Црна Гора би ове године могла да рачуна на губитак од око 200 милиона евра због недоласка Руса на наше Приморје које је узроковано непријатељском политиком бившег режима према највећој словенској земљи, а чији континуитет је наставила и Влада на челу са Дританом Абазовићем. Што је још горе, исти политички курс најављује и нова потенцијална Влада коју ће вјероватно предводити Покрет Европа сад.
Подсјетимо, и прошле године је секретарка Одбора за туризам Привредне коморе Црне Горе Сања Марковић изјавила да се потенцијални губитак због недоласка туриста из Русије и Украјине процењује на 150 милиона евра.
„Знате да је 75 долара просечна дневна потрошња једног туристе који остаје у Црној Гори. Ако знамо да је око 254 хиљаде Руса и Украјинаца прошле године дошло, процењена цифра је око 150 милиона евра мање у црногорском буџету”, рекла је тада Марковић, а пренио Тањуг.
Она је тада истакла да је Црна Гора традиционално тржиште руских и украјинских гостију који су чинили чак 21 одсто посјетилаца 2021. године .
Иако је примјетно да су гужве на Јадранској магистрали веће него прошле године у ово доба, тешко је процијенити да би губитак профита због извјесног недоласка огромног броја туриста из Руске федерације могао бити на било који начин надомјештен.
Црногорски туристички посленици дијеле став да је овдашња туристичка привреда и даље недовољно опорављена.
Туризам чини скоро четвртину БДП-а Црне Горе и од ове сезоне знатно зависи пуњење буџета.
Једно од главних тржишта, уз земље региона, годинама је било руско. Поред тога, у посљедње вријеме долазило је и све више Украјинаца. Русима су, међутим, сада забрањени директни летови као дiо санкција због рата у Украјини, док је у Црној Гори тренутно значајан број Украјинаца, али то нису туристи него избјеглице.
У међувремену је мало урађено како би Црна Гора нашла алтернативна тржишта како би се надокнадио губитак од процијењених 200 милиона евра, и да се мимо туриста из региона, који су прије двије године учествовали са 55 посто у структури гостију, треба фокусирати на туристе из Чешке, Словачке, Мађарске и Пољске, који традиционално воле Медитеран, али тек у симболичном броју овдје проводе љета.
Свему овоме треба придодати и чињеницу да значајан број традиционално најбројнијих гостију из Србије последњих година избјегава љетовање на црногорској обали због политике коју су режими Мила Ђукановића, Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића водили у односу на ту земљу, посебно када је ријеч о Косову и Метохији.