Друг Катнић, "државни удар", НАТО, педери...

Друже Катнићу, сјећаш ли се (извини, али „друже“ и „Ви“ не иде ми једно уз друго) оног графита у Никшићу у вријеме када нас је бомбардовао НАТО: „Бомбардујте и нас, нијесмо губави“?

НАТО бомбардовање 1999. године већ је уписано златним словима у историју Црне Горе. Та хуманитарна организација која несебично и пожртвовано брижи над цијелим свијетом, васпитном мјером коју смо заслужили, увела нас је међу цивилизоване народе.

Захваљујући посвећености НАТО-а, сада и нашим улицама, као и у осталом напредном свијету, парадирају господа педери, лезбијке и сл., ослободили смо се сељачких српског језика и ћирилице (бљак), ослободили смо се Русије (бљак, бљак), сада смо браћа са Албанцима, посебно онима са Косова и Метохије, али и Хрватима и, вала, ослободићемо се Срба и тако и својих предака, а и Православне цркве (ми имамо Мираша – дика наша)…

Ипак, са трамбулине благодети коју нам је донио НАТО највише је одскочио – ријалити шоу „Државни удар“.

Педере, латиницу, мржњу према Русији, Србима и православљу имају и други из НАТО-вограјског врта. А „Државног удара“ нема ниђе у свијет до у ову лијепу нашу Црну Гору (ко то каже, ко то лаже Црна Гора да је мала…)

А главна фаца у „Државном удару“ управо си Ти, Друже.

Један шуошчић у дан парламентарних избора у октобру прошле године Ти си уздигао у грандиозни пројекат у који је данас укључен велики дио Црне Горе, али и Русија и Америка, и тако свима п(д)оказао који си капацитет, и интелектуални и љуЦки.

Управо тај пројекат, који Ти носиш на својим плећима, у Црној Гори одвојио је „кукољ од жита“, шљам од људи.

Први су они који не носе свој мозак са собом па „Државни удар“ доживљавају као нешто стварно, који сагињу главу док сједе у фотељи када у филму који гледају на телевизору фијучу меци из митраљеза Бате Живојиновића и којима се образи не суше од суза на „Прохујало са вихором“. Они су фанови најамника Синђе.

Другима припадају Мандић, Кнежевић, Чађо, баба Бранка…, сви они који су у овом ријалити шоуу у затвору и на оптуженичкој клупи, али и они који их јавно подржавају.

Друже мој, нијесам губав, убачи и мене у тај Твој ријалити шоу. Убачи ме у историју, Друже. Тешко ми је гледати како историја пролази поред мене.

Када боље размислим, Друже, ипак смо Ти и ја на истом послу – спашавању Црне Горе од режима Мила Ђукановића. Додуше, мени то више дође као хоби…

Твој, Јован Пламенац

(Објављено 2017. године на порталу ИН4С)