Srzentić: Veoma se udobno osjećamo u NATO porodici

JP Rumija

JP Rumija: Predsjednice, svaka cast. NATO nas je spasio srpskog nacionalizma i hegemonije.

Skriptarnica

Skriptarnica: Osjecas se udobno, a ?. Osjecate se svi izdajnici, bas se osjecate, i mrtvim precima bazdite. Ovo normalan covjek i moralan nikad ne bi smio da kaze. Kakva krajnost doskorasnjeg Srbina, koji je pljvao po Djukanovicu dok se nije vratio u Bar da zivi, pa cak i tada, u pocetku, dokle ga Brano lapavi nije izgurao tu dje je.

Kuku lele

Kuku lele: E sram te bilo guriću jedan. Taj Nato sistematski uništava vaše cijenjene glasače muslimane a vama je udobno u toj porodici. Udobno ti je s onima koji su gađali crni rt osiromašenim uranijom pa je broj oboljelih od raka skočio za 1000% od tvoje porodice. Stidi se guzicu kad obraza nemaš!!!

za skriptarnicu

za skriptarnicu: VI sve znate ko je dijucerasnji srbin ko nije, okle vama ti podaci, do 2000 godine u CG je bilo 80 posto ljudi koji su se izjasnjavali kao Crnogorci, sta je sa njima kad ti sve znas ko je srbin bio a ko nije.

za skriptora

za skriptora: Doktor Srzentic je ostvareni covjek, ljekar profesionalac , i vrlo je nepristojno tako pisati o njemu, ko si ti da ga kvalifikujes kao doskorasnjeg srbina, odakle ti znas kako se on izjasnjava i osjeca, dajete sebi veliko pravo na kritike drugih, povedi racuna o sebi

za kuku lele

za kuku lele: JA sam stvarno frapiran kako ovaj portal pusta ovakve vase nepristojne, primitivne, ruzne i vulgarne komentare koji ne pristoje nikome ko ima elementarno vaspitanje i kulturu, KUKU lele za tvoju obavijestenost portali i postoje da bi se suceljavala razlicita misljenja i stavovi, citajuci vase komentare vi ne mozete prihvatiti da neko drugacije razmislja, to je odlika uskih ljudi i ljudi zabotonirane svijesti, tacno je da je taj Nato bombardovao CRNI RT, ali ga je bombardovao zbog velikosrpske politike Sloba Milosevica i suprostavljanja citavom svijetu, nazalost tada se i CG nalazila u toj kvazi tvorevini, ali se pod vodjstvom naseg Mila izvukla iz tog smrtonosnog zagrljaja

Ilija Đurišić

Ilija Đurišić: Vodi ih kući neka ti prošire lozu izrodu srpski!!!

Vahid

Vahid: Sramno od jednog ljekara koji mora da drzi do etike i dostojanstva. Ipak je Srzneticu 65 godina, mora zakonski u penziju, tada ce mu zaboraviti DPS poltronstvo, i sluganstvo, posebno Brano i Milo. Mada, nafatirao se, ali ne moze to na dobro da izadje.

Crni

Crni: Doktor je vjernik Srpske pravoslavne crkve i vi Srbi koji ga napadate ovako, postujte bar tu cinjenicu. Bio je Srbin, vise nije, to je njegovo pravo. Bio je i clan GO Djindjiceve Demokratske stranke dok je bio ljekar u Jagodini, vise nije. I mi smo svi bili djeca, vise nismo. Magarci se ne mijenjaji samo.

za crnog

za crnog: ALI Crni kakve veze ima sto je bio clan Demokratske stranke i ljekar u Jagodini, zar je to razlog da zakljucite da je bio Srbin, sve je to mogao biti i kao Crnogorac, koliko znam mnoge Srzentice oni nikad nijesu dovodili u pitanje svoje Crnogorstvo i pripadnost Crnogorskoj naciji.vi stalno mijesate naciju posao i politiku, nacionalna pripadnost je licna i privatna stvar svakog covjeka

za idza

za idza: IDZO brate, ja jos u svojih 59 godina ne cuh toliko rijec srpstvo i srbovanje , koliko od vas novokomponovanih veljesrba, niko to srpstvo ni srbe nije spominjao od 59 kad sam se rodio pa do 91, svi smo bili Crnogorci i tako smo se os'ecali, pa kad je sve ovo srpsko i svi smo srbi u cemu je onda problem, sto nasi preci se boorise za CRNU GORU i suverenu drzavu, sto je ne spojise sa srbijom , sto oni sebe nazivase Crnogorcima ako su bili srbi, , nije moj Idzo nego ste vi indoktrinirani srpstvom , ja u svojoj famelji a znao sam i djeda i pradjeda nikad ih nijesam cuo ni da su srbi , niti ikakvog srbovanja, uvijek su isticali Crnogorstvo i CRNU GORU.

реалност

реалност: Уочи боја на Мартинићима, 1796, Петар I позива Црногорце и Брђане да докажу да у нама неугашено србско срце куца и србска крвца врије, а пред бој на Крусима, такође 1796, тражи од својих ратника да ударе на непријатеља нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности додајући да се Турци и сад боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати. Његош је посветио свом учитељу Сими Милутиновићу, којега назива "српским писцем небом осијаним" и "дивним пјевцем српске народности" и од којег тражи уздизање српских величина и осуду "богомрских српства отпадника": Ја од тебе јоште много иштем: да поставиш у пламтеће врсте, пред очима Српства и Славјанства, Обилића, Ђорђа и Душана, и јошт кога српскога хероја: да прогрмиш хулом страховитом на Вујицу, Вука, Вукашина, богомрске Српства отпаднике - злоћа њима мрачи име Срба, тартар им је наказа малена! ...диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души... Весели се праху Немањића, Немањића и Гребљановића, јер ће ваше круне засијати како јарко сунце на истоку, знамена се ваша развијати над велике ваше развалине, потећи ће крваве ријеке од нечисте крви агарјанске, опрат Србу љагу са образа. Отворте се, витешке гробнице, сама славо, само прибјежиште по Косову српскијех јунаках, ево зоре на ваше брегове да нам општу обасја светињу и аманет наше народности. Сад пропојте, Високи Дечани и лијепа лавро Студенице, свети спомен из вјечне читуле за слободу падшим јунацима. Здружите се, громи и потреси, земљи српској друго лице дајте, е нечистом ногом окаљата....

реалност

реалност: Ми смо Срби народ најнесрећни: сваки Србин који се превјери - просто вјеру што загрли другу, но му просто не било пред богом што оцрни образ пред свијетом, те се звати Србином не хоће. Ово ти је Србе искобило, робовима туђим учинило .... Двоглави орао, увијек је, па и током турског и аустро-угарског ропства, био симбол српског национа. Стога је било и природно да двоглави орао Немањића постане српски државни грб и у нововјековним српским државама, Србији и Црној Гори. Један од симбола које је користио цар Урош Немањић био је лав, а представа лава се могла често видјети на грбовима српских средњовјековних властеоских породица, као и на кованом новцу. [Српски новац из Новог Брда са представом лава (десно)] У модерно вријеме, представа лава нашла је своје мјесто на печатима српских епископа, а комбинација двоглавог орла и лава може се видјети на надгробној плочи српског патријарха Арсенија IV Шакабенте у Крушедолу. Државна или народна застава Црне Горе је била српска тробојница, црвено-плаво-бијела. То је регулисано у Уставу Књажевине, а потом и Краљевине Црне Горе. У члану 39 јасно пише: "Народне су боје: црвена, плаветна и бијела". Ова тробојница је истицана на државним установама и на јавним мјестима приликом празника. Народна застава се користила без апликација. Ковчег краља Николе био је прекривен оваквом српском тробојницом. Српска тробојница Црне Горе, у облику заставе, је први пут употребљена 1858, на резиденцији књаза Данила на Цетињу. Дворска застава као подлогу има тробојницу на чијој се средини налазе двоглави бијели орао раширених и високо уздигнутих крила, и лав. Застава је истицана на Двору и резиденцијама краљевске породице, као и на објектима у којима је краљ Никола приликом посјета боравио. Народна химна Црне Горе је била српска родољубива пјесма краља Николе, Онамо 'намо. У њој је садржана сва замисао краља Николе, сав његов државнички рад и жеља Црногораца да се обнови Душаново Српско Царство, тј. створи држава свих Срба, са Призреном као главним градом. Приликом Николине посјете Русији, 1868. године, цар Александар II му је поклонио сабљу српског краља Милутина Немањића са ријечима: "Имам једну сабљу ваших старих предака. Она ће на бољем мјесту бити у вашој руци него у мојој оружници". Црна Гора је тек 1906. добила своју валуту - перпер. До тада је у Црној Гори био у оптицају страни новац, углавном аустријски. Име перпер није случајно дато. Валута цара Душана Немањића била је перпер. На овај начин је Никола још једном желио да покаже, и докаже, насљеђе на које Црна Гора има пуно право.

реалност

реалност : Краљ Никола се никада није одвајао од своје сабље Немањића. На мртвачком одру краљевом била је положена Милутинова и његова сабља, симбол српске слободе. Ковчег му је био прекривен српском тробојком, народном заставом Црне Горе. Када се свему дода да је највеће црногорско ратничко одликовање, које се додјељивало за изванредне подвиге јунаштва, била Медаља Обилића, коју је увео Петар II Петровић Његош 1847. године, можемо на основу чињеница, закључити сљедеће: Црна Гора себе сматра директном насљедницом Српског Царства, директнијом насљедницом од братске Србије.

реалност

реалност: Црногорски главари пишу руском цару Петру Великом, 21. октобра 1711: Ми, сва горе наведена племена и старјешине све разумјесмо и Вашем царском крилу главе приклонисмо, и Вашег посланика, Михаила Милорадовића примисмо за нашег команданта и пуковника. И како су били његови стари изабрани у прва времена при нашијех благочастивијех и светопочившијех царевах српскијех, тако и ми са радостију примисмо врлога и храброга који се на боју добро понаша. Црногорски и брдски главари пишу, септембра 1742, руској царици и кажу да су православно-грчке вјероисповијести, синови Цркве Источне, који се налазимо у српској земљи - Скендерији, Црној Гори и Приморју. У писму црногорских главара поглавару Мале Русије, 1752, кажу да су они у далеким странама српске земље, у предјелу црногорском. Которском провидуру, Јустинијану Берту, црногорски главари шаљу писмо 24. октобра 1756. и за себе кажу да су православне вјере христијанске и закона Цркве Восточне, а рода честна и света славеносрпскаго. Јуна 1789, главари цијеле заједнице Срба Црногораца пишу руској царици Катарини II и изражавају наду да ми Срби Црногорци нећемо бити остављени без помоћи и додају кад бисмо имали организацију и џебану ми бисмо сву нашу славну српску земљу испод ига варварскога отели, с нашом браћом Србима који се сада налазе наоружани с намјером да ударе на непријатеља са свих страна. Црногорски главари пишу 1792. млетачком Сенату: Ми смо хвалећи Бога цвијет од вјере и од закона православнога грчаскога, језика и славнога јунаштва српскога.

реалност

реалност: Књига из које су најмлађи Црногорци стицали прва знања била је Српски буквар. У вријеме светог Петра Цетињског учило се из Српског буквара штампаног у Млецима 1812. године. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио СРБСКИ БУКВАР и 1838. СРБСКУ ГРАМАТИКУ. У Српском буквару, поред основних лекција из читања и писања, давани су и текстови о славној српској прошлости. Од 1854. године, дакле у вријеме књаза Данила, у цетињској основној школи предавани су српска граматика (II и III разред), црногорска историја (II разред) и српска историја (III разред). (Школе у Црној Гори, Панчево 1876; дјело Милана Костића, бившег ректора цетињске богословије) 1889. године, ђаци IV разреда основне школе, имали су за обавезне предмете: закон Божји, српски језик, словенско читање, рачун, геометрију, земљопис, српску историју, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастику и војничко вјежбање. (Просвјета, Цетиње, април-мај 1889.) Разрадом наставног плана прописано је: у оквиру географије обрађују се Црна Гора и остале српске земље; у оквиру вјеронауке посебно мјесто се даје светом Сави; у оквиру цртања, планом је предвиђено цртање свију српских земаља; а на пјевању су се пјевале пјесме: Ја сам Србин, српски син; Тропар светом Сави; Устај, Устај Србине; Радо иде Србин у војнике; Онамо, 'намо; Српско коло... (Просвјета, Цетиње, јул-август 1890.) Према Закону о устројству гимназија у Књажевини Црној Гори, од 30. августа 1890, био је обавезан сљедећи наставни план за гимназијалце: наука вјере, српски језик и књижевност, латински језик, грчки језик, руски језик, старословенски језик и књижевност, географија и историја (општа и српска), математика, природопис, физика, филозофска пропедељтика, цртање, краснопис, гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. (Просвјета, Цетиње, септембар-октобар 1890.) У Богословско-учитељској школи, предмети: српска историја (II разред) и српска историја и земљопис (III разред), били су обавезни. У оквиру земљописа се обрађују српске државе независне, подчињене и окупиране области српске земље, те главни градови, вароши, варошице и познатија села у Српству. (Просвјета, Цетиње, новембар-децембар 1890.) У Цетињској гимназији на часовима српског језика се уче теме: Српска мајка, Свети Сава, Зидање Раванице, Косовка Дјевојка, Милош Обилић (I, II и III разред). У IV разреду се читају Одабранија дјела из српске књижевности, а у оквиру географије изучавана је Специјална географија српских земаља уз кратку српску историју. Општи преглед српске земље. (Просвјета, Цетиње, новембар-децембар 1890.) У чланку Историја у основној школи (Просвјета, Цетиње, јануар-фебруар 1891.) каже се: Међу важније предмете у основној школи спада историја...Она је извор из кога ће омладина поцрпсти љубав к Српству и свему што је српско...Српска је историја пуна примјера за васпитање српске омладине. Дубљим размишљањем видјећемо шта нам пружа историја за поуку. Ако хоћемо да нам млађи нараштај буде родољубив и јуначан, упутимо га да проучи српску историју...Свијетло дјело српских јунака и родољуба утицаће снажно на млађарију и подгријеваће у њој љубав к Српству кад види како су српски јунаци и родољуби знали да жртвују себе... Професор Јован Љепава, у својој Теорији књижевности (1896) која је била намијењена ученицима Дјевојачког института на Цетињу, Гимназије и Богословско-учитељске школе, каже: ...Ето зашто се Горски вијенац с разлогом назива вијенац српске књижевности. У њему се огледа и црта живот једног дијела српског народа онакав, какав је у самој ствари, са свијем његовим врлинама и манама...Доћи ће вријеме да ће се Горски вијенац изучавати у српским школама као што се данас изучава Илијада и Одисеја. Овако је изгледала Српска граматика за трећи и четврти разред основне школе у Црној Гори, објављена 1900. године Лазар Перовић, у својој Историји Црне Горе за III разред основне школе (1906) наводи: За вријеме владавине славнијех Немањића, као и прије њих, садашња се Црна Гора називала Зета. Када силни цар Душан раздијели своју православну државу на поједине области, Зетом управљаше српски племић Балша I. О Његошу Перовић пише: Живо је пратио све српске ствари и бринуо се о срећи свега српског народа...Имао је уроћени пјеснички дар, који му се тако развио да је постао највећи српски пјесник. Спјевао је више дјела, али му је најчувенији Горски вијенац у којему вјерно и живо слика живот и душу Црногораца. По својој љепоти Горски вијенац заиста је прави вијенац свијема српскијем пјесмама... О књазу Данилу, Перовић вели: И срцем и душом старао се за срећу и напредак цијелога Српства, а највећа му мисао бијаше уједињење његово. О књазу Николи, аутор каже: И поред свега толико мучног труда, за унапређење своје земље, налази времена да ради на књижевности, те се данас броји мећу прве српске пјеснике и књижевнике. Он је веома омиљен у цијелом нашем српском народу. Закон о народнијем школама у Књажевини Црној Гори објављен је 2. фебруара 1907. године. Друго издање, Закон о народнијем школама, доживио је 1911. године, у вријеме када је Црна Гора већ била Краљевина. У члану 1. каже се да је задатак народним школама ширење српске писмености у народу. А у члану 26. стоји да се у основној школи уче се ови предмети: наука хришћанска, српска историја, српски језик, црквено-словенско читање, цртање и лијепо писање, пјевање (свјетовно и црквено), гимнастика и дјечије игре, земљопис, познавање природе, пољска и домаћа привреда, основи хигијене, рачуница и геометријски облици, ручни рад са домаћим газдинством (по могућству). Народна школа у Црној Гори се зове и Српска народна школа (члан 13.). Живко Драговић, у својој Краткој историји за школу (1910) пише: Једна од области које Срби заузеше, кад се, у првој половини седмога вијека, доселише на Балканско полуострво, била је и Зета...Послије досељења Срба на Балканско полуострво, Зета је чиннла најприје засебно жупанство, а доцније краљевину, и борила се увијек за интересе читавога српскога народа и његово државно јединство. За вријеме државе Немањића, она је улазила у састав те државе све до цара Душана. Сам Немања истицао је Зету измећу осталијех српскијех области и давао јој особити значај, називајући је с неком особитом љубављу и поштовањем својом "милом дједовином". Говорећи о епохи Црнојевића, Драговић каже да је у то вријеме Црна Гора - вјечита чуварка српске слободе и српске државне мисли. О великој замисли Ивановој (Иван Црнојевић) јасно свједочи грб Душанове Царевине, двоглави бијели орао што га је он на својим грађевинама истакао... У Земљопису Краљевине Црне Горе, за III разред основне школе (1911), аутори Ђуро Поповић и Јован Рогановић веле: У Црној Гори живе све сами прави чисти Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300 хиљада становника...Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је љубити цијелу домовину, све српске земље - у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби... Питомци војне школе су као уџбеник књижевности користили Читанку из лијепе српске књижевности (1912) коју је написао Душан Вуксан. У Читанки за други разред основне школе (1914), учила се и пјесма О светом Сави: "Српска дјеца, српске школе, Српски народ слави славу, У пјесмама диже, носи, Немањића светог Саву... Свети Саво, српски свече! Заслуге су твоје силне; Од радости Срби поје Данас пјесме преумилне..." а веома је лијепа и родољубива Молитва на почетку рада, која се налази у истој читанки "Боже помози и благослови, Да сретан буде почетак ови! Да ме упути српскога ђака, Да школа, књига буде ми лака! Даруј ми здравља, снаге и воље, Да слушам, учим, што могу боље! Љубав усади у срце моје, Да љубим браћу, другове своје! И сваког ко је у српском колу, Највише српску цркву и школу." ДОКУМЕНТА ЦРНОГОРСКИХ ШКОЛА Свједочанство Књажевске црногорске државне гимназије из 1902. [у боји] Матерњи језик у Црној Гори је српски Свједочанство црквене школе из 1905. [у боји] Предмети: Српски језик и књижевност, Српска историја и земљопис Увјерење народне школе из 1908. Нaродност и вјера: Србин, вјере православне Свједочанство црквене школе из 1909. Нaродност и вјера: Србин, вјере православне Страница из дневника црквене школе, 1908-09. Нaродност и вјера: Србин, вјере православне Увјерење народне школе из 1911. Нaродност и вјера: Србин, вјере муслиманске

Farko

Farko: Sta su ovi kilometarski komentari istorijski....

Slobo

Slobo: Kao Šoić iz Bele lađe kad se zahvaljuje britanskom ambasadoru što su nas gađali osiromašenim a ne obogaćenim uranijumom.

za realnost

za realnost: Realnost, i sto sad ti mislis da si sa ovolikim pisanjem nas preobratio na srbe, samo u vezi sablje Nemanjica, ako si citao G. Vijenac vidio si da NJegos i Nemanjice i Bonaparte i Murate ubraja u okupatore CRNE GORE, sve te citanke i zemljopisi su bili stampani u sklopu tadasnje politike i indoktrinavcije NJegosa i Nikole srpstvom, i pored svega toga mi smo zadrzali svoj osjecaj i pripadnost CRNOGORSKOJ NACIJI, i nemoj se muciti toliko pisati jer si stvarno smijesan, E VIVA MONTENEGRO,

Milos

Milos: I ja sam srbin ali pustite se dokazivanja ko smo, sto smo..Dok se mi oko proslosti raspravljamo oni sve pokradose a narod krpi kraj sa krajem.Ekonomija i samo ekonomija i o njoj samo treba pricati.Sto se Srzentica tice niti je sto uradio niti ga iko iz mog okruzenja voli.Ne umije dobar dan nazvat,rijetko mrzan lik.

za milosa

za milosa: Milose, i to ti je tacno, vi stalno dokazujete da ste srbi, i to nije problem, ali vi hocete i nas koji se osjecamo samo kao Crnogorci da nas u to ubijedite, budite vi srbi to je vase pravo, i nacrtajte 4 vitamina c na celo da se zna, ali pustite nas ostale na miru, nijesmo mi ni maloumni ni neznalice da neznamo ko smo i sta smo.

Mirko

Mirko: Realnost , ogromne tekstove napisa, ali napisi samo jedno, dje su Petrovici ikad rekli ili napisali da su samo teritorijalno ili geografski Crnogorci, i zasto se NJegos i glavari prilikom prodaje manastira Stanjevici potpisuju MI PRIPADNICI CRNOGORSKE NACIJE, imas orginal dokument u Istoriskom miiuzeju na CT, zivo me interesuje tvoje objasnjenje, samo nemoj molim te onoliki tekst i nemoj zacutati

za realnost

za realnost: Realnost, vise se ne javljas, nema odgovora na ovo moje pitanje, takva vam je sva prica.