PIŠE: Dr Vladan S. Bojić, advokat
I nacisti, i fašisti, i najsuroviji kolonizatori i svi oslobodioci odnosno, svi istrebljivači raznih zemalja, čak celih kontinenata od “neadekvatnih i ljudi i naroda” poslednjih decenija su iskovali jedan izuzetno gadan i podao plan.
Pošto je isključivo zbog njih 1948. UN definisao “zločin genocida” upravo usled njihovih zločina: i njihovih gasnih komora; i geta; i njihovih rezervata; i kaveza za drukčije i ljude i narode, sada hoće da jedan ceo narod koji je samo u 20. veku položio oko 3 miliona života u dva velika rata i u nizu poratnih istrebljivanja bio žrtva genocida, bio na granici i na pragu da bude potpuno istrebljen – da njega osude za genocid. Paradigmu za genocid.
Zar samo zbog toga što je u dva rata pobedio upravo genocidne elite i razne ideologije. Genocidni zaista veruju da će time spasiti sebe, svoje duše, svoj rod i zauvek “oprati” vekove istrebljenja svih drugih (i nas među njima), i tim da kaznu za svoje zločine izbegnu i zabašure tako što će baš za njihove najgore zločine da izreknu – kaznu nama.
Onom narodu čijih je streljano 100 za njihovog 1. Onom narodu najveće izreke: “Bolje grob nego rob.” Zašto veliki zločinci svojim žrtvama nikad ne mogu da oproste za to što su pristali da budu njihove žrtve.
Zločinci se svojim žrtvama svete. To je stara težnja i – od pamtiveka. Sada se ne neziviju svojim pravim imenom “genocidni zločinci”nego – ko – sponzornaši. Oni sponzorišu one narode i one države iste ili srodne “savesti” da bi se udružili u unison – “zajednički zločinački sponzoraški poduhvat”. Odsad će se žrtve genocida preobražavati u genocidne a genocidni u sponzore u neke platiše da bi belosvetski sponzori mogli da zasluženo utonu mirne savesti u spokojan san. Problem je rešen, da li? Biće ipak da je posredi neuobičajen simulakrum.
Kome je pametnOm palo na pamet da se napori istorijski dokazanih istrebljivača naroda da upravo njihove sopstvene žrtve proglase ogledno genocidnim a sebe nazovu – sponzorima? Sponzorstvo se po etimologiji označava redovno kao “pokroviteljstvo za razne sportske i umetničke manifestacije”. Tu ne treba valjda objašnjavati u koje se sve neprikladne i krajnje opskurne svrhe ta reč “sponzor” još koristi.
Tvorac ove ideje definitivno nema ama baš nikakav ljudski pijetet prema žrtvama mnogih genocida. Kako bi i imao kad su njegovi i kad je nad njima vekovima pedantno sprovodio genocid, pa zato je i razumno da nema i ne može imati objektivno nikakvog osećaja za to.
Novost je to što su ovi sponzori za razliku od drugih sponzora sada i propisali da će biti zabranjeno i da će se kažnjavati svi oni koji ne fermaju “proizvod” sponzorstva i svega oko čega su se toliko mučili, plaćali, pritiskali i – upinjali. “Ko drukčije kaže kleveće i laže!”Zar će to postati prvi princip UN.
