ПИШЕ: Игор Ремс, академик
Знање служи животу а мудрост животом влада ( Artes serviunt vitae, sapientia imperat), говорио је мудри римски филозоф Сенека.
Фром каже да је властито аутентично постојање испред поседовања, да другом човеку буде „нада“ а не „вук“ (Плаут, Хобс – Homo homini lupus).
Живимо у свету неподношљивог, претераног индивидуализма и егоизма (Швабова доктрина златне милијарде), заборављамо породицу, пријатеље, отаџбину, веру у Бога, у вечно ...у свету идеолошког лицемерја, квантитативне парадигме друштвеног развоја и на њој засноване премисе за глобалном владавином!
Човек? Где је ту обичан ЧОВЕК? Изгубљен у дигитализацији, ЛГБТ пропаганди, и политизацији, џандаризму, сатанистичком ритуалу новог изражавања...! Или Човек са знаком питања, протојереј Андреј Ткачов, књига „ Не бој се, само веруј“!
Неко је рекао: Човек, како то гордо звучи! Човек - може да се пише са малим и са великим словом Ч, ( двоножци нису тема овог текста )!Сложили би се, јер Човек, прави човек, није лако бити! У свом животу срео сам такве људе који се могу пребројати на прсте једне руке. Човек је пре свега антрополошко, друштвено, политичко, културно, религиозно, сексолошко,,, биће у коме је сједињено толико компоненти и параметара да га чини јединственокомплексним. Као најразвијенији биће у групи примата-сисара, човек поседује, за разлику од других врста, свест и савест.
Владета Јеротић каже да полазимо од претпоставке да сваки човек у некога или у нешто верује. Или према Христовим речима: Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески.
Тешко је бити савршен. Јунг каже да је циљ индивидаулизације стићи до Сопства (за хришћнске народе).Да, Сопство! Шта је то Сопство? Да ли је Марко Миљанов све о Сопству рекао? Или је остао недоречен? Или је то нешто друго?
Моја дилема расте сваким даном, расте јер нe могу да схватим да ако је неко добар човек у сваком смислу те речи ( не краде, не лаже, воли породицу, поштује традицоналне вредности, пријатеље, верник је...), дозвољава да политички буде наиван и преварен. И ту настаје конфликт јер он то ради због сопственог уверења, колико год оно није рационално!Чак и штетно!
Сви знамо да је Мило Ђукановић прошао метаморфозу као мало који политичар: од Србина, замрзао шах због усташке шаховнице, кроз рат за мир и мира за рат...до србофоба и централне личности једног накарадног мафијашког система у који је утопио црногорску државност и свео је на феуд потребан њему, странци, блиској родбини, кумовима и пријатељима...али га и даље подржава 30% црногорских гласача, оних истих који су гласали за заједничку државу деведесетих година.
Један мој бивши пријатељ на питање, у другој половини деведесетих година, иначе политички ангажован у врху ДПС-а, са родитељима избегао са Космета на време, куда нас Мило води, рекао ми је да је то Милова игра, ма какво отцепљење...убеђивао ме је тако стрпљиво да сам скоро поверовао у његове лажи...( издаја СРЈ, намештени референдум, нов народ, језик, писмо, црква...до уласка у НАТО, признање лажне државе, резолуција о Сребрници, напад на СПЦ...), све док није гласао када је било реч о језику: рекао је да говори србски али да гласа за црногорски! Али можда је и он тада са многима био жаба у хладној води која се полако кувала...?
Што се тиче Мила Ђукановића и данас се питам, поред свега што је урадио Црној Гори, није урадио једну ствар. Или нам то још није саопштено: Мило Ђукановић није пристао на деобу мора код Превлаке, како траже Хрвати, јер би са тим улаз у Боку Которску припао суседној држави! Зашто то није урадио а могао је, јесте и питање од милион долара!?
А да је то урадио џаба би му било да је направио стотине километара ауто путева, толико болница, школа и вртића, аеродрома и жичара...Велеиздаја је ипак само Велеиздаја! А сви који су подржаваоци такве политике из личне користи,страха или из других разлога су ипак само политички г...вари!
Заиста: Човек, како то гордо звучи!
