Ћирилица Latinica
28.06.2022.
Култура

О културном љету у Годињу

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Прво издање фестивала “Годињске звјездане ноћи”, који је одржан од петка до недјеље у овом црмничком селу, карактерисала је велика количина позитивне енергије и добре атмосфере, која ће, по свему приказаном, бити и убудуће заштитни знак ове манифестације – опште је мишљење аутора што су пристигли из Црне Горе и Србије, али и публике која је у специфичној, домаћинској атмосфери уживала у стиховима, бесједама и музици свих који су наступали на малој бини поред међе у дворишту куће неуморног организатора, пјесника Срђана Лековића.

Сам ток манифестације обиљежила је невјероватна импровизација домаћина и гостију, којима није било тешко да сопствене наступе са задовољством прилагођавају “растегљивој” сатници, уз опуштену атмосферу скоро па фамилијарног заједништва које осликава Ујевићевско “побратимство лица у свемиру”. Ако је неко очекивао спектакл – добио га је, али на другачији, готово заборављен начин, без гужве и буке, са чашом црмничког вина у руци. Тако никоме од пјесника није сметало кад га усред рецитовања прекине лавеж пса који се склупчао поред ногу, нити је иједан од музичара реаговао што сав звук иде кроз један звучник или без њега, нити су се бесједници жалили што усљед нејаког освјетљења говоре из полумрака знатижељној публици… Напротив, све је то доприносило оригиналности манифестације чија је застава, са руком исписаним словима на бијелом ланцуну, вијорила на оближној кући.

Прву манифестацију “Годињске звјездане ноћи” је отворио проф. др Милун Лутовац, наводећи како ће она “заживјети кроз једну искрену и аутентичну идеју, која ће у име амбијента, људи и њиховог идентитета, једног дана говорити више од ријечи“.

Др Лутовац је говорио о Милошу Црњанском, „одшкринувши старе Годињске двери“.

 “Бити пјесник, како тада, тако и сада, исто је што и бити ратник ‘са запетим луком’… Црњански је увијек био на страни слабијих. Оних осуђених на пораз, без обзира да ли су на страни правде и истине. Живот није палата правде, а и да јесте, палате су увијек саздане на темељима неког искупљења. Животна и стваралачка борба Црњанског свједочи о великом одрицању и жртви. У његовом дјелу осјећа се, можда више него код других писаца тога доба, велика искреност и жеља да се каже оно што се дубоко у души носи и мисли. Када је као дјечак једном био у тешкој грозници, Црњански је све вријеме на грудима држао роман Достојевског. У тренуцима ‘преобуке’, када су забринути родитељи хтјели дјечаку да узму књигу из руку, он је одбијао да је преда, мислио да ће без ње и он бити изгубљен. Тако је то са књигама и грозницама даровитих умова”, говорио је др Лутовац, потенцирајући да “има тајни које никад неће прећи у језик, ма како он богат био. Тајни, чије је станиште у митској тишини, каква је годињска, тајни којима приносимо жртве у име духа који нас све спаја”.

Први дан Фестивала одржан је под слоганом “Дјеца лете свијету” и био је посвећен најмлађима, па су додијељене награде за поетско и музичко представљање. У првој категорији најбољи су били Бојана Бабовић, Анастасија Влаховић и Анђела Анђушић, а у музичком дијелу Софија Лековић, Душко Лазовић и Ксенија Етеновић.

За музички дио програма били су задужени, у име група “Академиа” и “Белмондо”, Божидар Гаговић, Гајо Угреновић и Бобан Мијовић.

Други дан Фестивала је отпочео разговором са гостом из Београда Гораном Матићем. Надахнута модераторка Сања Величковић кроз дијалог са аутором покушала је да објасни начин стварања кроз специфичну поетску метафизику, а дотакла се и осјећаја мирноће потребног за креацију.

“Мир је тотална тишина у мозгу, а ја не могу из тог првог нивоа да уђем у пјесме, већ морам да укључим подсвијест. Пјесме не настају на прву лопту, већ након сучељавања са самим собом, изнутра”, рекао је Матић.

Прво ауторско вече на фестивалу било је посвећено Жељку Миловићу, односно поетском сегменту његовог рада. Модератор Срђан Лековић је кроз разговор са аутором, уз бројне анегдоте, подсјетио на његове збирке поезије, али је посебан дио вечери био намијењен разлогу зашто Миловић већ 21 годину није објавио књигу поезије у Црној Гори, а јесте у Македонији.

 “Књига поезије је у Црној Гори мало коме потребна. Нема издавачких кућа које се интересују, мало има и читача, па је објављивање поетске збирке корисно једино да је поклониш некоме, за рођендан или славу. Немам жељу да пјесме објавим, али не престајем да их пишем, то ваљда никад не престаје”, рекао је Миловић.

Посебну пажњу привукло је потом предавање проф. Миодрага Лекића о Италији и италијанској култури, који је најприје, уз неколико кратких прича, присутне увео у свијет црмничких сликара Николе Гвозденовића Гвозда и Велише Лековића.

 “Предавање др Лутовца о Црњанском који је много писао о Тоскани, а затим наслови поезије Жељка Миловића – ‘Бандиера Росса’ и ‘Бандиера Нера’ – врло су драматичан увод у предавање, јер су та црвена и црна застава идеја водиља у објашњењу италијанске литературе и умјетности уопште. Италија је земља која је симбол културе и умјетности у свијету – музике, сликарства… Она је супер сила у култури. Настала је 1861. спајањем малих држава и поставља се питање откада се уопште може говорити о италијанској култури, а до када је то била култура малих полиса. ‘Створили смо Италију, сад још само требамо створити Италијане’, рекао је тада Массимо д’Азеглио.

Њихова свијест је била калабрешка, наполитанска, тосканска… али је ипак претворена у националну свијест која је данас примарно италијанска, иако никад нико није укинуо степен идентификације са регионалним осјећајем. На жалост, ту увијек можемо повући нехотичну паралелу са Југославијом, само са другим исходом”, рекао је Лекић, посебно потенцирајући период прије и послије Другог свјетског рата, говорећи о умјетницима који су подржавали фашизам попут Габриеле Д’Аннунзиа или били истакнути љевичари попут Федерица Феллинија и Пиер Паола Пасолинија.

У музичком сегменту приређен је унплуггед мини концерт групе “Гримм”, а Ивана Јанковић и Небојша Ђукановић су уз акустичну гитару извели и готово заборављену баладу с првог албума “Вјетар те односи”. Вече је затворила а capella извођењем македонског традиционала “Зајди, зајди” Николина Новаковић.

 Централни догађај трећег дана Фестивала било је изузетно занимљиво предавање проф. др Никола Вукчевића о филмском сторyтеллингу, које је замишљено као интеракција са присутнима, у чему се највише истакао књижевник Невен Милаковић, чије је представљање уприличено непосредно прије овог догађаја.

 “Storytelling или приповједање је умјетност приказивања замишљених или стварних људи и догађаја, испричаних у циљу дијељења поруке. Процес коришћења нарације захтијева знање, креативност и визију, да би био произведен емоционални одговор”, речено је на скупу.

За крај програма оргабизовано је поетско вече у коме су учествовали Невен Милаковић, Светозар Ђуришић, Наталија Новаковић, Савка Парађин, Владимир Церовић, Дарко Булић, Ана Иванчевић, Горан Матић, Сања Величковић, Валентина Шуковић Шарановић и домаћин Срђан Лековић.

“Мени се фестивал јако свидио јер је био крајње неформалан. Дошао сам из Београда да подржим пријатеља Срђана и та атмосфера заједништва ми је годила, јер не волим манифестације на којима се све унапријед зна”, истакао је за Радио Бар и Бар Инфо српски пјесник Горан Матић.

Додјелом признања за најбоље пјесме пристигле на конкурс спуштена је завјеса на овај фестивал. Прво мјесто припало је Љиљани Зовко из Загреба, друга је била Саша Миловановић, а трећа Сања Поповић.

Организатор Срђан Лековић на крају није крио задовољство постигнутим: “На почетку смо пута и свакако има пуно да се дограђује, нарочито у организационом смислу, али с обзиром колики је био буџет, односно да га скоро није ни било, успјели смо и више него што смо очекивали. Испоштовала су нас значајна лица из домена културе Бара, прије свега, али и пријатељи из Подгорице и Београда. Било је планирано да дођу и аутори из БиХ и Хрватске, те још неки из Србије, али су изостали из оправданих разлога. Надам се да ће овај фестивал постати лијепа традиција, да ће постати озбиљна манифестација, у којој ће култура испливати изнад свега што је око нас, изнад подјела и негативних енергија, изнад свега што нема пуно додирних веза са умјетношћу”, рекао је Лековић за Радио Бар и Бар Инфо.

Жељко Миловић

(Бар инфо)

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar