и да ли некога посебно цијените?

"Н.Б": Рокенрол сцена свакако постоји захваљујући великом раду и ентузијазму, стога бисмо издвојили ауторске бендове и појединце.

Пре свих "Парни ваљак", јер нам они по вокацији највише „леже“, али ту су и Горан Баре & Мајке, Лачни Франз, Влатко Стефановски, Бајага & Инструктори, Рибља чорба, Ван Гогх, Дубиоза колектив, Ванна Врдољак са којом смо имали сарадњу, Матија Дедић и сјајни Златан Стипишић Гибонни који су ове године били гости на „Ваљево јазз фестивалу“ чији је Милан уметнички директор већ другу годину заредом. Морамо истаћи да су њих двојица освојили симпатије пробране јазз публике укључујући и све чланове нашег бенда, и као људи и као музичари. Била је то сјајна прилика за дружење и уживање у музици бројних посјетилаца фестивала.

Да ли постоји неки бенд или музичар којег посебно респектујете и са којим бисте радо урадили пјесму а да до сарадње још није дошло?

"Н.Б": Па, Гибонни. Дефинитивно. То нам је и по вокацији и по сензибилитету тренутно најближе. То не радимо често али пажљиво бирамо с ким ћемо да радимо „дует“ а по ономе што смо чули на поменутом фестивалу немамо ни најмању дилему ко ће то бити. Верујемо, и на радост и задовољство наших бројних фанова.

Да ли постоји будућност рокенрола на овим просторима?

"Н.Б":Наравно да постоји. Ево, ми то показујемо годинама упркос тешкој ситуацији, а ту је још један број проверених бендова и један талас младјих бендова који долазе. Несумњиво је да је на другој страни машинерија која ради за „масовну музику“ коју конзумирају најшире масе и да се појавило много „бендова“ са префиксом бенд, али и поред те чињенице прави рокенрол неће и не може умрети.

Сигурни смо да има наде и да треба веровати у себе. То би уједно била наша порука свима који се баве рок музиком. Срећом, постоје и фестивали који могу бити одскочна даска бендовима који посједују квалитет. Наравно да није лако али се мора веровати. Док има људи који разумеју рокенрол, рокенрол ће да живи.

Ако смијем да примијетим НБ се никада не појављују на комерцијалним телевизијама, нису чланови жирија некаквих сумњивих избора, дају интервиеwе искључиво урбаним медијима. Да ли је то ствар личне културе и укуса, менталне хигијене или нечег трећег?

"Н.Б":То је, пре свега, ствар васпитања. То се понесе из породичног дома а ми Ђурђевићи смо имали подршку родитеља у свему а нарочито у музици, с обзиром да нам је мајка била професор музике и од малих ногу смо се сретали са добром и квалитетном музиком. Када смо кренули да скидамо Смак, Леб & сол, Deep Purple, Led  Zеppelin, веровали смо у себе.

Тако смо добили прву опрему од наших родитеља али пре тога васпитање које нас је усмерило на пут којим ћемо ићи и на коме без великог рада, труда и одрицања нема ни успеха. Данас смо срећни што радимо посао који волимо и што од њега можемо да пристојно живимо, а опет останемо нормални и скромни људи. У данашњем свету то није ни лако ни једноставно, али је, свакако, могуће.

Питање које се просто надовезује на претходно и које се намеће је: како објашњавате феномен милионских прегледа турбо фолк и регионалних рап изводјача? Има ли то заиста утемељење у реалности?

"Н.Б": То је феномен који је готово необјашњив. Сматрамо да није потпуна истина да су те цифре реалне и да се користе разне „технике“ модерног доба па и плаћање трећим лицима за „набијање“ тих бројки.

Заиста дјелује нереално да већина дојучерашњих анонимних извођача сада „убија“ цифре које су и међународно познатим и признатим звездама готово мисаона именица, мада се мора признати да они тај посао „одрађују“ фантастично.

Какви су планови "НБ"у наредном периоду и када можемо очекивати нови, осми по реду студијски албум с обзиром да је последња дискографска пауза трајала пет дугих година?

"Н.Б": Чека нас Belgrde beer fest, након тога Зрењанин, и као финале прослава 25. рођендана у Влајковом и Милановом родном Ваљеву. Онда ћемо се мало одморити једни од других (смех) а затим се окупљамо у нашем новом студију на Новом Београду где ћемо радити на материјалу за нови албум који би требао да буде готов крајем 2019. године.

Конкретно, радимо на једној песми коју ћемо ускоро избацити и која ће, претпостављамо, бити изненађење за све (не могу да ти кажем о чему се ради) (смех) али не сумњам да ће јој се наша публика веома обрадовати.

Мислим да ћемо урадити још један спот са актуелног албума чекајући следећи албум али је сигурно да нећемо правити паузу као што смо урадили сада.

Има ли још нешто што би ваша публика у Црној Гори требало да зна а ја вас нисам питао?

"Н.Б": Наше везе са Црном Гором датирају још из 1983. године када смо као шеснаестогодишњаци, под именом „Нова земља“ победили на Зајечарској гитаријади, и тада, као први рок бенд из Ваљева добили прилику да за ПГП РТБ снимимо дебитантски албум.

На том фестивалу упознали смо сјајне момке из Бара који су се звали „Ружин трн“ и који су са песмом „Кадињача“ победили у једној од категорија на фестивалу, а са којима пријатељство траје до данашњег дана, стога поздрављамо Санча, Пера, Ноца и Саву Перовића, сјајне људе и музичаре.

Памтимо и групу „Осма сила“ из Никшића и „Господу Глембајеве“ из Подгорице за које сматрамо да су били један од најталентованијих бендова на еx JU простору, и овим путем их такође поздрављамо, баш као и све ваше читаоце.

Воле вас ваше "Неверне бебе".

 

Саша Стојановић

 

 

Коментари
Zoki
Zoki: Nadahnuti i motivisani, svaka im cast. Bravo Sale za intervju.
23.09.2018 15:22
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар