Ћирилица Latinica
02.09.2024.
Društvo

Svetinje u Spiču (Sutomoru sa okolinom) - zadužbine Nemanjića

Autor: Redakcija 41 Ostavite komentar

SV. MITAR (DIMITRIJE) NA NEHAJU

Nehaj je hridina (230 m) na jugoistočnoj strani usamljene planine Veljeg grada, na kojoj je početkom XIV vijeka podignuta crkva Sv. Dimitrija.

Nešto kasnije podignute su i neke odbrambene kule a djelimično i bedemi. Podizanje crkve i osnove tvrđave vezuju se za kralja Milutina Nemanjića. Milutin je htio da podigne crkvu i grad na istočnoj strani Veljeg Grada, iznad samog Nehaja.

Crkva Sv. Dimitrija je iz iste građevinske epohe kao i crkve Sv. Tekle, Sv. Petke u Spičanskom polju i Sv. Petke u Gornjem Šušnju. Istih je dimenzija, sem što je nešto niža i izduženija. Jedina je crkva na ovom terenu koja je bila fresko slikana.

Još 1933. kada je crkva obnavljana, nazirale su se konture pojedinih fresaka, a posebno se izdvajala freska Presvete Bogorodice na istočnoj strani crkve, iznad oltara. Bila je, kao i ostale crkve iz toga perioda, pokrivena pločama nejednake veličine i oblika.

Kad su Turci obnavljali Nehaj (1859-62) skinuli su kameni pokrov, pokrili crkvu crijepom kanalicom i preuredili je za barutanu. Ispred ulaznih vrata crkve dozidana su dva zida u pravom uglu (sa zapadne i sjeverne strane) i taj prostor pokrili da posluži kao stražarnica. Bilo je to osiguranje od jakih vijavica da ne pokisnu prah i druga municija.

Apsida (oltar) ostavljena je pokrivena sa kamenim pločama. Na crkvi su tri prozora, jedan na oltarskoj apsidi i dva na lađi (naosu) lijevo i desno od oltarske pregrade.

Uz južni zid crkve, s unutrašnje strane, bila je ozidana grobnica do poda, ali je bila puna šuta. Kroz šut se mogla naći neka ljudska kost. Stariji pričaju da su austrijski stručnjaci skinuli ploču iznad ulaznih vrata Nehaja i odnijeli je sa još nekim pločama. Da je ploča sačuvana znali bismo nešto više o Nehaju i crkvi Sv. Dimitrija.

I austrijska vojska (jedna četa) koristila je crkvu za smještaj municije. Nešto prije predaje ključa od crkve popu Đuru Popoviću, municija je eksplodirala u crkvi, raznijela je dio iznad ulaznih vrata i potresla crkvu. Kažu grom udario i zapalio municiju.

I tako je crkva onesposobljena za bogosluženja. Sanacija je, kako već napomenusmo, obavljena 1933. od priloga i ličnog rada pojedinaca i sredstava pravoslavne crkvene opštine. U zemljotresu 1979. godine crkva je toliko rastrešena da, samo blagodareći armiranom betonu po krovu, nije sasvim srušena.

Crkva SV. Tekle

Crkva Sv. Tekle (u narodu Sv. Ćekle), u Papanima, je dobro sačuvana građevina, koju stručnjaci datiraju na kraj XIII ili početak XIV vijeka. Malih je dimenzija: 6 x 3 m, kao i ostale crkve iz tog perioda. Zidana je na rustičan način od lomljenog kamena i dosta je niska.

Pokrivena je kamenim pločama. Na južnom zidu blizu oltarske apside ima jedan prozor, a jedan isto takav iznad ulaznih vrata crkve. Zvonik za jedno zvono, prigrađen je mnogo kasnije, najvjerovatnije za austrougarske okupacije. Oko crkve je groblje za pretežniji dio Spiča, pravoslavnih i katolika.

Ispred ulaznih vrata crkve su grobnice. Ispred ikonostasa pravoslavnog oltara, na soleji, je grobnica arcibiskupa Đorge (1697-1700). Nadgrobna ploča je, reljefasto obrađen lik arcibiskupa u bogoslužbenom ornatu sa mitrom na glavi.

Arcibiskup je nosio bradu pa je otuda i katoličko sveštenstvo u Spiču tada nosilo brade. Bogosluženja se vrše povremeno i prema potrebi, svaki na svom oltaru, prvo pravoslavni, pa katolici.

Crkva SV. Petke u Spičanskom polju

Crkva Sv. Petke, sada skoro već obuhvaćena kućama novog Sutomora, je izraziti predstavnik graditeljske epohe XIII/XIV vijeka. Jednobrodna crkva, čiji je brod zasveden prelomljenim svodom poduhvaćenim po sredini ojačavajućim lukom. Predstavlja uprošćeni tip crkve Sv. Tekle.

Visina joj je, u odnosu na ostale dimenzije, relativno naglašena. Zasvođena je sigom (tufom). Kamen je ipak nešto bolje oblikovan nego na ostalim crkvama iz tog perioda. Pada u oči da kroz spoljne zidove nijesu ispunjene praznine gdje su bile skele privezane prilikom gradnje.

Ova crkva je van naselja, zavjetna ili pronijerska. A pronijara je bilo u Spiču. Kako je bila van naselja nije služila za redovna bogosluženja, već samo na dan svetiteljke kojoj je posvećena. Stoga nije dorađivana. Postoje podaci da je sagrađena oko 1280. godine, i zadužbina je tada mladog princa Milutina Nemanjića.

Crkva SV. Petke u Gornjem Šušanju

Iz ove crkve su počinjale i tu su završavane procesije kroz Šušanj i do Raca, za koji manastir su Šušanjani bili osobito osjećajno vezani.
Samo što ima dozidan trijem sa zapadne strane koji je otvoren. Oko crkve je groblje. I grob paladina iz toga doba.

Iz ove crkve su počinjale i tu su završavane procesije kroz Šušanj i do Raca, za koji manastir su Šušanjani bili osobito osjećajno vezani. Jer je Šušanj bio u srednjem vijeku manastirsko selo.

Crkva SV. Andrije u Brci

Crkva Sv. Andrije u Brci, po podacima kojima raspolažemo, je takođe iz perioda Nemanjića, kao i ostale crkve u Spiču. Po monahu Orbiniju, koja citira arcibiskup barski Marko Đorga, kod crkve je sahranjen sprski kralj Vladislav (1234-43).

Brca je zbog obilja vode i lijepih bašta bila uvijek primamljiva za življenje.
Obnovljena je 1726. a svaka obnova je ponešto mijenjala. Najposlije je 1861. dobila današnji izgled i dimenzije. Ovdje u Brci i na ovome mjestu moglo je biti neko groblje ili crkvište.

Brca je zbog obilja vode i lijepih bašta bila uvijek primamljiva za življenje. Gdje je drugo mogao biti ranohrišćanski manastir nego na Starom Racu, a gdje drugo njegova stranoprijemnica za konačište putnika, “hospicium” nego u Brci.

Crkva SV. Jovana Krstitelja u Đurmanima

O crkvi Sv. Jovana imamo najmanje podataka. Narodno predanje sačuvalo je neke podatke i njih koristimo za utvrđivanje vremena njenog podizanja. Jer je znatno mlađa od crkava Sv. Tekle i drugih iz istog perioda, a opet nije nam blizu njena gradnja, da bi neko nešto zapisao.

Period njene gradnje utvrđujemo prije nailaska Turaka, kada se ovdje živjelo od danas do sjutra. Evo kako smo došli do vremena njene gradnje. Narodno predanje kaže da je došao vladika Grk da služi, a možda i osveti crkvu.

Crkva Sv. Jovana bila je malih razmjera, kao i druge crkve ovoga područja. Na crkvi su tri prozora, dva u oltaru i jedan, četvrtasti iznad ulaznih vrata
Arcibiskup barski Đorđe Bianki vidio je crkvu 1637. godine. Prema tome, građenje crkve moglo je biti u prvoj polovini XVI vijeka.

Kad su Turci došli u Skadar (1479) Mlečani su tad razglasili pozive po unutrašnjosti da doseljenicima daju i zemlju i službu. Tek tada su ovamo počeli da pristižu doseljenici. Tada su došli i Papani i boravili su najprije poviše današnjih Mišića, pa konačno u današnjim Papanima.

Oni svojataju crkvu Sv. Jovana, što znači da su učestvovali u njenoj gradnji, ako je nijesu i sami podigli. Gradnju crkve Sv. Jovana treba datirati između ta dva termina: nailazak novih doseljenika i obnova Patrijaršije.

Crkva Sv. Jovana bila je malih razmjera, kao i druge crkve ovoga područja. Na crkvi su tri prozora, dva u oltaru i jedan, četvrtasti iznad ulaznih vrata. Vrata za ulaz u crkvu su jako tijesna. Zvonik je prvobitno bio sagrađen za jedno zvono. Taj je porušen 1881. i sagrađen je novi zvonik za dva zvona, skladan je i odgovara crkvi i njenoj naglašenoj visini. Oko crkve je groblje.

Crkva SV. Đorđa (Georgija) u Đurmanima

Crkva Sv. Đorđa je na sredokraći puta između Mišića i Đurmana, povisoko je od puta i među gustim šumama. Građena je u XVIII vijeku oko 1740. na nekom starom groblju, a možda i crkvištu. Na dosta tijesnom i nezgodnom mjestu.

Oko crkve su se sahranjivali Mišići i Đurmani, i to bratstva Đuraševići i Zec, a i poneko još iz Mišića, do prije koju godinu. Zemljotres ju je potpuno porušio. Ova crkva je bila skromnih dimenzija, bez zvonika. Sada je sasvim napuštena.

Ratac - utvrđeni manastir na hridi

Bez sumnje je postojalo na terenu Raca neko ranohrišćansko svetilište i to na lokalitetu Stari Ratac (Đuranovića vinogradi). Tu je bilo nekoliko vrtača sa podzidom lijepo obrađenog kamena.

To svetilište je davno zapustjelo, svakako i prije doseljenja Slovena. Drži se da su monasi benediktinskog reda podigli manastir posvećen Sv. Arhanđelu, ali sada na istočnoj strani rta Ratac.

Kraljica Jelena, majka kraljeva Dragutina i Milutina Nemanjića, udahnula je duh obnove u vidu velikih poklona u zemlji i novcu manastiru Racu, sada posvećenom Presvetoj Bogorodici.

U povelji o darovanom Naluškom (Buljaričkom) polju, odnosno od Lastve (Petrovca) do Kufina i od mora do vrhova planina iz 1306/7. kaže se: Sije (ovo) prelagaju svetome manastiru Bogorodici ratačkoj a na ime...”

Ostaci zidina na Ratcu

Velika crkva, koja se vidi iz daljine započeta je u tom periodu, ali nikad nije završena. Ona odaje graditeljsko bogatstvo sa redovima crvenog i bijelog, lijepo obrađenog kamena. Crkva Sv. Bogorodice ostala je i obuhvaćena velikom crkvom i sa njom su se služili katolici. A druga, isto tako mala crkva, van kompleksa i nad samim morem i jugozapadno, posvećena je Sv. caru Konstantinu i Jeleni. Ona je služila pravoslavnima.

U manastiru Racu nikada nije bilo mnogo monaha, pa i oni su vječito između sebe bili u nekoj zavadi. A nije ni čudo. Oko manastira se sukobljavaju interesi Bara i Dubrovnika, pravoslavnih i katolika, centralne vlasti i oblasnih, zetskih, gospodara. Jer Ratac je bio bogat zemljom a i prihodi od hodočašća i drugog su mu bili dobri. Ali za kratko.

Turci iz Skadra su u namjeri da unesu nemir, činili česte upade. Poharaju, popale, poubijaju i odnesu plijen. Ako se što posije, ono se ne požanje, a ako se i pokupi bude popaljeno ili odnešeno. Za 26 ratnih godina XV vijeka između Mletačke republike i Turske, manastirski seljaci su ljetinu pokupili samo osam puta.

Već u početku XVI vijeka manastir tavori. Spasava se i seli kako ko može. Manastirski seljaci prisvajaju zemlju koju su dotle obrađivali. Manastir uvozi hranu iako ima samo nekoliko monaha.

Mlečići utvrđuju Ratac, ne kao manastir već za tvrđavu. Posljednja dva monaha napustila su manastir 1532. godine i otišli u svoj metoh manastir Gradište (kod Petrovca). Manastir je razrušen 1571. Međutim, iako je bio u ruševinama, manastir su u određene dane posjećivali i pravoslavni i katolici u svojim posebnim crkvama.

 

(Iz knjige Rada Novakovića, “Spič - Hospicium, Nehaj, Sutomore, Čanj”, Beograd, 1997.)

Komentari
Paladin
Paladin: Amin!
02.09.2024 11:00
Рајко
Рајко: Добро подсјећање у тренутку кад покатиличени Срби и чувени локални фласификатори покушавају да се успротиве градњи великог православног храма у Спичу. Колико су опсједнути мржњом, заборављају да су им православни свештеници омогућили да онај камен који су звали католичким олтаром, залијепљен на спољни зид Свете Петке, убаце унутра и дали им да и они служе у тој светињи коју је Милутин сазидао. По оној народној ако су Турчину руке крваве до лаката, потурици морају бити до рамена. Само овдје је ријеч о покатоличеним Србима, а не потурицама. Толико о њиховој причи о суживоту вјера итд. Није суживот кад отимаш туђе, зато што си примио вјеру окупатора и окупатора прогласио за свог оца, а одбацио браћу која су остала у вјери у којој си и сам био.
02.09.2024 11:06
Čajo
Čajo: Predlažem da objavite tekst o poznatom Spičaninu katoliku koji se nedavno vratio svojoj vjeri, vjerujem da će rado pristati. Krstio se u Ostrogu, tj miropomazao.
02.09.2024 11:07
Drndoje
Drndoje: Evo sverceri neki pišu na Bar info da crkva u Spič nije Svete Petke nego nekog "Svetog" Varadera. Kao da je diskoteka.
02.09.2024 11:58
Za Rajka
Za Rajka: Nije ti prvi put da mlatis o krvavim rukama i nekakva poredjenja nameces, smiri se dobro je sve, crkve su tu odavno a i katolici na ovim prosotorima prije njih. Tako da mogu samo reci posrbica si i to je jasno skroz. Da nisi, nebi kevćao toliko i unosio mrznju lazima SPC.
02.09.2024 18:30
Spicanka
Spicanka: Da li imate ikakav drugi dokumenat osim Povelje Benediktinskom samostanu da su ih gradili Nemanjici ili je to samo predpostavka?
02.09.2024 19:28
Spicanka
Spicanka: Nigdje u starim spisima ne pise da su ga gradili Nemanjici nego da su gradjeni za vrijeme Nemanjica.Ne postoji nikakav dokument osim darovnice da su cijeli Spic i Buljarica pripadali Ratackom benediktinskom samostanu.
02.09.2024 21:06
D. P.
D. P.: Toliko neistina! Istorijskih laži! Budite oprezni kada pominjete tuđa groblja! Budite oprezni!!! Oprezni!!! Malo istine sada! Oci Benediktinci bili su preteča zapadnog obreda i i i prije Velike šizne, a jasno je ko su bili u vrijeme gradnje samostana Bogorodice ratačke, mnogo prije perioda koji pominjete! Dakle to što ni jedan istoričar ne bi uzeo ni kao mogućnost, Bec parodiju, pišete na ovom tzv portalu, ali znajte laž nikada ne može nadiačati istorijske činjenice! Imaćete ih prilike čitati u eminentnim publikacijama ubrzo, ali ponavljam ne ovako šarlatanski već s istorijskim faktima! Spas je u znanju i edukaciji!
02.09.2024 21:38
Ђурмани
Ђурмани: Све је ово познато нама старосједиоцима. Папани су убили тог злочинца бискупа Марка Ђоргу јер је насилно покатоличавао Србе у Спичу. Прије Млечана и Аустроугара није било нити једног католика а тиме није било могуће ни да имају своје цркве. Насилно су додати олтари у виду камених столова споља, до врата цркава Свете Петке и Свете Текле. Нека нико не глуми да не зна ову истину. То сви у Спичу знамо.
02.09.2024 22:18
Мишићи
Мишићи: Молим, оне који нису упознати, да само оду до цркве Светог Јована, са десне стране поред цркве налази се гробница свештеника из фамилије Поповића из Ћурмана.
02.09.2024 23:21
Brkan
Brkan: Djuramni, sva cast. To sam ja htio napisati isto. Svi znamo i ko smo i što smo i od koga potičemo. Ali to sve nije smetnja da živimo u slozi u Spič ka vazda. Mi smo Brkani bili pravoslavni i to nije ništa sporno. Trovač matori preko nekih drugih medija s vremena na vrijeme otvori teme podjela, a svi ga znamo kao falsifikatora. Stariji od njega su mi pričali da je kao dijete u školu obožavao da crta kukaste krstove, tako da toliko o njemu.
03.09.2024 08:58
Hrvatica
Hrvatica: Za Brkana..Tipicno za sve one koji pojma nemaju o povijesti niti svoga mjesta niti sire,a pogotovu ne o svom porijeklu i vjeri.O vasoj kulturi izrazavanja suvisno je komentirati.Sramite se svoga rjecnika.Obrukali ste i vas i vasu obitelj.
03.09.2024 09:45
Brkan za Hrvaticu
Brkan za Hrvaticu: Mi sa Hrvatima ama bas nista zajednicko nemamo. I kao katolici smo Srbi - katolici. Nasi preci jesu promijenili vjeru ali nijesu naciju, budalo tupava, zaostala. I Dubrovnik i cijela Dalmacija i Slavonija su sve cisti Srbi, koje ste prisilili da se kazuju ko Hrvati zadnjih decenija. Niđe veze sa Hrvatima.
03.09.2024 10:45
Hrvatica
Hrvatica: Kao i u mom prethodnom odgovoru vama tako i safa ponavljam da iz neznanja i gluposti govorite ovako.Da imate i trunke pameti,prije upustanja u bilo koju diskusiju bi ste se trebali dobro i formisati a ne pricati napamet ovakve gluposti koje veze nemaju sa pravom povijesnom istinom. Ako zelite pobinediti neprijatelja upoznajte prvo dobro njegovo oruzje,a to je znanje kojeg vama ocito fali.Zivjeli i budite sretni u blatu vaseg neznanja u kojega ce te se, polako,a vec ste poceli svi poput vas,udaviti i zato se ovako zestoko koprcate jer znate da istina uvjek na kraju ispliva na povrsinu.Pax at bonus.
03.09.2024 11:19
Filomena
Filomena: Za Djurmani,Brkan i njihovi istomisljenici.Da ste barem samo procitali knjigu g-dina Rada Novakovica sreli bi se sa cinjenicom da su dvooltarne crkve bile i prije Djorge.A nastale su zato sti su katolici bili u vecini a praoslavni,buduci manjina,nijesu imali svoje bogomolje pa su nasilno upadali u katolicke i pregradjivali da bi imali svoj oltar.Dokument iz 1633god.S vremenom, radi nedostatka katolickih svecenika broj " raskolnika", kako ih u starim spisama nazivaju,tj.praoslavaca je postajao brojniji jer su djeca praoslavnih svecenika nastavljala tradiciju " bez ikakvog vjerskog obrazovanja," kaze.se u nastavku opisa vjerskog profila Spica prije 4.vijeku.
03.09.2024 14:51
Балша
Балша: Читали смо и Рада Новаковића и "Ватикански валцер" Мома Поповића из Ђурмана који је разбио све митоманске лажи покатоличених Спичана и брошурице пуне огавних фалсификата познатих полтрона и усташких дупељубаца. Све је ово природна Србија!
03.09.2024 15:01
Filomena
Filomena: Za Balsu i ostale.Donat Jelic pominje 70 godina prije Djorge ,1571,da su katolici u Spicu brojniji od ukupno 120 kuca.Sada,veli on,1634,postoji 30 katolickih i 40 raskolnickih.Mene je krstio radkolnicki svecenikao i moju familiju i mnoge druge usljed nedostatka katolickih svecenika.Roditelji su me uputili u Dubrovnik gdje sam postao franjevac reda Male brace Sv.Frana." Eto Donat tako u svojim pismima veli.
03.09.2024 15:21
Ilhan
Ilhan: Filomena, ne bleji. I vi katolici i mi islamske vjere smo primili vjeru na ovim prostorima tokom austrougarske i otomanske okupacije. To smo što jesmo, pogledaj film "Nož" Vuka Draškovica ili procitaj istoimeni roman po kome je napisan. To smo što jesmo, ali smo svi potomci nekih Djura Barbarića i Nemanjiča i Mrnjavčevića, Petrovića, i tu istinu ne može niti jedna gumica izbrisati.
03.09.2024 16:15
Filomena
Filomena: Neznanje i mrznja je najgora kombinacija i tom karakteristikom obiluje Balkan."Oprosti im Boze ne znaju sto rade," rece Krist.
03.09.2024 16:45
za Balša
za Balša: Đurmani je iskrivljen naziv.Pravi naziv mjesta je Jurmani,Tamo do 1945 godine nije bilo Srbijanca.Jeli ti znaš da su Tuđemili i Sozina do 18 vijeka bili naseljeni katolicima.U Tuđemilu je kompletno stanovništvo islamizirano dok je u Sozini prešlo na pravoslavlje.Bubići su stari stanovnici Bara, vlastela koja je prešla na islam, a tako i mnogi građani u starom gradu.Nijesu oni bili Bošnjaci i Srbi koji su prešli na islam, kako ti i tvoji volite govoriti za druge.Vas u Baru do dvadesetog vijeka nije bilo.Ni slovo S od Srbije nema u tim krajevima.
03.09.2024 16:50
Дачо Кенгур
Дачо Кенгур: За овога те одговара Балши: А ко помиње Србијанце, клемпави? Црна Гора је прва српска држава и само једна од српских територија. Каквих будала има те коментаришу, а може образовања, ниђе школе, ниђе знања. Чујеш, Јурмани. Е , бем те буђавог у око ћораво.
03.09.2024 17:13
Pajo Spič
Pajo Spič: Ovaj matori kvazi-istoricar i falsifikator,inace veliki mrzitelj svega Srpskog svako malo voli da se oglasava jer ga peče porijeklo Pravoslavno. A uvjek mu komentare ostavljaju neke nesrece npr onaj sto je unistio Auto Moto drustvo i razne pronevjere tamo napravio! Valjda se slican slicnom raduje. Prevarant prevarantu!
03.09.2024 17:28
Bata
Bata: Bravo Dačo,kratko i jasno.
03.09.2024 18:13
Перо
Перо: Тако је Пајо. Свака на мјесту. Макар се ми у Спичу знамо добро. Срећа па су озбиљна мањина ови што се тресу на чињеницу да је краљ српски Владислав Немањић био сахрањен крај цркве у Брцу, што такође говори чија је црква и коме је отета. Усташе на апаратима !!! Али враћа се све на своје, зато је мрзитељима својих предака било битно да Мило и секта ДПС владају "вјечно". Спрем'те се, спрем'те!!!
03.09.2024 18:13
za lažnog Ilhana
za lažnog Ilhana: Samo su katolici bili primorani da napuste svoju vjeru.I tvoji su bili katolici koji su promjenili vjeru.
03.09.2024 18:17
Ilhan
Ilhan: Moji su, šejtanu bolesni, od Bubanja porijeklom, i mi sa katolicima nikad ništa nismo imali. Čak ih nije bilo na 120 km od nas, a nema ih ni sad od mjesta mojih predaka. Nema hajvane nijednog. A od moje majke familija Avdići su starinom Krivokapić, Srbi iz Katunske nahije. Dajo najmlađi oženio od Kalača mladu, a oni s ponosom ističu da su Milačići, Srbi iz Kuča. A ti si lažan i skroz nevažan nesrećo.
03.09.2024 18:24
Srecko
Srecko: Papani nijesu ubili biskupa Djorgu jer nigdje u spisima do sada nije pronadjen taj podatak kao i da je uopste ubijen.Samo pricate,ali nista ne kazete svi vi koji napadate katolike i zelite da im otmete njihovo. U nedostatku dokaza prosipate pamet i trujete narod,neuki mnogi kao i vi,koji pojma nemaju ni o svojoj proslosti a kamoli o tudjoj ,Spicanskoj.
03.09.2024 19:59
Srecko
Srecko: Za Paju Spic..sramite se svojih rijeci upucenih gospodinu Luksicu covjeku dostojnog postovanja.Sudite dugima po sebi jer ste vi ispunjeni mrznjom prema svemu sto nije srpsko. A ako mislite da vas neko ne voli zapitajte se,zasto.Vjerovatno ste vi sam povod da neko pokazuje nesimpatiju prema vama.Nego pricati vama i vasim istomisljenicima je tracenje vremena.
03.09.2024 20:08
Vito
Vito: Papani jesu ubili Nadbiskupa Djorgu. Nadbiskup barski, Marko DJorga, dosao je da unijati pravoslavce ispred crkve svete Tekle. Platio je to glavom. Sahranili su ga u crkvi, ispod carski h dveri, da svestenik mora da prelazi preko njega svaki put kad ulazi u oltar. Prema zasluzi.
03.09.2024 20:28
Srecko
Srecko: Za Vita..Crkva Svete Cekle je bila u vrijeme biskupa Andrije Zmajevica ,prethodnika Marka Djorge,kate drala barske nadbiskupije.Djorga je sahranjen na najpocasnijem mjestu izmedju 2 oltara.Da si iole obrazovan,znao bi da se u crkvi moze sahraniti samo biskup( episkop) ili clan plemicke porodice.U svim crkvama po primorju grobnice su u visini poda,a ova ima i polureljef sa latinskim natpisom.To je ono sto boli fanatike.Prica o gazenju Djorginog groba je laz i izraz najgoreg primitivizma.
03.09.2024 20:59
Srecko
Srecko: Za Vita.Posjetite druge crkve sa grobovima u njima pa valjda nesto naucite.Kada se radi o istoriji govori se samo sa cinjenicama,a ne proizvoljnim tumacenjima i neistinama.
03.09.2024 21:07
Srecko
Srecko: Za Vita.Sve do pocetka 20v. grobnice oko Svete Cekle su bile u visini tla i preko njih se pfelazilo (gazilo) prilikom procesija.
03.09.2024 21:13
Srecko
Srecko: Za Vita..i jos nesto.Ispred crkve Svetog Jovana je raka vrlo ugledne porodice ciji je clan junak jedne Ljubisine pripovjetke.Da bi se uslo u crkvu mora se gaziti preko ploce.Ubijedjen sam da je ta grobnica izraz prvenstva i pocasti a ne ponizavanja.
03.09.2024 21:30
Дарко
Дарко: Срећко, несрећо. Ти нас нећеш учити ко је ко у Спичу. Све се зна. На крају Бркан је све објаснио, као католик. Фалсификате усташких фосила нећемо трпјети. Тиме може да се обрише само задњица.
04.09.2024 10:27
Srecko
Srecko: Za DarkaBrkan nije nista pametno rekao niti iznio nikakav dokaz.Cak i da su Brkani praoslavni katolicka crkva u Spicu je uveliko postojala prije njihovog doseljavanja.Potpuno razumijem da ti takvi odgovaraju.Tesko je,skoro nazalost,nemoguce, u debelo uho zabosti razumnu rijec.
04.09.2024 11:01
za Ilhana
za Ilhana: Da sam sto posto siguran kao ti u porodično stablo, više se ne bi zvao Ilhan.
05.09.2024 09:39
гаврило за Srecks
гаврило за Srecks: Лијепо што помену АНДРИЈИ ЗМАЈЕВИЋА, католици а Срби као сви Бокељи и дубровчани до 1920!
07.09.2024 17:40
Srecko
Srecko: Za Gavrila.Ne bavim se proizvoljnim nacionalnim prebrojavanjem nego cinjenicama.Ne postoje nikakvi podaci o nacionalnoj pripadnosti ni za vrijeme Austrougarske ni za vrijeme kraljevine Jugoslavije, nego samo o vjerskoj.
08.09.2024 20:55
Srecko
Srecko: Za Gavrila..I jos nesto.Cinjenica je da je bilo nesto Srba katolika na primorju.Zanimljivo je da njihov broj znatno opada nakon dolaska oslobodilacke srpske vojske 1818g.
08.09.2024 21:05
гаврило за Srecka
гаврило за Srecka: Срећко каква си ти незналица! Лупеж! Узми само хасбуршке архиве акване један и прочитај их! Отвори очи Товаре један!
10.09.2024 18:44
Srecko
Srecko: Za Gavrila:Svi arhivi su odavno otvoreni.Tek nakon II svjetskog rata je popisivano stanovnistvo po nacionalnoj pripadnosti.Ne moras ici u Bec;iznesi podatke sa bilo kojeg popisa iz Kraljevine SHS i Jugoslavije.Za pamet i znanje takvih kao sto si ti postoji latinska izreka "Ab asino lanam."U prevodu," vuna od magarca."Ako shvatas..
11.09.2024 06:48
Ostavite komentar
Ime / nadimak:
Komentar:
Ћирилична верзија
Pišite nam
Podijelite sadržaj na:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar