Ћирилица Latinica
26.03.2018.
Спорт

У сусрет стогодишњици фудбала у Бару (3.): Утакмице против италијанских окупатора

Аутор: Редакција 2 Оставите коментар

Из предходних дјелова: Први клуб  из 1921. године “Четник” се 1923. ујединио са клубом “Жељезничар” и створен је “Црнојевић”. У првим годинама постојања клуб је одиграо бројне утакмице а понајвише пријатељске.

Пише: Лазар Мацановић. проф.

 “ЦРНОЈЕВИЋ”, послије формирања подсавеза 1930. године

Црна Гора је добила свој ногометни подсавез 1930. године, а за првог предсједника изабран је професор са Цетиња, Никола Латковић, уредник и власник новина и један од најугледнијих спортских радника тог времена. Након формирања подсавеза, расте и интересовање за фудбал. Публика у великом броју прати утакмице а сва штампа из тог периода преноси резултате са поједних утакмица. “Слободна мисао” од 6. септембра 1930. године регистровала је наступ “Бјелогорца” из Улциња, у Бару, гдје је поражен од “Црнојевића” са 4:1.

У току 1931. године “Црнојевић” је одиграо три утакмице,  и то са  СЦ  “ Растислав ”  из  Улциња,  коју је  добио  са  2 : 1,  и  двије утакмице са  “ Зринским ”  из Тивта. Прву утакмицу  у Бару добио је са 4:1, а другу утакмицу у Тивту изгубио је са 3:1. Међу најбољима у тим утакмицама су били Дрецун, Каваја и Владо Булатовић.

Прије одласка  у Албанију, 2 августа 1931. године, екипа “Црногорца” је играла у Бару и побиједила домаћи “Црнојевић” са 6:0 (3:0). Касно увече “Црногорац” је бродом “Србин” отпутовао у Драч.

 Исте године, 16. августа, у Бару, “Црнојевић” је високо поразио новоосновану екипу “ВСК” из Вирпазара са 12:0.

“Црнојевић” је 1931. и 1934. године одиграо утакмице у Скадру. Вођа пута на првој утакмици је био Мићо Иличковић. Ишли су аутобусом, макадамом, али у Владимиру се покварио аутобус.

Није било друге, спаковали су ствари и кренули пјешке. Прешли су Бојану, увече преноћили у Скадру а сјутрадан, обувени у дупле вунене чарапе, истршали на терен. Атмосфера је била застрашујућа.

Гађали су их каменицама, пријетили, вукли голмана за дрес и тукли. Али издржали су и, понајвиђе, захваљујући јунаку утакмице, голману Јовану Никочевићу, побиједили. Резултат је био 2:1. Друга утакмица је одиграна под сличним условима, али без инцидената. Изгубили су са 1:0.

На тим  утакмицама играли су: Бато Шикопариа, Марко Дрецун, Саво Никезић, Васо Делибашић, Мило Павићевић, Душан и Јован Каваја, Чика Беговић, Блажо Црнчевић, Ђуро Никезић, Љоро Пици, Владо Булатовић, Анто Трцета, Лука Булатовић, Јован Никочевић, Иван Закопчег, Јован Никезић. Тренер је био Андрија Перовић.

 Почетком марта 1932. године расписане су утакмице за првенство  Подсавеза. “Југословен” је 27. марта био гост у Бару, гдје је “Црнојевић” побиједио са 1:0. Други велики успјех те године “Црнојевић” је постигао у пријатељској утакмици са “Његошем” са Цетиња. 

Њега је 17. јула побиједио са 4:1 (1:1). Почетком августа, исте године, овај клуб је забиљежио још једну вриједну побједу. На свом терену савладао је екипу Поморске академије из Дубровника, а “Зетски гласник” од 13. августа пише да је “Црнојевић” у великој форми.

То је четврта узастопна побједа Барана тог љета. Прије питомаца, побијеђен је београдски “БУСК” са 1:0 (на тој утакмици судија је био Баранин Андрија Перовић), а крајем јула и феријална колонија из Петровца са 3:2.

У априлу 1932. је у Улцињу тамошњи “Бјелогорац” у пријатељској утакмици побиједио екипу “Црнојевића” са 4:2, ову утакмицу водио је судија Перовић из Бара, вјероватно објективно, јер је једино уз такву арбитражу аутсајдер могао побиједити тако јаког противника, какав је био барски тим.

У прољеће 1933. године, “Црнојевић” у првенству опет игра са “Игалом” и побјеђује као гост са 3:2 (0:2). Прије тога, побиједио је 7. маја цетињски “Његош“ са 5:1 (3:0). Најбољи у тиму “Црнојевића” против екипе “Његоша” су били: Беговић, Каваја, Трцета и Павловић. У полуфиналу “Црнојевић” је у Бару поражен од “Ловћена” са 2:1.

Дана 2. августа 1933. године екипа “Црнојевића” је одиграла још једну пријатељску утакмицу са екипом београдских студената, који су овога пута били бољи и побиједили са 2:0. Одлично је судио Беговић из Бара.

“Црнојевић” је крајем 1934. године запао у кризу, која је дуже трајала. У “Гласу Боке” од 21. септембра 1935. године објављено је службено саопштење. У њему се каже да “Зрински” из Тивта и “Црнојевић” из Бара нијесу за последњу годину одиграли ниједну утакмицу, па се предлаже њихово брисање из Подсавеза.

Мир у младима изазива немир, и сви они којима је фудбал у крви, крећу на ходочашће према игралишту. “Зетски гласник” у броју 50. из 1936. године доноси вијест о обнови овог клуба.

За екипу су играли: Драго Прелевић, Јован и Симо Никезић, Виктор Краснић, Драшко Лазовић, Саво Брајовић, Бранко Стаматовић, Мило Влаховић, Ђоко Булатовић, и други, а тренери у том периоду били су Андрија Перовић и Италијан Милети.

“Црнојевић” се у штампи не помиње до 1938. године, а тада се помиње као учесник такмичења за куп. Играо је са “Црногорцем” са Цетиња и поражен је са 2:1 и то у једној утакмици која је, како пишу новинари и извјештачи, била толико груба да је у више наврата и прекидана.

Услиједила су ратна времена и за тренутак се престало размишљати о фудбалу. Послије ратних операција утвђено је да су у борбама животе изгубили  неки чланови Клуба и то: Бошко Стругар, Бранко Чаловић, Милорад Лекић, Ђуро Никезић, Душан Каваја, Анто Иличковић и Виктор Краснић.

 Фудбал за вријеме окупације

Фудбал за вријеме окупације није у потпуности замро. Италијани жељни да покажу своју супериорност с времена на вријеме су организовали фудбалске утакмице. У интервјуу “Барским Новинама” 2002. године, Анто Радовић прича о једној таквој утакмици против окупаторске војске кад је и он почео да игра за барског “Црнојевића”:

“Непосредно прије капитулације Италије, негдје у 1943. требало је да буде одиграна утакмица између “Црнојевића” и окупаторске војске, заправо репрезентације Њемачке и Италије. Тони Трцета је закаснио, “Црнојевић” није имао једанаестог играча и из публике су завикали: “Нека игра Анто”.

Требало је да чувам њихово десно крило, фудбалера брзог као муња. У нашем тиму најбољи фудбалер био је центархалф Марчели, Италијан, љепотан, који је утекао од рата у Црну Гору. Радио је као возач у италијанској фабрици у Бару . Прије него што је побјегао преко Јадрана, играо је за чувени италијански клуб “Амброзију”, која је била нешто као данас “Јувентус”.

Тај Марчели ми је рекао прије него што је утакмица почела: “Тиени пер ла мутанде!” (“Држи га за гаћице!”). Одиграо сам веома добро ту своју прву утакмицу за “Црнојевића”. Нисам испуштао из вида играча којег сам чувао, био сам стално уз њега, уклизавао, избијао лопту пред њим. На полувремену је дошао Тони Трцета, али моји суиграчи нису дали да напустим терен. “Црнојевић” је побиједио репрезентацију окупаторске војске 2:0 и нико срећнији, чини ми се, није био од мене. Био сам толико узбуђен и радостан, да нисам ни скинуо дрес, већ сам отрчао кући, у Стари Бар, да бих га показао мајци и комшијама.”

Иако су италијани добро играли фудбал, за заказану утакмицу са “Црнојевићем” за суђење су довели Андрију Перовића који је на терен доведен право из затвора.

Наклоност Италијана му је, као робијашу, могла донијети неке олакшице, али он се на то није обазирао. Ту утакмицу, као дијете,  гледао је Раде Перовић, син Андријин.

Гледао је свога оца, није могао да му приђе, доведен је из логора да суди утакмицу. Андрија је говорио перфектно италијански и њемачки. На тој утакмици, биле су направљене и трибине, окупили су се многи официри окупаторске војске, међу њима и Колонело, највећи по рангу, “Црнојевић” је побиједио са 2:0…

Италијански играчи су стално викали на судију… Организатор који је био задужен за утакмицу, звао га је Колонело, и питао га како је судио судија, рекао је: “Одлично, зовни ми онога што се бунио, још једном ако кажеш нешто судији, идеш у затвор, тако се не остварује побједа виком на судију!”. А Андрија је судио како треба и “Црнојевић” је побиједио…

(Приликом прикупљања података око ове утакмице долазио сам до различитих изјава око коначног резултата - највјероватније је да је одиграно више утакмица између истих актера - прим. аутора.)Марта 1945. године, док је рат још трајао, барски тим, одиграо је интернационалну утакмицу против “Влазнимија” (практично против репрезентације Албаније) и изгубио са 6:0.

 

Виктор Краснић

Албанац, занатлија, имао је своју бријачницу на Пристану. Велики фудбалер и човјек,  ентузијаста и заљубљеник у фудбал, организатор свих фудбалских утакмица у окупираном  Бару. Ишао је од куће до куће и молио људе да забораве на ратна страдања и играју фудбал. Стријељан са групом Грбљана у Старом Бару од стране партизана 25. новембра 1944. године, по мишљењу многих - неправедно.

 

Слике:

1. "Дана 7. маја 1933, “Црнојевић” против цетињског “Његоша”, 5:1 за “Црнојевић”. Стоје слијева на

десно: Ацо Павловић,Бато Шикопарија, Мито Влаховић, НН,НН, Лука Булатовић, Мило Павићевић, НН,

Јован Никезић, Тони Трцета, Јован Никочевић, Андрија Перовић. Чуче: НН, Ђорђе Беговић, НН.

 

2. Црнојевић” против цетињског “Његоша”, 7. мај 1933. Заједничка слика обије екипе

3. Екипа ЈСК “Црнојевић” 1938. године, горњи ред: Мила Булатовић, Бранко Стаматовић, Васо Делибашић, Јован Никезић, Славко Поповић, Драго Прелевић, Лука Булатовић, Ацо Павловић, Тони Трцета; доњи ред: Перо Иличковић, НН, Милан Влаховић.

4. Екипа ФК “Црнојевић” непосредно пред рат 1940. Године. Стоје слијева на десно: Перица Иличковић, Виктор Краснић, Ацо Чејовић - Шуфа, НН, Анто Иличковић, НН, Бранко Стаматовић,  Зејнел Чобић. Чуче: Тони Трцета, Божо Калуђеровић, НН, Блажо Мргудовић.

 

 5. Октобар 1941. године, фудбалери “Црнојевића”, са стране се види италијански војник

 

6.  Октобар 1941. године, фудбалери “Црнојевића”

 

7.  Екипа ФК “Црнојевић”  1943. године. Стоје слијева на десно: Виктор Краснић,  Мило Булатовић, Бранко Стаматовић, Тони Трцета, Ацо Павловић, Блажо Мргудовић,  Иван Кодера. чуче: Целица Иличковић, Божо  Калуђеровић, Мито Влаховић, Зејнел  Чобић. 

Коментари
Srga74
Srga74: Odličan tekst i divno podsećanje na te dane...
26.03.2018 11:37
Fudbaler
Fudbaler: Sjajno... od ovoga treba napraviti knjigu... Pohvale za autora...
26.03.2018 12:41
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар