Пламенац о цркви на Румији: Лажови призивају рат и крв, по узору на Рачак!

Протојереј Јован Пламенац, парох шесте барске парохије и старјешина цркве Свете Тројице на Румији, оптужио је, како је рекао, сорошевске медије, али и поједине друштвено- структуре да форсирањем лажи о румијској светињи и наводном нарушавању међувјерског склада у Бару да уносе злу крв међу народ овог краја, посебно између Албанаца и Срба.

Саопштење о. Пламенца преносимо интегрално....

*******************************************************************

Већ годинама јавно понављам да тврдња да је обновљење цркве Свете Тројице на Румији пореметило барски међувјерски склад, да због ње у Румијској литији више не учествују римокатолици и муслимани, нема везе с мозгом, да она, једноставно, није истинита. На тој тврдњи, дакле лажној, утемељени су сви захтјеви за рушење Румијске цркве.

А она је подмукла лаж, која је зацарила црногорским сорошевским медијима (не кажем Сорошевим, него сорошевским, дакле свим медијима у Црној Гори који или добијају новац из Сорошевих фондација, или га не добијају али се кандидују за њега јавним испољавањем тог спекулантског духа, а они су већински и обликују поглед на стварност црногорском народу), затим црногорским скупштинским микрофонима када су у рукама како припадника владајуће коалиције тако и чланова прозападног дијела опозиције, те режимским зомбијима и другим мрзитељима православља који марширају укорак: на друштвеним мрежама, у коментарима на текстове те тематике на разним порталима, па све до кафана.

Та тврдња је подвала оних који су је измислили и свих оних који је, као да су без мозга, расипају наоколо. Али она није обична лаж, налик овим свакодневним по медијима.

Она има дубоке и далекосежне посљедице, не само по томе што је метом означила цркву Свете Тројице на Румији и преко ње Православну цркву у Црној Гори, него и што уноси злу крв међу народ барског краја, првенствено између Албанаца и Срба.

Ова лаж справљена је по рецепту и у духу америчких лажи којима су свој народ, али и друге народе које су поробили својим спекулативним духом, припремали да прихвате и оправдају њихово војно насиље широм свијета.

Сјећамо се како је почео рат у Ираку: Петнаестогодишња дјевојчица Наирах из Кувајта на америчкој телевизији, уз сузе, говорила је како је видјела ирачке војнике који су у једној болници искључили довод кисеоника у инкубаторе бебама и тако усмртили њих 300. Ово „свједочење“ изазвало је бијес народа у Америци, али и широм свијета, против Садама Хусеина.

Американци су ушли у рат против Ирака. Испоставило се да је Наирах ћерка Шеика Сауда Насера Ал-Сауд Ал-Сабаха, кувајтског Амбасадора у САД, члана краљевске породице, и да није ни била у Кувајту. Убрзо су америчке нафтне компаније потписале уговор од 11,9 милиона долара са краљевском породицом Кувајта.

У експлозији на пијаци Маркале у центру Сарајева 5. фебруара 1994. године погинуло је 68 људи, а више од 140 рањено, а 28. августа наредне године на истом мјесту, такође експолозивним направама, убијено је 37 и рањено 90 људи. Срби су оптужени да су са околних брда гранатирали пијацу и то је био повод да НАТО, предвођен Американцима, бомбардује Републику Српску.

Касније се испоставило да су на Маркалама биле постављене мине и да то није имало никакве везе са Србима.

Припадници посебних снага српске полиције у 3 сата ујутро 15. јануара 1999. године у селу Рачак код Штимља на Косову и Метохији убили су око 45 припадника УЧК. Наредног дана, припадници верификационе мисије ОЕБС, под контролом ЦИА, на челу са њеним шефом Вилијамом Вокером, овај ратни сукоб униформисаних лица прогласили су масакром над албанским цивилима.

То је био повод НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе. Касније је доказана истина што се заиста догодило у Рачку, али то није омело америчке компаније да преузму експлоатацију рудних богатстава овог дијела Србије.

Још раније, 1989. године, свијет је обавијештен да су у Темишвару, у Румунији, откривене масовне гробнице. У децембру је услиједила „румунска револуција“ и ликвидиран је брачни пар Чаушеску. У ствари, свјетској јавности приказани су снимци лешева у мртвачници. Слични рецепти примјењени су у Украјини, Сирији, Либији...

У посљедњим ратовима на Балкану жртва оваквих лажи, злоупотребе медија, био је српски народ. Америчка агенција за односе са јавношћу Ruder Finn Global Public Affairs специјализована је за ову врсту легалног злочина, али и лобирање у америчком Конгресу и Сенату и повезивање са америчким тајним службама. Њу су, у борби против Срба, 12. августа 1991. ангажовали Хрвати, 23. јуна 1992. Влада Алије Изетбеговића и октобра 1992. Албанаци са Косова и Метохије.

Лаж да је Румијска црква пореметила барски међувјерски склад почива на овој америчкој школи. Пријетње представника албанских политичких партија (од кога ли осокољених!) у Црној Гори миришу на крв.

 Као што су у Рачку униформисане припаднике УЧК преобукли у цивилна одијела, поставили мине на Маркалама, довели тинејџерку Наирах на ТВ да одглуми ролу коју су јој припремили..., тако су у Црној Гори, злоупотријебивши Управу за заштиту споменика културе, урадили Елаборат о култу Светог Владимира чија је поента да је Румијска црква пореметила барски међувјерски склад и да је треба измјестити.

Теоретичари медија, метафорично, кажу да је демантовање лажи као сакупљање перја просутог из јастука, које је разнио вјетар. Али, да покушамо овако (да би се боље чуло и боље запамтило): Тврња да је црква Свете Тројице на врху Румије, обновљена 2005. године, пореметила барски међувјерски склад је – ноторна лаж, и свако ко је изриче, а да ту тврдњу ничим не доказује, лажов је, битанга, протува, смрдоч, подстрекач међувјерских сукоба у Црној Гори!

Елаборат о Култу Светог Владимира урадио је стручни тим Управе за заштиту споменика културе Црне Горе. Али, стручни тим Управе то је урадио крајње нестручно, ненаучно, у ствари дилетантски. Овај тим је флоскулу политичара и медија непријатељских Православној цркви у Црној Гори да је Румијска црква пореметила барски међувјерски склад прихватио здраво за готово и без икаквог доказа унио у Елаборат као заштитну мјеру, безмало као његов закључак.

Нико из тог стручног тима који је потписао Елаборат никада није дошао на Тројчинданску румијску литију, која је срце култа Светог Јована Владимира, да види о чему то треба да напише „стручни рад“.

Једино је Данијела Ђукић, етнолог из Пераста, два пута дошла на ову литију, али није успјела да се испење до врха Румије. Она је рјешењем Управе била дио њеног стручног тима, али је нема међу потписницима Елабората. Није пристала на спекулативну израду „стручног рада“ и „испарила“ је из стручног тима, без икаквог рјешења, ћутећи, нестала је у мраку црногорске науке овог времена.

Црква Свете Тројице на Румији није пореметила барски међувјерски склад! Ко каже да је њеном обновом 2005. године прекинуто учешће муслимана и римокатолика у Тројчинданској литији лаже као пас.

То је измислила актуелна црногорска фукара, подстрекачи међувјерских сукоба у Црној Гори, они који, користећи све ресурсе који су им на располагању (а пуно их је), настоје да истинску цркву љубави Свете Тројице, Бога Љубави, која је оваплоћење молитве и труда предака старосједилаца подрумијског краја, и православних и римокатолика и муслимана, који су вјековима у Тројчинданској литији износили по камен на врх Румије да би она данас била ту и чије се душе радују њеној обнови, прогласе „црквом раздора“.

Учешће римокатолика и муслимана у литији за крстом Светог Јована Владимира након 2005. године није смањено ни за једног јединог човјека.

Дакле, када чујете да неко каже да је Румијска црква пореметила барски међувјерски склад, знајте да је он у служби оних који призивају ратне сукобе у Црној Гори, свјесно или несвјесно, за новац или неке друге бенефите, или само као брав.

Наравно, знам да је ово моје саопштење за медије пуно дугачко, и знам да га цјеловито могу објавити само портали. Такође знам да ће то урадити само они портали који имају добру намјеру у овој галами која се поново дигла на Румијску цркву.

Али, и то ће бити довољно да људи у Црној Гори који прате медије могу да упореде основни текст са онима које ће, у својој злој намјери, објавити сорошовски црногорски медији чији је најригиднији представник „Побједа“=„Портал Аналитика“. Или ће га, због овога што сам сада написао, што њихово злодјело разоткрива – игнорисати.