Превише лажи и од најлажавије полиције у региону

Пише: Игор Стојановић

Није ми била намјера да се поново упуштам у причу о полицији, али обим лажи које су навели у свом реаговању не даје ми за право да не  реагујем на текст "Реаговање Управе полиције: Поступали смо професионално према Стојановићу", који је прекјуче објављен на овом порталу, а након мог ауторског  текста о иксуству које сам недавно лично доживио са црним униформама и шефовима тих униформи.

Најприје, свакако мислим да ни наредни редови неће интересовати никог у полицији, нити ћу нешто промијенити, али ћу бар показати да нисмо сви од оних који ћуте полицији и само климају главом. Њихово смијешно реаговање по copy/paste систему објаснићу по пасусима, гдје је сваки пасус нова лаж, иако су они "увијек у праву", и они "у свему поступају професионално и сходно овлашћењима".

Чак и кад ови специјалци млате момке по граду, то је професионално и сходно овлашћењима, јер их готово увијек покушавају ухватити са дрогом, али готово никад у томе не успијевају.

Нисам могао заиста да прећутим оволико лажи, pa ћу објаснити колико пута су слагали у свом реаговању.

Прва лаж (први пасус): Чак и када је Интервентна јединица ЦБ Бар 19.07. у вечерњим часовима, извршила "преглед", а не "претрес" мог друга и мене, они су и тада у истини, посебно онај дио да су "тражили од нас да покажемо ствари које имамо код себе, што смо ми и урадили". У праву су и у истини, иако нам нико није тражио да покажемо ствари, а камоли да смо ми то урадили (ово је чак у домену измишљања), већ сам ја, знајући да то слиједи кад су нас зауставили, кренуо да вадим ствари из џепова, а они викнули "не то, стани, ми ћемо сами". У истини, заиста.

Овдје морам додати и 20 евра које су ми нестале током претреса, на које нико ни главу није окренуо, а камоли да то упише као забиљешку. Тврдио сам тада да нико од њих четворице није узео тај новац, већ да је испао из џепа у том мрклом мраку док су ми вадили мобилни (све је било у истом џепу), међутим, сада тврдим да су једноставно нестале током претреса (још једна лаж јер то нико није ни поменуо у реаговању), и желим да ми се да званична потврда о нестанку новца током претреса/прегледа полиције. Дакле, позивам полицију да се јавно, путем саопштења сличном овом реаговању, огласи поводом нестанка мог новца. Овдје је небитно што се ради о "само" 20 евра.

Друга лаж (други пасус): "Том приликом полицијски службеници су саопштили И.С. разлог контроле, а то је зато што се налазио у друштву безбједносно интересантног лица, В.Г". Апсолутно није тачно ни ово, јер су ми рекли да је В.Г. безбједносно интересантно лице тек када сам отишао сам у полицију након завршеног претреса, рекао ми је лично командир Зоран Делетић. Ипак, морам признати да полиција једноставно мора бити у истини чак и када бесомучно лаже.

Трећа лаж (трећи пасус): "И.С. је касније исте вечери дошао у ЦБ Бар како би пријавио полицијске службенике Интервене јединице који су га претходно контролисали и прегледали, наводећи да су били нељубазни, када је и питао да ли полиција смије да претреса грађане. Тројица старјешина ЦБ Бар су примила на разговор И.С. и објаснила му да полицијски службеници имају законска овлашћења да контролишу лица, те да је у конкретном случају над њим и В.Г. извршен преглед а не претрес".

И овдје су слагали, јер ја нисам питао да ли полиција смије да претреса грађане, већ да ли полиција, с обзиром да ми је једном приликом један полицајац из интервентне јединице рекао "да не смију сами да гледају ништа од мојих ствари", смије сама да копа по мојим џеповима, или треба да извадим све што имам код себе, а онда могу и голог да ме скину ако треба, и да ли смију да ми стављају руке у џепове док ја не гледам у том правцу, јер ми тако могу ставити шта хоће и рећи да су то пронашли код мене, те ми накачити било које дјело.

Лично командир Делетић ми је рекао да смију сами да ми копају по џеповима, већ само у изузетном случају ако имају провјерену и тачну информацију да код мене постоји нешто незаконито. Одакле полицији таква информација, ако сам ја објаснио да сам сасвим случајно изашао напоље, јер сам био болестан, али сам ипак изашао само око своје зграде, на позив друга да испушимо по двије цигарате и мало се испричамо? Ни овдје полиција није у истини, а њихово реаговање на мој текст показује се пасус по пасус као обична лаж.

Четврта лаж (четврти пасус): "Полицијски службеници су према И.С. и В.Г. поступали професионално и сходно закону приликом прегледа, као и приликом пријема И.С. у службене просторије у ЦБ Бар, и према овим лицима нису употријебљена било каква средства принуде". Не знам да ли се ово зове лаж или како, али командир Зоран Делетић избацио ме је из канцеларије хватајући ме под мишку и гурајући вани, гдје ме је предао неком младом полицајцу који је стајао испред канцеларије, а који ме је извео из зграде.

Ово гурање Делетића, уз хватање под мишку, вјероватно је професионално и сходно закону, и нису употријебљена било каква средства принуде, па је полиција опет у истини, ако, наравно, не рачунамо ово гурање и хватање под мишку, иако све личи на средства принуде. Нисам, ево, сигуран да ли да ово ипак подведем под "полицијски истину", јер њихова истина није она истина нормалних грађана, они имају неки свој свијет у коме важе њихове правила, а за то је криво Министарство унутрашњих послова, и режим који им дозвољава да се понашају овако. Или да ово ипак подведем под још једну, пету лаж у реаговању?

Иначе, морам заиста рећи да је Делетић у почетку био врло љубазан, чак ми је рекао да ми познаје оца и да ће га одмах ујутро назвати да му каже с ким се дружим (што се наравно није десило, ево Делетић слага још једном). Кад сам му објаснио да је Владо мој друг од дјетињства, и да то нема цијену (вјероватно је мислио да ће мене са 41. годином препасти кад ми спомене оца), да ме њихове службене забиљешке о њему ни најмање не интересују, његово понашање се драстично промијенило, и почео је да прича са мном повишеним тоном. Питао да ме да ли сам нешто пио (након пола сата нормалног разговора) и да ли сам користио неке забрањене супстанце, на шта сам тражио алко тест, као и све тестове на све могуће дроге, да докажем да сам чист. Тада је буквално "експлодирао", и на већ поменути начин ме избацио.

И последња, шеста лаж (последњи пасус): "Полицијски службеник Р.Љ, којег И.С. спомиње није наведеног дана био на послу односно није био радно ангажован". Ја Ранка Љујића нисам спомињао осим у следећој реченици, "Стигао је командир (за кога сам тек сјутра дан сазнао да се зове Зоран Делетић), са још тројицом колега, и примио ме је у канцеларији на првом спрату. Осим командира, искрено, запамтио сам само једног сиједог човјека кратке косе (за кога су ми дан касније рекли да се зове Ранко Љујић, мада не могу то и да потврдим док га поново не бих видио и питао). Дакле, тек сјутрадан ми је један полицајац рекао да је то можда Ранко Љујић, када сам га описао, али сам у тексту на који су реаговали рекао да не могу да потврдим да се ради о Љујићу, док га поново не бих видио и питао за име. Ово ћу подвести под категорију "полулаж", али свакако да није истина. Уосталом, господина Љујића сам поменуо у суперлативу, иако можда, ето, није био то човјек на кога сам мислио.

Према томе, за сваку ставку из реаговања сам доказао да је лаж, што сматрам великом срамотом полиције. Тако обманути јавност, на тако подао начин, упућујући грађанство да сам заправо ја кривац и негативац у цијелој овој причи, јако је ниско чак и за најлажавију полицију у региону.

А и шта боље очекивати кад су чак 123 регистроване психички обољеле особе запослене у полицији, а највише их је у Бару? Полицајци који имају дијагнозе под шифром Ф, напуњени стероидима, пуштени на улицу да раде шта хоће. Добитна комбинација за све лоше што може да се догоди.

"Та цифра није коначна јер укључује само службенике којима је изабрани љекар у Здравственом центру Министарства унутрашњих послова (МУП). То у пракси значи да нијесу обухваћени полицијски службеници који здравствену заштиту остварују по мјесту боравка у другим медицинским установама, тако да наведена бројка може бити много већа - каже предсједник Савјета за грађанску контролу полиције Саша Зековић" (цитат из више медија).

А у Бару је бар 60 одсто полицајаца негдје са сјевера Црне Горе, и ја лично бих прилично повећао овај број, мада могуће и да гријешим.

На крају, морам рећи да у полицији ради много добрих људи, поштених, али да их шачица ових напумпаних од стероида све ставља у исти кош. По мени, ове "наоштрене" треба под хитно премјестити у Спуж, да тамо чувају затворенике, али и задњице, јер су многима који су сада су у Спужу управо они "преправљали задњице" и остале органе.