Kapa (Prava CG): Lokalna vlast bez sluha za muziku i omladinu

„Barskom portalu“ dostavljena je izjava Aleksandra Kape, odborničkog kandidata liste „Za pravi Bar“.

Prenosimo je integralno...

Skoro pa nevjerovatno teško je opisati u kakvoj je nemilosti barska publika koja preferira alternativnu muziku ili umjetnost koja nije najpopularnija i sveprisutna u medijima i lokalnim manifestacijama.

Osnovni nivo opšte kulture nalaže čovjeku da se zapita zbog čega je Kulturni Centar “Vladimir Popović Španac” maksimalno neiskorišten i doveden do skoro pa ruiniranog izgleda i enterijera i eksterijera.

Lično sam, volonterski, učestvovao u nekoliko, ispostavljalo se, atosmki teških, akcija organizovanja svirki za barske bendove (bilo je tu bendova i iz drugih opština, dok je publike bilo iz čitave Crne Gore).

Dakako smo od rijetkih pojedinaca iz Kulturnog Centra nailazili i na odobravanje, ali sveopšti utisak je bio kao da smo im tražili nešto što je potpuno neprirodno i nemoguće za izvesti, nešto što se nigdje nikad nikome nije tražilo.

I to što smo se nekako dogovarali, često nije bilo ispoštovano. Toliko o sluhu lokalne vlasti za omladinu. A puna su im usta tolerancije i dobre volje za “drugačije”. Sve što je traženo je da se dozvoli da nekoliko bendova ili samostalnih izvođača izađe na scenu, i ispred barskog Doma Kulture odsvira (najčešće i premijerno) svoje autorske stvari i tako ih prezentuje publici kao doprinos gradskoj kulturi.

Baš tako, u početku tiho i naivno, nastajali su i bendovi na koje smo danas kao Barani ponosni (Katapult, Ružin Trn i ostali).
U Baru trenutno postoji minimum četiri-pet aktivnih mladih bendova, sigurno još toliko solo izvođača.

Nekako sam siguran da jako mali broj Barana uopšte i zna za njih. Razloga za njihovu neprisutnost itekako ima. Je li to zbog duge kose, iscijepanih farmerki, kariranih košulja, izblijeđelih majici, “širokih” patika? Nekad možda i jeste tako bilo, ali danas zasigurno nije, jer je upravo takav imidž, iz određenih razloga, postao opšteprihvaćen.

Najprije je problem, rekao bih, u uskoumnosti i začaurenosti onih koji vode glavnu riječ o lokalnoj kulturi. Heavy Metal, Pank, Hard Rock, Hip-Hop i sl. vrste su muzike kojima se u Baru sistematski smanjuju decibeli. I nije to samo slučaj sa mlađim naraštajima entuzijasta, buntovnika, koji od usta odvajaju da bi imali instrumente.

Isto je i sa fakultetski obrazovanim muzičarima kao i onim sa dugim stažom autorskog stvaranja muzike, od kojih su neki kao mladi talenti uspješni bili i na svjetskim takmicenjima i na regionalnim festivalima. Nikoga od njih nema kroz lokalne kulturne programe, ili ih ima jako malo.

Sva ekskluziva rezervisna je za mediokritete i turbofolk. Poražavajuće zvuči cifra koju iz opštinskog budžeta odnesu Ekstra Nene, Mice Trofrtaljke i slične krajputašice, uz vrckanje i, za njih naručeni, playback. Na kraju krajeva i neka ih, neka pjevaju, nije problem. Ali zašto je problem dati prostor lokalnim izvođačima?

Zašto ne dati šansu nekome ko nešto radi iz čiste bezuslovne ljubavi, jer se dobro zna da nema značajne zarade od izdavanja albuma ili EP-a. I to što odsviraju ili prezentuju, obično ne pokrije ni troškove puta tj. transporta. A sve to najčešće bude van Bara, tj. u Podgorici ili nekom drugom mjestu gdje imaju više prostora nego u svom gradu.

Bar je grad u kojem se kultura “vrti” oko Barskog Ljetopisa, a ni na njemu od lokalnih izvođača nikad niko nije ni imao šanse da nastupi.

Lokalna situacija sa muzičkim festivalima je, takođe, nedopustivo loša. Dovoljno je samo uporediti Bar i ostale gradove u Crnoj Gori. Dok Kotor (Sea Rock, Refresh, itd.), Podgorica (Cuty Groove Fest, Asfalturanje, itd.), Nikšić (Lake Fest, Bedem Fest itd), Budva/Petrovac (Sea Dance), Ulcinj (Southrn Soul Fest) imaju muzičke festivale, u Baru su uspjeli da i Januarski Gitar Fest ugase prije nekoliko godina.

Kad na sve to dodamo da su i neke druge vrste kulturnih dešavanja, biciklistička trka „Putevima Kralja Nikole“, Internacionalni TV Filmski Festival, ljetnji Sajam knjiga itd. ugašeni i to nakom višedeceniskih održavanja, kao i to da Bar 2018. godine nema bioskop (a imao ga je u doba Pristana), bez ustezanja možemo konstatovati - lokalna vlast je s predumišljajem izvršila kulturološki genocid nad gradom pod Rumijom, a sve u cilju obesmišljavanja umjetnosti i njenog značaja i za grad i za državu ali iznad svega za narod.

Ja želim da živim u gradu gdje će svako imati prostor za sebe, muziku za sebe i da u njoj nađe mir i užitak. Nepošten je i degutantan odnos koji trenutna lokalna vlast gaji prema lokalnoj muzičkoj sceni.

Prava Crna Gora, nosi sobom prave vrijednosti, raznolikost u ukusu, nikakav šund i narugivanje tradiciji. Zaokružite nove, bolje! Nemojte sjedjeti kući i čekati da vam “sviraju” isti koji su srozali ovaj grad! 27. maja, ZA PRAVI BAR, broj 2!.