HIC RHODUS, HIC SALTA: Културни концентрациони логор
ПИШЕ: Акад. Игор Ремс
Шкрта је ово земља, камен до камена, шака земље, па камен као само дно смрти, али рађа, рађа велике песнике, сликаре, писце...онако као за инат!
Те наше културне ливаде, њиве, баштине, доји само Небо. Тамо где је Небо чисто, тамо где није опогањено, тамо, највише и даје. Тој нашој културној баштини мера је само Небо!
А наумили су да ту ливаду преору, засеју новим семењем. И волове су нашли из чијих ноздрва сукља пламен! Али ливада се не да, отима се, бежи...загледана у Небо. Вришти...
Шта је то КУЛТУРА?Има безброј дефиниција.
Потиче од латинске речи colere, cultum, што значи обрађивати, неговати. Култура као феномен је синтеза целокупног човековог рада. Она је кумулативна појава која се преноси у облику културне традиције. Сходно томе под културом се подразумева скуп свих материјалних и духовних вредности. Материјална култура се назива Цивилизација у којој се одваја духовна култура па самим тим добија и уже значење. Али Култура у ужем смислу обухвата само духовна добра. И она по свом садржају се дели на елементарну, народну, масовну и врхунску.
Сећам се давно пре више од двадесет година, један велики човек, Предраг Драгић Кијук ( филозоф, мислилац, критичар, публициста, достојевиста...) тада уредник Књижевних новина, рекао је једном приликом, парафразирам да се свет ломи и да мали народи(бројчано) могу да опстану само ако сачувају своју културу. Тамо где и најмањи жижак светли, да тамо још има наде, јер култура је и сећање и ако нам пониште сећање, такав народ је осуђен на нестајање.
Шта се десило у ових тридесет и нешто година и још се дешава? Како су једном народу Културу оградили бодљикавом жицом, сатерали га у концентрациони логор? Какви су то министри које је интересовала само лична промоција, који се нису мешали у свој посао. Толико питања...
На поетском фестивалу у Струги, Македонија, упознао сам (2009) председницу Хрватског Удружења Књижевника, која ми је у кратким цртама указала како делује Хрватско Министарство Културе.
Каже све је нормирано: свака књижевна награда на локалном, републичком, међународном нивоу...иза сваке добијене награде стоји Министарство и материјано помаже добитницима. Води рачуна о одласцима на разне домаће и међународне фестивале, семинаре, гостовања, помаже када су у питању преводи, размене...
Каже, ми смо добили од Министарства неколико хиљада евра да успоставимо контакт са Независним удружењем књижевника Црне Горе, да их позовемо да нам буду гости у одређеном временском периоду и ако у том времену не успоставимо сарадњу да морамо да вратимо новац Министарству. Ми смо све урадили али Црногорци нису одговорили и тај новац смо морали да вратимо.
Шта је радило и ради наше Министарство за све ово време? Они су се према УКЦГ односили као према непријатељима режима, сатерали су културу једног народа у концентрациони логор и тај логор још опстаје. Свако лично обраћање је разговор са глувим вратима. Да могу да једним потезом угасе нашу Живу Реч, наше само постојање, они би то и урадили али тада би певали наши гробови.
