Хајдучија АНБ-а и МУП-а: Држављанства дијеле по лојалности, за законе не хају

Агенција за националну безбједност (АНБ) и полиција настављају са незаконитим активностима када су у питању мишљења о (не) подобностима грађана за остваривање основних права.

Агенције јављају да се Омбудсману, посредством адвоката из Бара, обратио страни држављанин, којем је црногорско држављанство ускаћено због мишљења Агенције за националну безбједност (АНБ) - представници те институције нису дали сагласност да се том држављанину да црногорско држављанство јер постоје “сметње из разлога безбједности земље”

Министарство унутрашњих послова (МУП) повриједило је право на добру управу и правну заштиту страном држављанину који је од тог ресора тражио црногорско држављанство.

То је закључак замјенице заштиника људских права и слобода (омбудсмана) Зденке Перовић.

Нечињење надлежног органа у ситуацији када је то поступање јасно прописано законом, тврди Перовићева, представља примјер лоше управе.

У мишљењу Омбудсмана наводи се да је Управни суд, по тужби тог држављанина, два пута обарао одлуку Министарства, јер није детаљније појашњено о којим сметњама је ријеч.

“Указујући првостепеном органу (МУП) да је повриједио закон на начин да се морају конкретизовати разлози и дио образложења зашто је XX неподобан за добијање држављанства, налажући том органу да у поновном поступку исправи недостатке у поништеном рјешењу”, каже  се у извјештају Омбудсмана.

Из Министарства су Заштитнику одговорили да АНБ мишљење сачињава на основу извршене безбједности провјере лица подносиоца захтјева и да прикупљени подаци, сходно Закону о тајности података, представљају тајне податке којима је приступ ограничен и може се остварити на начин и под условима утврђеним тим законом, прописима донесеним на основу њега и међународним уговорима које је закључила Црна Гора.

На примједбу страног држављанина да други пут није добио рјешење, из МУП-а је одговорено да “поменуто рјешење исти може преузети у Подручној јединици за грађанска стања и личне исправе Бар”.

Омбудсман, међутим, тврди да је МУП рјешење морао доставити подносиоцу захтјева.

Перовићева је закључила да је Министарство у извршавању пресуда Управног суда доносило истовјетна рјешења, не поштујући наведена правна схватања и примједбе Управног суда, иако је, сходно Закону, на то било обавезно.

“У том смислу Министарство је било дужно да у складу са својим управно-правним овлашћењима, сагласно Закону, поступи по пресудама Управног суда и у законом прописаном року донесе нову одлуку поштујући примједбе и правна схватања суда”, пише у мишљењу омбудсмана.

“Тако да је поступање управног органа у конкретном случају по мишљењу Заштитника примјер лоше управе”, појаснила је она.

Министарству је тим документом препоручено да подносиоцу захтјева достави рјешење, у складу са Законом и да у свом будућем поступању у потпуности поступа по пресудама Управног суда и води рачуна о поштовању начела добре управе.

Мора се имати заштита и од мишљења АНБ-а

Перовићева тврди да то што Агенција није могла конкретизовати мишљење - не може бити оправдање за непоступање по примједбама и правним схватањима Управног суда и да је МУП имао могућност да тражи детаљније мишљење АНБ-а.

“Према мишљењу Заштитника, не улазећи у меритум мишљења Агенције... акт Агенције не може бити недоречен и врло формалан, и да не садржи довољно елемената на којима темељи мишљење. Непостојање детаљног образложења не може потцијенити значај система безбједносних мјера којима се врши заштита националне сигурности, али се исти не могу користити на начин који ствара стање правне несигурности, односно предвидљивости у погледу обавезе сваког лица да прилагоди своје понашање законској норми”, појаснила је она.
Према пракси Европског суда за људска права, наводи се у мишљењу, “морају постојати мјере заштите којима ће се обезбиједити да се дискреционо право које је дато извршној власти врши у складу са законом и да се не злоупотребљава”.

“Појединац мора да буде у могућности да оспори тврдњу извршне власти о угрожености националне безбједности”, стоји у мишљењу.