Држава Црна Гора напокон стала иза Бајровића, министар Божовић тражио да га пусте на привремену слободу

Министар правде Бојан Божовић послао је Министарству правде привремених институција система у Приштини гарантно писмо за Баранина Екрема Бајровића и затражио његово привремено пуштање на слободу
до окончања кривичног поступка који се води против њега за ратне злочине, пишу "Вијести".

Он је написао и да је Црна Гора спремна да обезбиједи његово присуство у даљем току кривичног поступка.

У документу послатом Приштини пише да знају да оваква активност није уобичајена, али да с обзиром на Бајровићево здравствено стање, као и саму сложеност поступка, сматратају да би тај примјер представљао добру праксу за слична будућа поступања.

Од како је Бајровића Основни суд у Приштини у јулу прогласио кривим и осудио на 12 година затвора за ратне злочине над цивилним становништвом у Истоку и околним селима 1998-1999. године,
његова породица тражи подршку и помоћ црногорских институција јер, како тврде, то може допринијети ослобођењу прије доношења правоснажне пресуде.

Гарантно писмо је резултат разговора које су Бајровићева дјеца имала са политичарима и представницима Министарства правде.

У оптужници косовског Тужилаштва наводи се да је Бајровић допринио кривичним дјелима, као што су убиство, пљачка, премлаћивање, злостављање, хапшење, тортура и нечовјечно поступање према цивилном становништву.

Према Тужилаштву, он је био дио српских полицијских и војних снага које су 8. маја 1999. године убиле 15 албанских цивила у селу Стародворане.

Бајровићев адвокат Милош Делевић казао је “Вијестима” да ће поднијети жалбу на одлуку Основног суда у Приштини када пресуда буде преведена са албанског и када им буде достављена, што они очекују сваког дана.

Делевић је казао да очекују да он буде ослобођен или, у најгорем случају, да му се драстично смањи казна.

Према његовим ријечима, Бајровић је у притвору скоро двије године, од 19. октобра 2022. када је ухапшен.

Тврди да пресуда није достављена ни два мјесеца након доношења.

На Космет одлазио сваке године по више пута

Бајровић, бивши службеник српске полиције, у посљедњем обраћању суду казао је да “осјећа велику срамоту што мора уопште да се брани од ових оптужби јер се цио живот трудио да живи часно и поштено, те да је да је велика љага бачена на његово и име његове породице”.

"Цио радни вијек као полицајцу ми је прошао у проблемима.

Био сам у сталном сукобу са претпостављенима, јер сам се трудио да помогнем и олакшам људима, гдје год да сам могао.

Ипак су то моје комшије, који су познавали мене, мог оца и моју породицу" -казао је Бајровић, мислећи на албанско становништво.

Испричао је да је хтио да им помогне и тог дана када су се догодила та “несрећна убиства”, те да су и свједоци Тужилаштва о томе причали.

Он је казао да је тога дана спасио Ахмета Ељшанија и више чланова породице Кабаши које је препознао јер су му радили кров прије рата.

"Када сам руком показао њима да прођу, прошло је и 100 људи са њима" -казао је Бајровић.

Навео да је тачно да су тога дана убијени недужни цивили, али да он није учествовао у томе, нити је та убиства видио.

Испричао је да је за вријеме кратког боравка у Стародворану примијетио паравојне формације, људе које до тада није видио, наоружане и маскиране.

Према ријечима Бајровића, његов командир је примијетио да он помаже Албанцима и вратио га на пункт у Ђураковац, како не би ушао у сукоб с паравојском.

"Због свега наведеног, а прије свега због моје чисте савјести, ја сам остао у Витомирици дуго након повлачења српских снага.

Иако сам био полицајац, нисам хтио да напустим своју кућу, јер сам свакога могао да погледам у очи, али на инсистирање и молбу моје мајке и моје породице, ја сам јула мјесеца 1999. отишао за Рожаје, а након тога за Бар" -казао је он.

На Космет је долазио сваке године, према његовим ријечима, понекад и више пута годишње.

Он се на Косову и Метохији и судио ради узурпације његове имовине, тврди да се најнормалније кретао по Ђураковцу, Витомирици, Пећи… и посјећивао органе локалних управа, судове и ресторане и никада није имао проблема, до дана када је ухапшен.

Бајровић је поновио да ни по једној тачки оптужнице није крив, те да од судија очекује ослобађајућу пресуду. Он је од тада у затвору у Подујеву.

Одбрана одбацује оптужбе

У завршној ријечи Бајровићеве одбране, између осталог, пише да не оспоравају да се злочин десио, али да он није у њима учествовао, што, како наводе, показују сви докази и свједоци.

Оспорили су и оптужницу, наглашавајући да ју је Тужилаштво без икаквог основа проширило на временски оквир читавог периода рата на Косову и Метохији, од 1998. до 1999. године, иако се Бајровићу суди за злочине који су почињени током два дана.

Жалили су се јер је Тужилаштво за свих 35 свједока дало статус оштећених, иако неки од њих, како тврде, нијесу били у Стародворану 7. и 8. маја те године, те свједоцима који нијесу ни говорили о злочинима у том селу и који нијесу ни помињали Бајровића као и онима који су сами казали да нијесу оштећени.

"Од 35 свједока колико је саслушано у истрази, 33 је саслушано након хапшења Бајровића.

Само двојица свједока, Бајрам Даутај и Исмет Кикај, саслушани су прије хапшења и у тим изјавама они ниједном ријечју нису поменули Бајровића.

Од 33 свједока саслушана послије Екремовог хапшења, највећи број њих је рекао да су самоиницијативно дошли у полицију, јер су чули преко медија да је ухапшен.

Нико од њих није дао прихватљиво објашњење зашто га нису раније пријавили, ако су већ знали да је извршио злочин" -пише у завршној ријечи.

Проблематизовали су и то што су неки свједоци говорили о периоду с почетка деведесетих година, као и о дешавањима која немају везе са злочинима због којих се Бајровићу суди.

Његови адвокати су, између осталог, оспоравали сам процес хапшења, главног претреса и саслушавања свједока.

Адвокат Делевић је казао да је само материјал из завршне ријечи довољан да оспори ову пресуду, уколико њихова жалба буде правично разматрана.

Чланица породице која живи у Бару испричала је “Вијестима” да је пресуда, као и само хапшење њиховог оца, за њих била најгоре изненађење.

Како је казала, он је отишао на Косово, као што је пуно пута до тада чинио, да обиђе своје имање и заврши неке бирократске обавезе, када је ухапшен и затворен.

Истиче да нису одустали од свог оца, али мисле да држава Црна Гора јесте.

У протекла два мјесеца његова ћерка се састајала са представницима партија и институција, а како је казала, Бајровића је у затвору посјетила и секретарка Амбасаде Црне Горе у Приштини Федиса Дацић.

Она га је наводно посјетила на молбу породице, након што су је информисали да се Бајровићу, који је дијабетичар, ускраћује медицинска помоћ и адекватна исхрана.

Из Амбасаде нијесу одговорили на питања “Вијести” шта је био циљ и резултат те посјете, какву комуникацију имају са породицом Бајровић, са којим институцијама су имали комуникацију поводом овог случаја и шта подразумијева подршка и помоћ коју су наводно обећали Бајровићевој породици.

Министри, посланици, партија...

Њега је у затвору посјетио и тадашњи министар правде Андреј Миловић, који се састао и са министарком вањских послова привремених институција у Приштини Аљбуљеном Хаџију и казао да је Црна Гора заинтересована за то суђење.

Бајровићева ћерка разговарала је и са новим министром правде Бојаном Божовићем, а из његовог кабинета нијесу одговорили на питања редакције о овом случају.

Посланик Социјалдемократа Бранислав Ненезић у јулу је у Скупштини казао да ускоро почиње суђење његовом суграђанину Бајровићу, те да он у своје име и име породице упућује апел тадашњим министрима правде и вањских послова, Миловићу и Филипу Ивановићу, да дају додатни напор како би имао праведно суђење и како би се његова права заштитила.

"Имамо човјека који посљедњих 23 године, од када је иселио са Косова и живи у Бару, више пута годишње и одлазио и једни гријех му је што није отуђио своју имовину"-казао је Ненезић.

Шеф ДНП-а Милан Кнежевић тада је у скупштинској сали Бајровића назвао “симболом страдања”...

У Бошњачкој странци се праве "мртви"

Бајровић је био кандидат за одборника Бошњачке странке на локалним изборима 2022. у Бару на листи која је предата 27. септембра те године.

Он је ухапшен мање од мјесец дана касније, а његова ћерка тврди да су га непосредно пред изборе који су се одржали 23. октобра, искључили са свих листа и промотивних материјала.

Из те партије нијесу одговорили на питања о Бајровићевом случају, његовом чланству у партији и њиховом поступању пред локалне изборе.

Бајровићева ћерка каже да се састала и са Суљом Мустафићем из општинског одбора Бошњачке странке у Бару.

Према њеним ријечима, он је саслушао и казао је да саосјећа са њом, пружио разумијевање и лијепе ријечи за њеног оца...

Она наводи да су им из БС-а казали да је и шеф партије Ервин Ибрахимовић упознат са случајем, те да раније није могао реаговати, али да сада, са позиције потпредсједника Владе, вјероватно може.