Ћирилица Latinica
26.10.2018.
Култура

Свједочанство руског конзула Јастребова о Мркојевићима

Аутор: Редакција 7 Оставите коментар

Он лајн магазин "Седмица" публиковао је тескт из књиге "Стара Србија и Албанија", који се већим дијелом тиче Мркојевића, области и племена у данашњој барској општини.

Књига  је дјело Ивана Степановича Јастребова, чувеног руског историчара, етнографа, археолога и дипомате (био је конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну) из 19.вијела.

Он је 1873. године био и у селу Мркојевићи гдје је истраживао судбину крста св. Јована Владимира и ево шта је записао:

Предио Мркојевићи насељавало је племе истог имена. То племе се дијели на братства. Премда су сада сви житeљи муслимани, сачували су српска презимена.

Осим презимена очигледно потурчених као што су: Кадићи, Сеферовићи, постоји и чисто српски називи братстава: Божићи, Милошевићи, Никезићи, Грдовићи, Вучковићи, Вуковићи, Празићи и остали. Има уосталом до 12 православних кућа у селима Мркојевићи и Микулићи.

Код сваког села каква су Космини, Раван, Велики Мркојевићи, постоје црквене рушевине. У селу „Микулићи“ код Болице, катар. дворанина је 1614. године било 60 кућа, а у „Мркојевић“ 1.000 кућа. То село је познато и по томе што су у њему, код Ђура Илића Андровића, сачували онај крст које племе Мркојевићи носи на планину Румију, на којој је још сачувана мала црква Св. Тројице.

Тај крст је послао бугарски краљ Владислав српском краљу Владимиру, његовом зету, у знак тога да овај не треба да се плаши одласка код бугарског краља на његов позив. Бугарски краљ није одржао заклетву и наредио је да се Владимир током пута убије.

Краљ Владислав је Владимиру најприје послао златни крст, али је после, ради већег увјерења у своју заклетву, послао дрвени на којем је разапети Христос.

Тај крст је био стављен у руке Св. Владимира положеног у сандуку с реликвијама светаца у Крајини. Приликом преношења његових моштију у Елбасан, крст су задржали побожни хришћани да не би остали без последње наде у заштиту од напада на њих од стране латинских мисионара у вријеме млетачке владавине.

Крст је био у власништву житеља села Крајине, све док се нијесу потурчили. Онда су се Мркојевићи, којима је Крајина била близу, потрудили да одузму крст Крајишницима, што је ове врло наљутило.

Они су од тада предузимали све мјере са своје стране да би крст поново био њихов. Још задуго су ишли с Мркојевићима када су ови носили крст на планину Румију, али увјеривши се у немогућност постизања свога циља, престали су учествовати у литијама.

Сада су и Мркојевићи муслимани (потурчили су се крајем 18. вијека) престали носити крст с хришћанима на Румију.

Крст има четири крака; у дужину има 45 сантиметара, у ширину 38 сантиметара. Без икаквог натписа. На завршецима крста, ошивеног танким сребрним рамом, издубљени су ликови јеванђелиста.

Велико страхопоштовање пред дрвеним крстом који је бугарски краљ Владислав даровао српском краљу Владимиру заснива се на увјерењу да он садржи дјелић дрвета од крста на којем је разапет Христос. То потврђује и Мавро Орбини.

Исти такав крст, само мањих димензија, видио сам у доминиканском манастиру у Дубровнику. Тај крст је напрaвљен на захтјев српског краља Уроша који га је даровао цркви Св. Апостола Петра и Павла у Рашкој за вријеме епископа Григорија II. Тако је записано на сребрном раму крста.

 

О Аутору

Иван Степанович Јастребов (1839-1894) провео је свој радни вијек на Балкану као дипломатски представник Руске царевине. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи.

Посебно га је занимала српска црквена историја којој је посветио низ прилога  објављених 1894. и 1895. године у Гласнику Српског ученог друштва. Његово дјело „Стара Србија и Албанија“ први пут је интегрално објављено на српском језику прије пар мјесеци, у издању „Службеног гласника“.

Коментари
Krnjice
Krnjice: Kako je ovo moćno. Znači, i nakon što je srušena 1571.godine na vrhu Rumije je i dalje bila mala crkvica Svete Trojice čak i u 19. vijeku. I onda mi polujsvijet blebeće nešto kako nikad nije bilo crkve tu. Bilo je, ima je i biće je. A Mrkojevići su dobri ljudi, časni, mirni, pošteni i veliki domaćini. Njima svaka čast. Zaslužuju svako poštovanje.
26.10.2018 12:11
Mig 29
Mig 29: pa u Mrkojeviće ovo niko i ne spori. Oni s ponosom ističu da su poslednji islamizirani Srbi u današnjoj Crnoj Gori. Ali dobro je što se i ovim to dokumentuje, jer ništarije montenegrinske bi sve da falsifikuju samo da se ne podsjecaju ko su im preci i što su bili.
26.10.2018 12:14
Drndoje
Drndoje: Argument - dokument, rekao bi jedan divni covjek koji vise nije medju nama,nazalost.
26.10.2018 16:12
KOMITA CG
KOMITA CG: Pliva patka pliva guska ova zemlja nece nikad biti ni srpska ni ruska ni turska .Da je vjecna Crna gora.
26.10.2018 16:48
DacoBar
DacoBar: U Mrkojevicima i danas postoji crkva koju su stanovnici muslimani obnovili.
26.10.2018 17:48
Komita cg
Komita cg : Sa tom zeljom ces umrijet
31.10.2018 22:08
Vasko sa stare raskrsnice srbin
Vasko sa stare raskrsnice srbin: Kako je ovaj autor izmislio postojanje crkve u šesnaestom vijeku sto piše o srbima kako li se u mrkojevicima govori ekavski kako da Srbi u baru nisu umjeli krasti ko su po Proeskim knjigama u Istanbulu bili muslimani iz bara neka kaže pošteni rastoder
06.11.2018 07:58
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар