Домаћи, а "од Турака гори"

ПИШЕ: Емило Лабудовић

Турци су, упркос својој окупаторској улози у историји нашег народа, дугој скоро шест вјекова, одавно прерасли у симбол и том одредницом у колективној меморији Срба дефинисана су сва зла и голготе кроз које смо прошли. Сјећам се, моја покојна баба све зло које није било српско, крстила је турским, без обзира од кога је долазило. Једина „изнимка“ били су јој Италијани, који су је, с двоје малољетне дјеце (мој отац и моја тетка), пола године држали у логору, мада је и за њих имала опаску да су били и „од Турчина гори“!

Елем, Турци су се одавно преселили у епику, десетерац и покоји роман, тако да је једно вријеме била заживјела она пророчка из „Буне против дахија“: „друмови ће пожељет Турака, ал’ Турака нидје бити неће“! Али, вријеме односи и доноси и, ево неко вријеме, Турци опет крстаре нашим друмовима. У почетку су наше цесте биле само проходнице за Њемачку и друге дестинације, а ових новијих година Турци су све присутнији као наши суграђани. Уосталом, трећи су на листи по улагању у овдашње некретнине.

И нико на то, нормално, не обраћа пажњу, јер је ова земља одавно распродата, у сваком погледу. Руси, Њемци, Турци… очигледно је свеједно. Али, свако, ма и реторичко, подсјећање на Турке као симбол једног времена, и даље подиже тензије, овакве и онакве, а најчешће узавреле, пријетеће, алармантне… Тако је једна реченица Марка Ковачевића, изговорена на мјесту које је симбол пада „турског симбола“, дигла црногорску јавност на ноге. Таман као да је султан Мурат са ордијом „прегазио про Косово равно“ и стигао већ до Рожаја, па се само поставља питање како ће га ко дочекати: неки раширених руку, а други раширеног алај – барјака!

Немам намјеру да толкујем Маркове ријечи, ни овако ни онако, јер Марко је довољно паметан, а богме и храбар, да тумачи сам себе. Против сам извлачења и тумачења реченог изван контекста мјеста, прилике и времена. Давно је један силник и власник људских живота рекао: „дајте ми три реченице било којег писца и послаћу га на вјешала“ (а Спајићу је била довољна и ова једна Маркова, па да га анатемише), тако да је само ствар жеље, (зло)намјере и перцепције па да се речено (дис)квалификује. Умјесто тога, само ћу, мада дубоко свјестан узалудност тога, подсјетити на разноразне изјаве, и то са високих адреса, упућене на рачун српског народа, у Црној Гори и ван ње, (од Драгињиних „трактора“ па до Белведерских баљезгарија) на које овдје ни пас репом мрднуо није. Али, шта су Срби спрам Турака? И откуд Срби браћа кад су доказани душмани, и од Турака (оних) гори.

Дакле, друмови више нијесу жељни Турака, јер су Турци већ ту. И нека су, и нека су добродошли. И нека ВДТ, кад већ не јури ове кримосе и пљачкаше који разурише Црне Горе, „опредмети“ Марка и његову реченицу, неће му и неће нам бити прво. А сва је прилика ни последње. Јер, важно је да се таласа, да се баци прашином на „коверту“, „ничију кућу“, државни удар…. и све оне неподобштине којима су ову несрећну државу урнисали ови домаћи, а „од Турака гори“!