HIC RHODUS, HIC SALTA: Kulturni koncentracioni logor
PIŠE: Akad. Igor Rems
Škrta je ovo zemlja, kamen do kamena, šaka zemlje, pa kamen kao samo dno smrti, ali rađa, rađa velike pesnike, slikare, pisce...onako kao za inat!
Te naše kulturne livade, njive, baštine, doji samo Nebo. Tamo gde je Nebo čisto, tamo gde nije opoganjeno, tamo, najviše i daje. Toj našoj kulturnoj baštini mera je samo Nebo!
A naumili su da tu livadu preoru, zaseju novim semenjem. I volove su našli iz čijih nozdrva suklja plamen! Ali livada se ne da, otima se, beži...zagledana u Nebo. Vrišti...
Šta je to KULTURA?Ima bezbroj definicija.
Potiče od latinske reči colere, cultum, što znači obrađivati, negovati. Kultura kao fenomen je sinteza celokupnog čovekovog rada. Ona je kumulativna pojava koja se prenosi u obliku kulturne tradicije. Shodno tome pod kulturom se podrazumeva skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti. Materijalna kultura se naziva Civilizacija u kojoj se odvaja duhovna kultura pa samim tim dobija i uže značenje. Ali Kultura u užem smislu obuhvata samo duhovna dobra. I ona po svom sadržaju se deli na elementarnu, narodnu, masovnu i vrhunsku.
Sećam se davno pre više od dvadeset godina, jedan veliki čovek, Predrag Dragić Kijuk ( filozof, mislilac, kritičar, publicista, dostojevista...) tada urednik Književnih novina, rekao je jednom prilikom, parafraziram da se svet lomi i da mali narodi(brojčano) mogu da opstanu samo ako sačuvaju svoju kulturu. Tamo gde i najmanji žižak svetli, da tamo još ima nade, jer kultura je i sećanje i ako nam ponište sećanje, takav narod je osuđen na nestajanje.
Šta se desilo u ovih trideset i nešto godina i još se dešava? Kako su jednom narodu Kulturu ogradili bodljikavom žicom, saterali ga u koncentracioni logor? Kakvi su to ministri koje je interesovala samo lična promocija, koji se nisu mešali u svoj posao. Toliko pitanja...
Na poetskom festivalu u Strugi, Makedonija, upoznao sam (2009) predsednicu Hrvatskog Udruženja Književnika, koja mi je u kratkim crtama ukazala kako deluje Hrvatsko Ministarstvo Kulture.
Kaže sve je normirano: svaka književna nagrada na lokalnom, republičkom, međunarodnom nivou...iza svake dobijene nagrade stoji Ministarstvo i materijano pomaže dobitnicima. Vodi računa o odlascima na razne domaće i međunarodne festivale, seminare, gostovanja, pomaže kada su u pitanju prevodi, razmene...
Kaže, mi smo dobili od Ministarstva nekoliko hiljada evra da uspostavimo kontakt sa Nezavisnim udruženjem književnika Crne Gore, da ih pozovemo da nam budu gosti u određenom vremenskom periodu i ako u tom vremenu ne uspostavimo saradnju da moramo da vratimo novac Ministarstvu. Mi smo sve uradili ali Crnogorci nisu odgovorili i taj novac smo morali da vratimo.
Šta je radilo i radi naše Ministarstvo za sve ovo vreme? Oni su se prema UKCG odnosili kao prema neprijateljima režima, saterali su kulturu jednog naroda u koncentracioni logor i taj logor još opstaje. Svako lično obraćanje je razgovor sa gluvim vratima. Da mogu da jednim potezom ugase našu Živu Reč, naše samo postojanje, oni bi to i uradili ali tada bi pevali naši grobovi.
