Piše: Mišo Vujović
Kakva je to sloboda medija ako bivši direktor policije jedan od najčitanijih portala u regionu nazove “smetlištem intelektualnog i duhovnog posrnuća”, pozivajući pristalice svoje partije, simpatizere, saradnike iz kriminalnog miljea, komotske udruge…, da početkom septembra brane Cetinje od srpskog patrijarha i ostalih zvanica na ustoličenju novog mitropolita Joanikija.
Šta u tako otvorenom, omalovažavajućem pozivu na linč novinara preduzima država!?
Vokabular Veselina Veljovića, savetnika Mila Đukanovića, iskusnog policajca, svesnog mogućih posledica takve retorike, pokazuje upravo dubinu posrnuća glavnih protagonista crnogorske nezavisnosti, spremnih da svim sredstvima brane svoj kriminalni imetak.
Ovo otrovno palacanje doskorašnjeg prvog pendreka Crne Gore već je rezultiralo nasrtajem i verbalnom torturom Veljovićevog zemljaka Boška Filipovića na novinarku Milku Tadić Mijović i ukoliko država ne reaguje u obuzdavanju javnih huškačkih ispada zvaničnika, napetost i sporadična varničenja, veoma lako se mogu pretvoriti u buktinju sa nesagledivim posledicama.
Sadržaj proglasa, koji kao autorsku kolumnu potpisuje Veljović, već je zapalio društvene mreže i kreće se od masovne osude do euforične egzaltacije malobrojnih ali bučnih komita – formiranih kao partijska formacija DPS-a, po sličnom konceptu kao ustaše u Hrvatskoj sa identičnim ciljem – borbom za progon i uništenje Srba u savremenoj Crnoj Gori.
U više navrata okupljeni domoljubi su sa Cetinja otvoreno pretili traktorima i hrvatskim scenarijom za Srbe u Crnoj Gori. Stoga i nije iznenađenje da je potpisnik ovog eksplozivnog fekalno natopljenog huškačkog pokliča za navodnu odbranu, crnogorske prestonice, upravo čovek sa velikim uticajem u policijskim, parapolicijskim i kriminalnim krugovovima.
Teško je, stoga biti primeren u neprimerenom i otrovno -zapaljivom obraćanju jednog pendrek efendije, zaglavljenog u nus prostorijama svoje ostrašćenosti, omeđene oskudnom teskobom neznanja, laži i iskrivljenih činjenica, nadojenih mržnjom prema aksiomu sopstvenog bića. I on je devedestih bio Srbin.
I nije samo manipulacija neukošću, strahom i emocijama mase, bombardovanjem poluistinama, lažima, iskrivljenim faktima , opasna po mir u Crnoj Gori, opasanoj nastojanjima gubitnika, sada “branitelja”, da se započeti proces deprivatizacije zauvek zaustavi i Crnu Goru vrate pod okrilje partijsko – mafijaškog klana.
Gospodin Veselin Veljović, bivši direktor policije, bukti ostrašćenošću ispaljujući seriju laži i uvreda na račun srpske crkve, kojoj većinski pripada pravoslavni korpus U Crnoj Gori.
U tom “stvaralačkom” delirijumu, Veljović je, sebi svojstvenim jezikom, IN4S nazvao „smetlištem intelektualnog i duhovnog posrnuća“.
Njegov gnev na redakciju i saradnike IN4S -a, kao beskompromisne borce za razobličavanje i rušenje Đukanovićeve kriminalne vlasti, razumem. Prihvatam i svaku argumentovanu kritiku, ali za vokabular skupljača perja, “vašarište u Guči”, sa kojim autor paškvile, upoređuje crnogorski turizam nakon masovnog dolaska srpskih turista je ozbiljan akademski nivo.
Što se tiče nivoa u podrum Veljovićevog karaktera, slikovito očitanog u nadimku “prdnjava”, nećemo ulaziti. Efekat bi se sveo na otvaranja bureta sa kiselim kupusom u avgustu. Ono što zabrinjava, a iskustvo opominje, je da ovakva huškačka prdnjava lako može prerasti u pucnjavu.
Veljović je govoreći o nama, kao doktor nauka ili pendrek sa akademskom nadgradnjom, oslikao sebe i po ko zna koji put potvrdio Frojdovu misao da je “potpuno odsustvo stida prvi znak ljudske gluposti”.
Njegove uvrede ne bi bile vredne pažnje da ne prestavljaju perfidnu manipulaciju kolektivnom depresijom građana obogaljene prestonice, čije je besposličare, ljude bez biografije, naslednike komunističkih ordena i spomenica regrutovao za podizanje tenzija i rušenje nove u mnogome dezorjentisane demokratije.
Na kraju, Infors, čije autore Veljović “čašćava” sebi primerenim epitetima, će nastaviti tradiciju slobodoumnosti i borbu za pravedno i mentalno uravnoteženo društvo u kome će prljavi panduri postati izuzetak a ne pravilo, država sigurna kuća, vlast servis građana, kadra da lopove i ubice smesti iz rešetaka. Infors se, na čelu, sa Gojkom Raičevićem prvi suprostavio totalitarno – kleptomanskom sistemu, braneći istinom i građane i državu.
Od koga ?
Od istih čiji se kapital i sloboda danas kamufliraju u narativ opstanka Crne Gore. Sav taj frustrirajući ekstremizam zvani “Cetinjski sindrom” posledica je upravo vladavine jednog totalitarnog i pogubnog sistema čiji je vrli eksponent bio doktor Veselin Veljović, čovek čiji intelektualni dijapazon potvrđuje da su, kako reče Anštajn, dve stvari beskonačne: Svemir i ljudska glupost. Veljović je ovom paškvilom dokazao da je Anštajn pogrešio redosled.
