"Свитање у Арземасу" - нова књига поезије у издању "Неказаног"

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника "Неказано" објавило је књигу поезије "Свитање у Арземасу" пјесникиње Катарине Бољевић.

Ово је њена прва књига. Рецензију ове јединствене књиге написао је познати књижевник, књижевни критичар и теоретичар књижевности Слободан Б. Ђуровић, у којој, између осталог, каже: "Крунски песмотвор васцеле збирке је антологијска песма 'Гнијездо', која је топли, срцепарајући омаж њеним родитељима и њиховој бризи за ластавиће, које су под њином стрехом свијали гнездо, па нетрагом ишчезли, да би се опет, божјим провиђењем вратили, на радост укућана. Стиче се утисак да је нека вишња милост надахнула сваку реч те песме и да мало шта дугује приземним треперењима – као што је Хендл тврдио да складајући ораториј Месију није имао осет да је на земљи, тако имамо утисак да је ова песма изнедрена упливом анђелских појаца, из повисочја. На радост смртника да су такве бројанице милости под капом небеском још увек могуће. Па зар у основи имена наше поетесе није реч катарза – што је морално уздизање и чишћење душе над свим телесним прљавштинама и страстима. Читање ове збирке враћа нас нама самима ал’ бољима, у вилајет породичне окућнице, љубави што опстаје упркос ранама, вери што се не гаси, згаснућем лампиона земних, пошто ти исти, али стопут светлуцавији обитавају у тамници недара, што се растамничује по смрти…"

Др Мевлида Ђувић, са Филозофског факултета Универзитета у Тузли, као још један рецензент ове књиге, каже: "Искреност у односу према себи и другима плијени из стихова и успоставља поетски свет рехабилитирајуће једноставности, која није једноставност стихова, мисли или осећања исказаних у песми, него је производ онога што би се колоквијално дало назвати бити 'начисто' са собом и властитим бивањем у свету. Из тога ниче мир и стрпљење 'благо за нас људе' (Бољевић). Поезија Катарине Бољевић прави инверзију вредности у времену у којем настаје, враћа нас на поставке које смо давно потиснули, а према којима човек није само биће амбиције, тактике и велике стратегије већ и могућности деловања из љубави и добра, брижности према наспрамном човеку. Заронити у себе сама и тестирати храброст, снагу и све оно што човека чини човеком, разграђивати се у суочењу са властитим границама и отварати према свету у искреном, растерећеном настојању комуникације с другим, пут је који ослобађа и уравнотежује јер 'само тако вриједи, све остало поједе рђа, сопствена' (Бољевић). У сусрету с овом збирком, читалац се истовремено сусреће с мудрошћу чистог срца, баш као што стихови веле, и управо таква мудрост јесте смисао за коју се читалац жели привезати и у којој жели на трен починути."

Корице и илустрације књиге урадила је умјетница Марија Маја Дујовић.

"Неказано се окитило још једном књигом чисте и лијепе поезије. Овог пута, Катарина Бољевић нас је обрадовала својим особеним и искреним стиховима што потврђују критике еминентних критичара, наших савременика. Посебно радује чињеница што њена прва књига одише пјесничком зрелошћу и трагањем за оним златним стихом који садржи чистоћу, истину и правду. Нуди нам неке скоро заборављене појмове и речи и упућује на највећу вредност савременог доба, а то је породица. Одвојеност породице, коју поистовећује са далеким Арземасом и хладним свитањима, која представља сјајну свећу, свећу водиљу, преточила је у сјајан стих: 'Кад упалиш свећу / тад и ужас арзамаске ноћи / мање страшан постаје / ођедном, то мало титраво светло / молиш да до дањег светла траје.' " – речи су Лабуда Н. Лончара, председника Међународног удружења књижевних стваралаца и уметника и уједно уредника овог издања.