18.05.2024.
Култура
БОШКО И АДМИРА: Кад љубав постиди смрт (Невен Милаковић)
Аутор: Редакција 2 Оставите коментар
Кад љубав постиди смрт
Још пар корака, Боже, да је изведем из пакла,
Овдје су душе људске ломљивије од стакла,
Још само пар корака... тихо је прошаптао,
Па са Адмиром у зјени на мост без краја пао.
Истог је трена и њу сустигло мучки тане,
Ал` тако је и хтјела... да крај свог Бошка пане,
Ко оне вреле ноћи крај љубљеног је легла,
Руку му, пружену ка њој, ко сламку спаса стегла.
Још поред драгог, ево, дјетињи смијех снијева,
И мај што тјера магле са њеног Сарајева,
Да роса с лица дивних невину крвцу спере,
Два бића исте душе, а различите вјере.
Биће још зла напретек, не може свијет без рата,
Птице ће тјерати лелек, пуцаће брат на брата,
Ал` кад се на послетку покличи мржње смире,
Град ће обасјати љубав Бошка и Адмире.
НЕВЕН МИЛАКОВИЋ
18. мај 1993.
Оставите коментар
Остали чланци
Највише коментара
