Ћирилица Latinica
03.04.2018.
Спорт

У сусрет стогодишњици фудбала у Бару (4.): Ослобођење и први јавни мечеви

Аутор: Редакција 4 Оставите коментар

Из претходних дјелова: Први клуб  из 1921. године “Четник” се 1923. ујединио са клубом “Жељезничар” и створен је “Црнојевић”. У годинама између два рата клуб је одиграо бројне утакмице а понајвише пријатељске. За вријеме II свјетског рата одиграо је и неколико утакмица са против Италијанског окупатора.

Пише: Лазар Мацановић. проф.

 

Млади основали “Обнову”

Дан након евакуације њемачке војске, партизани су ушли у Пристан. Грађани су, сазнавши да је стигло коначно ослобођење, сви до једног, изашли на тргове и улице. Одушевљењу и радости није било краја. Град је убрзо био окићен заставама и цвијећем. Омадина и дјеца, заставама и транспарентима, пјесмом су поздравили слободу. На свим лицима сијала је безгранична радост.

Страхоте рата још су биле присутне на сваком кораку тек ослобођене земље. Кренуло се у обнову порушених градова, мостова и жељезничких пруга, али и у организовање првих спортских приредби.

У првим послијератним годинама у Црној Гори се поклања посебна пажња масовном спорту. Оснивају се фискултурна друштва која су изводила слетове који су попримали одлике великих манифестација са бројним вјежбачима и спортистима уз масовно присуство публике.

Упоредо са тим, организују се кросеви (трчање у природи) прољећни и јесењи, гдје су на окупу све генерације, од млађих узраста до ветерана у мушкој и женској конкуренцији.

На подручју Бара, такође, оснивају се фискултурна друштва, а у оквиру њих и фудбалске секције. Фудбал је далеко најпопуларнији и најорганизованији спорт у том времену, зато је и почео први са радом. Први клуб на Пристану послије рата звао се “Јадран” и “Напредак” (Стари Бар), онда “Обнова”, па “Темпо”. На иницијативу Драга Прелевића, “Јадран” су основали младићи са Пристана. Нијесу били формално регистровани.

На Пристану је, првих година послије рата, постојало једно фудбалско игралиште, а поред њега и спортска дворана те терени за кошарку, одбојку и рукомет. Ту се све и одвијало. Били су ту хотели „Румија” и „Обала”, али оно што је најважније, ту се налазила и дворана ДТВ „Партизан”, тада није било друге забаве, сем  бављења спортом, па се доста слободног времена  проводило на спортским теренима и у тој дворани.

Леонардо Барнаба је уливао љубав према спорту и учио момке са Пристана првим спортским корацима. Већина барских момака је била свестрана, па су они са фудбала лако прелазили на рукомет, стони тенис, гимнастику или било који други спорт који је освајао и ове просторе. Једноставно, владало је велико другарство, такмичили су се ко ће  бити бољи, али је то било једно здраво, другарско ривалство које је утицало да се достигне врх у неком спорту.

На првој међународној утакмици одиграној септембра 1945. у Скадру, између репрезентације срезова Бар и Скадар, у репрезентацији барског среза наступила су три Петровчанина: Саво Франовић, Вељко Давидовић и Урош Зеновић.

Година 1946. 

У Новом Бару је 3. марта 1946. године године дошло до првих јавних утакмица. Једна незаборавна утакмица била је сусрет између: Фискултурног друштва “Напредак” (Стари Бар) - “Јадран” (Нови Бар) 2:1. “Побједа” је о овој утакмици извијестила читаоце 10. марта. Меч је посматрало 2000 гредалаца.

Меч је слабо и пристрасно судио Андрија Перовић у корист “Јадрана”. Код побједника су се истакли Мирко Ухрин и Данило Марвучић, а у тиму “Јадрана” Драго Прелевић.

Реванш утакмица одиграна је три недјеље касније, гдје је доминирала екипа пристанског “Јадрана” и славила побједу са 7:0. Утакмицу је добро судио Дрецун.

Послије утакмице одржана су такмичења у трчању на 100 метара, бацању кугле и потезању конопца.

“Омладински покрет” преноси да је Фискултурно друштво “Обнова” основано 1946. године и има око 100 чланова, од којих је двадесет женских. Има своје игралиште, али није ограђено. Прилична пажња се поклања подмлатку.

У новембру 1946. године одиграна је у Бару утакмица између омладине Цетиња и Бара, гдје су гости били бољи и побиједили са 5:0.

Интересантно је поменути да су сви барски спортисти потицали са такозване Мале порте, онога мјеста гдје су пристајали бродови. То је био епицентар окупљања барске омладине.

Они који су се бавили фудбалом, бавили су се и атлетиком, а када је направљена дворана ДТВ "Партизан" почели су се бавити и гимнастиком. Постојало је једно фудбалско игралиште у пољу барском, које се користило за сву спортску и фискултурну дјелатност, па су се на њему одржавали јавни наступи и слетови.

Ово игралиште је касније одузето за потребе изградње Луке Бар.

Година 1947. 

Пред почетак квалификација за улазак у “Републиканску лигу”, како су је тада звали, барски фудбалери су одиграли веома добро и једну пријатељску утакмицу.

У “Побједи” од 16. марта 1947. године записано је да су у Бару играли домаћа “Обнова” и улцињски “Бошко Стругар”. Побиједили су домаћи фудбалери са 2:1. Био је то пријатељски сусрет који је водио Андрија Перовић.

На првенственој утакмици за улазак у “Републиканску лигу” у Котору, 16. марта, домаћи “Бокељ” је побиједио“Обнову”из Бара са 6:0 (3:0). и тиме стекао право учешћа у републичкој лиги.

Те године почиње и такмичење за “Куп маршала Тита”, гдје је “Обнова” у првој утакмици овог такмичења у Бару побиједила екипу “Бокеља” са 2:0. Недуго затим, у пријатељској утакмици у Титограду,“Обнова”је високо поражена од другог тима “Будућности” са 6:0.

“Омладински покрет” биљежи и утакмицу Искра - Обнова 5:1 (3:0). Пријатељска утакмица одиграна у Бару 6. јула 1947. године. Даниловграђани су били знатно бољи. Судија  Андрија Перовић врло добар.

Дана 12. октобра екипа “Обнове” је одиграла и пријатељску утакмицу са екипом Дирекција поште са Цетиња.

Прву интернационалу утакмицу,барски фудбалери под именом “Темпо”, послије рата одиграли су у Скадру против “Влазнимија”, које је предводио тада чувени фудбалер Љољо Берићи. Резултат је био 6:0 за домаћина.

 

Леонардо Барнаба

Рођен на Пристану 1926. године.  Отац Пјетро стигао је у Црну  Гору  почетком прошлог  вијека из Барија. Био је и остао италијански држављанин. Годинама је био је лучки радник,везивао је  бродове за  гат, путницима преносио пртљаг до царинске испоставе и даље.

Леонардо Барнаба је био један од оних људи за које се може рећи да су читав свој живот посветили спорту.

Творац многих спортских екипа, па и оних фудбалских у послијератном развоју Бара, Леонардо је играо све док се “Морнар” није укључио у Црногорску лигу 1948. године. Био  је италијански држављанин и није имао право наступа на званичним утакмицама за бодове.

Био је халф, имао је префињену технику, био је и голман по нужди. “Морнар” тада није био нарочито јак тим, али су у њему владали другарство и дисциплина.

Леонарду је посебно остала у сјећању прва и последња ноћна утакмица коју су одиграли: изгубили су од “Арсенала” 13:1, а он је био голман. Игралиште је било између хотела “Румија” и Пристана.

Клубану (свлачионице) нијесу имали. Купали су се и прали од блата у Рикавцу, који је био удаљен педесет метара од игралишта. Није им сметало да онако врући и знојави, ускоче у ледену воду.

Опрему су набављали како су само знали и умјели. Једном су тако нашли неке мајце које је УНРА послала као помоћ нашем народу. Сами су их шили и прекрајали, али им је најважније било да играју, а играли су срцем.

Никад нису имали тренера. Тај посао су, онако успут, обављали Марко Дрецун или Андрија Перовић.

Трчали су око игралишта, пуцали на гол и то је било све,  никакав систем, ништа. Играли су борбено и, наравно, бесплатно, из задовољства. Нијесу имали друге разоноде осим фудбала. 

Леонардо је почео да игра у халф линији, а завршио као центарфор. По потреби је био и голман. Дао је доста голова, посебно памти два која је дао “Даниловграду” у Бару. Утакмица се завршила 2:2. Када је “Морнар” почео да игра у лиги, окачио је копачке о клин и посветио се гимнастици и одбојци.

 

Фотографије:

1. Година 1945.  прва слика фудбалера “Обнове”. Стоје слијева на десно: Марко Дрецун, Анто Радовић, НН, Алекса Новаковић, Данило Марвучић, Урош (Ћићо) Зеновић, Милош Прелевић, Славко Поповић.

Чуче: Рако Војводић, Божо Бјелојевић, Драго Прелевић и Љубо Иванишевић.

2. Година 1946-47, фудбалери “Обнове”

3. “Обнова” из 1946-47. Горњи ред: Драго Вучинић, Алекса Новаковић, Крсто  Лековић, Драго Прелевић, Бранко Бјелојевић; средина: Ђокица Јовановић, Леонардо Барнаба, Љубо Иванишевић;

доњи ред: Рако Војводић,  Божо Бјелојевић, Урош - Ћићо Зеновић.

4. Обнова” из 1947. Горњи ред: Андрија Перовић, Анто Радовић, Срето Мартиновић, Нешо Брајовић,  НН, Кика Ивановић, НН.

Доњи ред: Кољо Ђокић, Божо Савић, Драго Ванино, НН, Ђоно Поповић

5. Снимљено 1. маја 1947. година, “Обнова” - “Дечић”, заједничка слика

Коментари
Fudbaler
Fudbaler: Uh, što je ovaj ublažio. "Hrabri" partizani su ušli u Bar dva dana nakon što je i poslednji njemac napustio grad!!!
03.04.2018 11:10
Dugi
Dugi: partizani su bili okupatori, oni su nam ostavili ove majmune sto sad vladaju
03.04.2018 11:41
za Dugoga
za Dugoga: Sto reci na ovaj tvoj komentar, osim da je ljudska glupost bezgranicna.
05.04.2018 12:41
Staro Baranin
Staro Baranin: Dugi sve si u pravu a ja da dodam jos sto mi je otac pricao koji je bio njihov simpatizer. Kad su njemci u povlacenju stigli do Budve Ko...... su sisle iz Mikulica i pocele da prave zlocine kao onaj kad su pobili one patriote iz GRBLJA u kojima se se narocito istakao Pero Markicic kad je jednom nesretnjiku rekao ZINI DA TI NE KVARIM ZUBE i tako ga krvnicki ubio da bi za te i druge zasluge on i njemu slicni dobili besplatno placeve pored mora na zukotrlici na zemlji koju su uzeli od starih vlasnika bez nadoknade opliackali ali nadam se OTETO PROKLETO sto nekima vec i jeste sto nazalost placaju naslednici a i jos ce.
15.04.2018 12:42
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар