Пад нето страних директних инвестиција у јануару за 63 одсто у односу на исти мјесец прошле године аналитичар Давор Докић сматра забрињавајућим, али га не изненађује. То види као још један показатељ смањења економске активности и као посљедицу очекује и да БДП-а расте свега три одсто. Из Агенције за инвестиције сматрају да на основу једног мјесеца не треба доносити закључке. На стране инвестиције, наводе, утиче и стабилно политичко окружење. Оно је, кажу, креирано прошле године, па очекују да ће и подаци о инвестицијама до краја године бити бољи.
Нето стране директне инвестиције у јануару смањене су за 63% у односу на исти мјесец претходне године, односно са 58,7 на 21,8 милиона еура. Те податке Централне банке, аналитичар Давор Докић сматра забрињавајућим, али га не изненађују.
“Забрињавајући из простог разлога што је то један од начина пеглања дефицита којег имамо на сваком кораку, тако да то није добро. Међутим, ми смо сами дијелимично криви због тога јер смо тржиште Русије искључили увођењем санкција, а нисмо нашли алтернативу за то тржиште. Тако да ме тај резултат не изненађује”, казао је Докић.
Након што смо у претходној години забиљежили смањење прихода од туризма и повећан трговински дефицит, смањење инвестиција за Докића је трећи чинилац који указује на смањење економске активности, па сматра и да су очекивања Владе да БДП у овој години расте 4,8 од 100 нереална.
“БДП по мени нема шансе да расте преко тро дсто ове године, а ево живи били па видјели. Осим ако не буде опет неки инфлаторни удар па на основу тих повећаних цијена створимо вјештачки раст БДП-а. Основни задатак Владе је да створи амбијент и да привуче стране директне инвестиције, да привуче озбиљне инвеститоре и да на тај начин покренемо Црну Гору с мртве тачке. Јер једина грана у Црној Гори која функционише је туризам”, казао је Докић.
Јануарске податке из Агенције за инвестиције сматрају лошим, али кажу да на основу првог мјесеца у години не треба доносити закључке. На стране инвестиција, како наводи директорица Агенције Снежана Ђуровић, утиче и стабилно политичко окружење. Оно је, каже, креирано прошле године па очекује да подаци о инвестицијама до краја ове буду бољи и пројекције раста БДП-а остваре.
Подсјећа да су прошле године организовали регионалну конференцију о јавно-приватном партнерству на којој су били гости из Грчке, гдје су покренули процес идентификације потенцијалних пројеката и јавно-приватног партнерства. Бенефите очекује.
“У том смислу смо добили преко 50 потенцијалних пројеката које тренутно сагледавамо са аспекта могуће реализације у неком кратком периоду и направићемо, да кажем, једну листу од бар њих десетак до петнаест на којима ћемо даље радити”, рекла је Ђуровић.
Од 56,3 милиона еура укупних инвестиција у јануару више од половине била су улагања у некретнине.
“Имају тај значајан удио. Међутим, не нужно и негативан утицај на економију, посебно кроз раст грађевинског сектора, повећање туристичких пословних стамбених капацитета и раст потрошње повезан са куповином некретнина”, објашњава Ђуровићева.
Највише страних инвеститора стигло је из Турске, следе Србија па Кипар. Ђуровић истиче да су међу десет земаља из којих се највише инвестира у Црну Гору и САД, Њемачка, Швајцарска, Уједињени Арапски Емирати, а све је, каже, више и компанија из Европске уније.
“Оно што очекујемо у наредном периоду, ево, имамо сад и најаву, рецимо, аквизиције, односно већ је склопљен уговор, колико знам, са Хипотекарном банком, значи компанија Агри Еуропе Цyпрус, имамо најављено оснивање још једне нове банке, Зерем банке, имамо најављене нове инвестиције у смислу помака, да кажем, у преговорима са реномираном компанијом Лидл”, каже она.
Ђуровић је казала и да је пар великих и препознатљивих компанија из САД-а заинтересовано за улагање у секторе енергетике, саобраћаја, одбране и сајбер безбједности.
ИЗВОР. РТЦГ
