Ћирилица Latinica
18.05.2018.
Политика

Капа (Права ЦГ): Локална власт без слуха за музику и омладину

Аутор: Редакција 3 Оставите коментар

„Барском порталу“ достављена је изјава Александра Капе, одборничког кандидата листе „За прави Бар“.

Преносимо је интегрално...

Скоро па невјероватно тешко је описати у каквој је немилости барска публика која преферира алтернативну музику или умјетност која није најпопуларнија и свеприсутна у медијима и локалним манифестацијама.

Основни ниво опште културе налаже човјеку да се запита због чега је Културни Центар “Владимир Поповић Шпанац” максимално неискориштен и доведен до скоро па руинираног изгледа и ентеријера и екстеријера.

Лично сам, волонтерски, учествовао у неколико, испостављало се, атосмки тешких, акција организовања свирки за барске бендове (било је ту бендова и из других општина, док је публике било из читаве Црне Горе).

Дакако смо од ријетких појединаца из Културног Центра наилазили и на одобравање, али свеопшти утисак је био као да смо им тражили нешто што је потпуно неприродно и немогуће за извести, нешто што се нигдје никад никоме није тражило.

И то што смо се некако договарали, често није било испоштовано. Толико о слуху локалне власти за омладину. А пуна су им уста толеранције и добре воље за “другачије”. Све што је тражено је да се дозволи да неколико бендова или самосталних извођача изађе на сцену, и испред барског Дома Културе одсвира (најчешће и премијерно) своје ауторске ствари и тако их презентује публици као допринос градској култури.

Баш тако, у почетку тихо и наивно, настајали су и бендови на које смо данас као Барани поносни (Катапулт, Ружин Трн и остали).
У Бару тренутно постоји минимум четири-пет активних младих бендова, сигурно још толико соло извођача.

Некако сам сигуран да јако мали број Барана уопште и зна за њих. Разлога за њихову неприсутност итекако има. Је ли то због дуге косе, исцијепаних фармерки, карираних кошуља, изблијеђелих мајици, “широких” патика? Некад можда и јесте тако било, али данас засигурно није, јер је управо такав имиџ, из одређених разлога, постао општеприхваћен.

Најприје је проблем, рекао бих, у ускоумности и зачаурености оних који воде главну ријеч о локалној култури. Хеавy Метал, Панк, Хард Роцк, Хип-Хоп и сл. врсте су музике којима се у Бару систематски смањују децибели. И није то само случај са млађим нараштајима ентузијаста, бунтовника, који од уста одвајају да би имали инструменте.

Исто је и са факултетски образованим музичарима као и оним са дугим стажом ауторског стварања музике, од којих су неки као млади таленти успјешни били и на свјетским такмицењима и на регионалним фестивалима. Никога од њих нема кроз локалне културне програме, или их има јако мало.

Сва ексклузива резервисна је за медиокритете и турбофолк. Поражавајуће звучи цифра коју из општинског буџета однесу Екстра Нене, Мице Трофртаљке и сличне крајпуташице, уз врцкање и, за њих наручени, плаyбацк. На крају крајева и нека их, нека пјевају, није проблем. Али зашто је проблем дати простор локалним извођачима?

Зашто не дати шансу некоме ко нешто ради из чисте безусловне љубави, јер се добро зна да нема значајне зараде од издавања албума или ЕП-а. И то што одсвирају или презентују, обично не покрије ни трошкове пута тј. транспорта. А све то најчешће буде ван Бара, тј. у Подгорици или неком другом мјесту гдје имају више простора него у свом граду.

Бар је град у којем се култура “врти” око Барског Љетописа, а ни на њему од локалних извођача никад нико није ни имао шансе да наступи.

Локална ситуација са музичким фестивалима је, такође, недопустиво лоша. Довољно је само упоредити Бар и остале градове у Црној Гори. Док Котор (Sea Rock, Refresh, итд.), Подгорица (Cuty Groove Fest, Asfalturanje, итд.), Никшић (Lake Fest, Бедем Фест итд), Будва/Петровац (Sea Dance), Улцињ (Southrn Soul Fest) имају музичке фестивале, у Бару су успјели да и Јануарски Гитар Фест угасе прије неколико година.

Кад на све то додамо да су и неке друге врсте културних дешавања, бициклистичка трка „Путевима Краља Николе“, Интернационални ТВ Филмски Фестивал, љетњи Сајам књига итд. угашени и то наком вишедецениских одржавања, као и то да Бар 2018. године нема биоскоп (а имао га је у доба Пристана), без устезања можемо констатовати - локална власт је с предумишљајем извршила културолошки геноцид над градом под Румијом, а све у циљу обесмишљавања умјетности и њеног значаја и за град и за државу али изнад свега за народ.

Ја желим да живим у граду гдје ће свако имати простор за себе, музику за себе и да у њој нађе мир и ужитак. Непоштен је и дегутантан однос који тренутна локална власт гаји према локалној музичкој сцени.

Права Црна Гора, носи собом праве вриједности, разноликост у укусу, никакав шунд и наругивање традицији. Заокружите нове, боље! Немојте сједјети кући и чекати да вам “свирају” исти који су срозали овај град! 27. маја, ЗА ПРАВИ БАР, број 2!.

Коментари
Miroljub Petrović
Miroljub Petrović: Prljave metalike hoće sodomu i gomoru u Bar da dovedu. Bato, slušaj gusle, mozak u alfa režimu
18.05.2018 17:15
Cetinjanin
Cetinjanin: E ovo nam treba,Bravo!
18.05.2018 19:58
Sasa
Sasa: Metalica je institucija ,jadovi nepismeni ,netalentovani,nothing else matter..
19.05.2018 14:40
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар