Ћирилица Latinica
15.04.2020.
Kolumne

Pupin - istinski Hristov vojnik (4): Pomoć u obnovi crkve na Volujici

Autor: Redakcija 3 Ostavite komentar

PIŠE: Dragiša Šoć - hadžija

Namjera mi je bila da u ovom nastavku mini - feljtona o Mihajlu Pupinu pišem o njegovoj enormnoj pomoći našoj vojsci, ali tako što bih pisao o pomoći crnogorskoj vojsci i o tome priložio prepisku sa tadašnjim ministrom -  predsjednikom Petrom Plamencem. Objektivni su razlozi zbog kojih ću to ipak ostaviti za neku narednu priliku.

A sada, kako sam i najavio, želim da se osvrnem na neke zanimljivosti koje se tiču Crkve Svetog Ilije, i o tome gdje je i kako je pomogao narečeni Pupin.

Radi se o crkvici na Volujici, da ne bude nejasnoća.

Prema predanju crkvicu je kao i još nekoliko drugih,  podigla Jelena Anđel, prozvana Anžujska, što je neka vrsta prevoda njenog imena na srpski jezik.

Podignuta je negdje na prelazu iz 12-og u 13 vijek. Ovo izgleda moguće jer se i isto tako malena crkvica Svetog Marka u selu Turčini iznad Starog Bara isto vezuje za njeno ime. 

Čudno, ali istinito je da se danas ta crkvica nalazi na vakufskom imanju i to na lokalnom groblju muslimana. Izgleda anahrono, ali je tako.

Isto tako za njeno ime se vezuje i manastir Marije Ratačke, ali u enciklopedijama piše to samo u naznakama, jer i dalje zvanično važi da su je podigli Benegditinci, samo je u zagrdi dodato - Jelena Anžujska.

Ovo dobija na težini ako se pouzdano zna da je njen sin kralj Milutin dao ogromna sredstva da se manastir ojača i zaštiti od pirata i u to ime Benegditinci su  podigli u krugu manastira i jednu manju crkvu čiji ostaci i danas postoje. Opšte je poznato koliko je crkava ova pobožna žena podigla u Zeti dok je bila njena kraljica u ime svoga muža, kasnije i sina, od Skadra, Svača, jezera Šas do Ulcinja i okoline Bara.

Isto tako je pouzdano da je jednako pomagala i rimokatoličke i pravoslavne crkve i manastire.  

Nego, da se vratim suštini ovog osvrta.

Dakle, još 1926 godine Društvo "Privrednik" iz Beograda koje zapravo bila humanitarna fondacija Mihajla Pupina je na neki način dostavilo, ili uplatilo novac za obnovu crkve na Volujici.

U to vrijeme predsjednik Opštine je bio Krsto Jablan, a paroh Dušan Vulićević. Kako su prilike bile jako teške i narod se smeo mnogim egzistencijalnim problemima nikako se nije počinjalo sa obnovom. Ovdje treba dodati da su se, sasvim sigurno, i u vjekovima koji su prethodili događale obnove, ali o tome se ne zna ništa.

Kada je 1930 godine za predsjednika Opštine izabran moj đed Đuro Šoć, počele su se prilike u cijeloj zemlji, pa i u Baru popravljati i to je uslovilo pokretanje priče o obnovi crkve. 

U Baru je tada došlo do promjene paroha. Naime, stari Dušan Vulićević je dobio naslednika u liku prote Pavla Radunovića, koji će vremenom postati omiljena ličnost u gradu.  Dušan je ubrzo umro, a ostali su pop Petar Hajduković i Blažo Stanković, koji je ubrzo skinuo mantiju i postao sudija za prekršaje. Tako da su ostali samo Pavle i Petar. Simbolično, mora se primijetiti.

Dva brata sa pristana Vuko i Leko Bulatović, posebno su se angažovali i uz punu podršku Opštine, koja se tada nalazila u Starom Baru uspijevaju okupiti još ljudi koji su svojim angažovanjem prikupili još sredstava da organizuju rad i na svaki način pomognu obnavljanje crkve. Kako je zaista odziv bio masovan tako se i pričalo da je crkvu obnovio narod, ali je nesporno da je gro novca obezbijedio Pupin.

Postavlja se pitanje zašto se on odlučio da pomogne baš ovu crkvu u Baru. Ne znamo odgovor na to pitanje pouzdano, ali imajući u vidu da je ovaj srpski genije bio duhovno veoma utvrđen, ali i da je znao da mnoge stvari predvidi i prepozna potencijal u vezi sa svojom naukom, moguće da je motiv za pomoć ležao i u njegovoj namjeri da podrži telegraf sa Volujice prema Italiji. Doduše, pomagao je i druge zadužbine Nemanjića širom naših prostora, kao recimo manastir Banja u Boki, tako da se motiv za pomoć možda može naći i ovdje, ali pouzdan odgovor na ovu "dilemu" jednostavno ne postoji.

 

Komentari
LOLA CG
LOLA CG: Akcenat i svrha tvog pisanja je Mihailo Pupin: covjek sa svim mogucim vrijednostima koje oznacavaju tu rijec. No, ne vidim da su ti se " prijatelji", posebno Starobarani oglasili " dobrim" savjetima kada si pomenuo djeda Djura. Posto su vrsni poznavaoci porodice Soc, barem jedno, kojem je sigurno u pamet nesto od "nasledjenih prica" trebalo bi da se postidi ruznih i malicioznih komentara na Tvoje tekstove i da se prisjeti da su im djedovi i ocevi bili cvrsto uz djeda Djura. A ako misle da cu biti skromna- necu; neka im poyomstvo zna za staru, prepricavanu:" Djuro Soc, dao nama kolomboc"! Neka im najstariji clanovi porodica prevedu. Ovo nije tema, vec samo moja reakcija, jer pises o Pupinu; a tek koloko znaju sta iz prvih vjekova?!? Hvala na novim saznanjima. Bravo, brate!
09.05.2020 07:50
VELJI MOST
VELJI MOST: Crkva Svetog ILIJE na VoluJici obnovljena je od 1928- 1932 Barani su dali priloge . Vase,žena Peša Ratkovića priložila je 1000 dinara. na Crkvi je zvono na kojem piše PREMIATA FONDERIJA DE POLI IN VITORIO VENETO ITALIJA
09.05.2020 09:33
Драгиша Шоћ
Драгиша Шоћ: За вељи мост! Све је тачно што сте написали, али ја сам инсистирао само на Пупину! Нисам се могао бавити појединачним прилозима? И за звоно знам да је било пробијено метком великог калибра и да је пало за време земљотреса и чувано је у парохијскиом дому све до најновије обнове! Исто тако знам да је мало испред цркве било гумно у сред којега је био мањи монумент на којем је писало "подиже народ"! Али ја сам само напоменуо најутоцајније људе, браћу Јека и Вука Булатовића, чији је син ,узгред будин речено Донко, чувени козер, забављач ни глумац, аутентична легенда Пристана! Слично сам писао ио за цркву Сцетог Николе у Старом Бару, где сам поменуо само господина Ратковића, као најутицајнијег члана одбора који је ишаом у Русију за помоћ!
14.05.2020 01:31
Ostavite komentar
Ime / nadimak:
Komentar:
Izdvajamo
Ћирилична верзија
Pišite nam
Podijelite sadržaj na:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar