Аплауз и поруке захвалности професорици - хероини: БЕСКРАЈНА ХРАБРОСТ И ВЕЛИКО СРЦЕ МИЛЕНЕ БАЈАГИЋ
У Гимназији “Нико Роловић” јуче је на спонтан, младалачки начин одато признање херојском гесту професорице биологије Милене Бајагић, пише Ферал Бар.
Седмог октобра, када је матурант Дарис Мујић мучки нападнут и убоден ножем у школском дворишту, професорица Бајагић је рањеном ученику пружила прву помоћ до доласка екипе хитне помоћи, а прије тога, са колегом Марком Радосавовићем, истрчала је из школског хола да одбрани свог ученика од напада двојице младића.
Ђаци Гимназије јуче су због тога у школском холу истакли плакат са поруком захвалности професорици, коју су поздравили дугим аплаузом, као и професора Радосавовића.
“Било је баш емотивно, самим чином што су ученици имали слуха за сва та дешавања која су била протеклих дана око свега овога. На другој страни, камере мобилних телефона данас у холу нису могле да забиљеже баш све, па ни један посебан тренутак који се десио док су ми ученици прилазили да ме загрле и да ми честитају. Осјетила сам тада да ме неко потапшао по леђима: била је то Дарисова сестра, која ми је казала “Хвала вам”, и показала мобилни телефон са активним видео-позивом-“Дарис је и данас са нама”, казала је за Ферал.бар проф. Бајагић.
У моменту напада на Мујића, Бајагић је са другим колегама-био је мали одмор-била у школском холу.
Чим је уочила напад, истрчала је без размишљања, са њом и проф. Радосавовић, да заштити свог ученика.
Метеж настаје када је Мујић пао на земљу, са сјечивом заривеним у абдомен. Тада до максималног изражаја долази прибраност Милене Бајагић, и њено познавање процедура прве помоћи:
“Неизмјерно ми је драго што сам се нашла тада ту и што су се звијезде поклопиле да сам могла да му пружим помоћ док не стигну доктори. У том тренутку, чини ми се, све је стало. Обавила сам подвезивање стомака и компресију крвних судова како бисмо зауставили крварење. Давала сам му упуства како да се понаша, било је од кључне важности да се не помјера. У једном моменту је показао апатију, кренуо да затвара очи, молила сам га да се не предаје, да држи фокус на мени док не дође прва помоћ, послушао ме је”, испричаја је Бајагић.
Поред тога, Бајагић је спријечила да се вади нож из Мујићевих груди, “он је у том тренутку био чеп који је спрјечавао да Дарис искрвари, морао је ту да остане док не дође хитна помоћ”.
Матурант је тако и допремљен у барску болницу, са сјечивом у себи.
Оваква професионална реакција професорице Бајагић имала је неколико упоришта.
“Завршила сам средњу медицинску школу прије уписа на студије биологије, а и супруг ми је орални хирург, па ми је медицина фактички све вријеме присутна у кући и знала сам добро шта треба радити. У датој ситуацији, побиједили су искуство и знање, а увијек говорим дјеци да морају да буду искуствени, да стичу знања и да у тренутку потребе знају да их валоризују”, додаје храбра професорица.
У међувремену, обишла је Дариса у Клиничком центру.
“Посјетила сам га без најаве, и тај његов осмјех када ме је видио, та искра живота у његовим очима, били су круна свега онога што сам у том моменту могла да примијеним”, закључила је професорица Бајагић.
