HIC RHODUS, HIC SALTA: Zaboravljene dečje igre

PIŠE: Igor Rems, akademik

Da bi ovaj naslov bio potpun i zaokružen, razumljiv čitaocu, dodaću samo nastavak: Zaboravljene dečje igre nas dečaka iz zgrada Prvoborca.

Igra je aktivnost jedne ili više osoba  koja deci pruža ono za njihov uzrast najosnovnije, a to su radost i zabava. Suština, gušt, svake dečje igre je da se uz dobar provod i zadovoljstvo moraju poštovati dogovorena pravila.

Kako je Igra stara koliko i Čovečanstvo, nezaobilazna je u istoriji sveta. Na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu jedan od nastavnih predmeta je bio, verovatno i danas, predmet koji se zvao: Elementarne igre. To su one igre koji smo svi prošli kroz naše detinjstvo, naročito u osnovnoj školi do četvrtog razreda, kada su razrednu nastavu vodili učitelji.

To su bile igre kojih se i danas svako od nas rado seća: Ide maca pored tebe, Kolariću paniću, Između dve vatre, Leleštine boboštine... i tako dalje.

Prve naučne, filosofske, etnološke, studije vezane za teorijsko promišljanje igre kao fenomena pojavljuju se krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Jedan od prvih teoretičara igre bio je Austrijanac Ludvig Vitgenštajn koji je u svojim filosofskim istraživanjima zaključio da igru nije moguće definisati  jednom sveobuhvatnom definicijom tog pojma.

Jedna od posebno zanimljivih slika u istoriji slikarstva je slika  koja se zove "Dečje igre" (1560) flamanskog slikara Pitera Brojgela Starijeg. Slika je velikih dimenzija i enciklopedijske kompozicije. Scena je pažljivo organizovana i prikazuje jedan veliki trg na kojem je umetnik predstavio oko osamdeset različitih igara kojima je zaokupljeno više od dvesto dece.

Postoje različite vrste igara kao igre sa loptom, tablom, kockicama, govorne... i tado dalje  a prema prostoru dele se: na igre na otvorenom prostoru i zatvorenom. Ovde će biti govora samo o igrama na otvorenom prostoru koje smo upražnjavali MI dečaci iz Prvoborca, igre kojih više nema!

Tada je u Prvoborcu bilo mnogo dece. U prvom četiri kod najbolje učiteljice na svetu, Stojanke Mažić, bilo je nas šestoro. Ostali su bili raspoređeni kod drugih učitelja i učiteljica. Veliki broj dece davao nam je mogućnost da organizujemo i izvodimo veliki broj igara, od Žmure, Ledenog čiče, raznoraznih ratovanja, policajaca i bandita, igra klikerima i td...ali su mi ostale u sećanju igre kojih više nema, igre koje nigde više nisam video. Našim odrastanjem, odlaskom na studije i sve bržim tehnološkim napretkom te igre su jednostavno nestale, predate zaboravu.

1 – Igra Konata

2 -  Igra Derigaće

3 – Igra Japanki

( Prvi deo)

Nastaviće se...