Ћирилица Latinica
29.03.2019.
Култура

Одржано вече Слободана Чуровића

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

У организацији Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника “Неказано” у Дворцу краља Николе, у Бару, прексиноћ је промовисана књига поезије Мр Слободана Чуровића Аписа – “Дућан половних ријечи”.

Аутор је прочитао свој предговор књиге “Чему још поезија” (између махнитости и покорности):

"Не распознавајући ријечи које припитомљавамо и кротимо, ријечи ласкаве и подмукле, пјесници ступају на вјетробој гдје се стално укрштају заноси, бијесови исамозаваравања. И не трује нас живот толико, колико је наше пјесничко грцање заразно, јер једино за пјесмовно битисање нема лијека.

Усуд пјесмовјерника је у томе што поетише горчину битисања, али у томе да измишља нову религију бола И само је то добровољно, мрзитељско римовно заточење.

Бити опкољен ријечима и бити бескрајно сам, толико гладан своје муке, ето вам нацрт за израду портрета пјесника, од живих боја, бљескова, мириса, у нереду, у сивилу овог земаљског клецавог корачања...

Колико моћи, умјети и знати пред загонетком писања. У те горко - слатке мреже заточени смо и другачији. Ако смо пјесници. Ако још увијек изневјеравамо смрти, И помјерамо варљиву мету живота, римама и обузетостима. Бити у посебном виду на листама за оде и за губили- шта, то је судбина поезиологије, сопствене поетографије.

Пјесници бивствују некако другачије, махнитије и дрскије (јер „песник мора бити обузет ако хоће да буде песник“- како каже Црњански), између туђих бивања, не слутећи, никад да разазнају да су означени да буду тајни „љубавници“ поезије у недоба идола, да буду препјевачи живота и вјерују у ону илузију трајности, тврдокорности И непоткупљивости стиха.

Свака добра пјесма је разгоропађена, она тражи своју слободу, наслућујући боље и тананије безмјерност

времена, склад знакова и магијско звуковље.

Поезија је лична, заводница је и претворница. Пјесници су само пролазници поред њеног гордења, охолости

до непрепознавања, и заглушујуће гласноће. Ослобођена баналности, по својој закономјерности битише, тако што је ишту а не дотичу кротитељи, она је непознаница и себи и другима. Али то је само варка и ко ту коме вјерује?

А љубавити са поезијом значи бити у опасним везама, на врху сјечива, ходати по ивици најнепознатијих, ненаклоњених ријечи, непрестано цвокотати пред мрзовољним неповјерењем прелетача и прислужника прибиљежника твари у материјално-хедонистичкој реалности, из луче макрокосмичког сањаног, зачудно бити огољен језивом свакодневицом.

Бити пјесник значи бити убачен, ван свих гравитација у жрвањ играонице ,у „немерљиве силе“ тог новог, непрестаног чуда што се зове пјесма.

У инат свему, од лажног реда до вјечитог нереда, авантуре што измигољи каткад, (ако не увијек) оним злокобним ласкањем од памтивијека...

Зато је пјесникова махнитост случај, између незаинтересоване свјетине, злопогледа критичника и тумача

смисла књижевног појавља.

И онда чему још поезија" - запитао се Чуровић.

О његовој књизи говорили су пјесници Никола Ненезић Чудесни, Наташа Лечић и Лабуд Н. Лончар.

 Они су такође и читали Чуровићеве  пјесме, а аутор је вече завршио својом незаобилазном пјесмом “О косијеру брата Петра”!

 

Подаци о аутору:

Слободан Миливојев Чуровић Апис, рођен је 26.5.1964. год. у Бијелом Пољу. Одрастао у Павином Пољу.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду - одсјек за југословенске књижевности и општу књижевност.

Магистрирао на Економском факултету у Подгорици.

Дугогодишњи је професор српског језика и лијепе књижевности у Економској школи „Мирко Вешовић“ у Подгорици и једини професор србског језика који је одбио да предаје тзв. матерњи језик. Библиотекар и отац три сина: Миливоја, Владана и Тадије. Књижевник и књижевни критичар.

Објавио је тридесет пет књига поезије. За свој књижевни рад добио од Удружења књижевника Црне Горе, престижну награду „Марко Миљанов“, 2004.год. за роман „Обични животи“, „Видовданску повељу“ 2015. за књигу „Православни српски календар“. Поезија му је превођена на руски, бугарски и хинду језик.

Заступљен у многим зборницима поезије и књигама афоризама. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе. Творац умјетничког пројекта „Арс флуид“ и предсједник НВО „Апис“ - Аманет писма и Србства, Књижевног клуба „Марко Миљанов“ и Ускочко гусларско-пјесничког друштва „Петар Кршикапа“ које је основао заједно са народним гусларом Светозаром Зековићем. Повјереник Удружења “Ћирилица“ за Подгорицу, чији је предсједник Добрица Ерић.

 

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar