Европска унија (ЕУ) тренутно врши притисак на Сједињене Америчке Државе да ублаже санкције руској Гаспром банци, кључној финансијској институцији за одржавање дотока руског природног гаса у земље ЕУ. Ови разговори одвијају се упркос недавној одлуци руског предсједника Владимира Путина да укине обавезу иностраних купаца да користе искључиво Гаспром банку за плаћање руског гаса, што је првобитно имало за циљ да избјегне утицај америчких санкција.
Евентуално ублажавање санкција према Гаспром банци вјероватно би имало позитивне ефекте по Црну Гору, с обзиром на то да овдје живи велики број руских држављана, а некада су они предњачили и у директним инвестицијама.
Црна Гора, иако није чланица ЕУ, има значајне економске и друштвене везе с Русијом. Према подацима Централне банке Црне Горе, руски држављани су у периоду јануар–мај 2023. године инвестирали 52,5 милиона еура, највише у куповину некретнина (28,9 милиона еура), предузећа и банке (12,3 милиона еура) те кроз интеркомпанијске позајмице својим предузећима у Црној Гори (13,2 милиона еура). Ови подаци потврђују да, упркос нарушеним дипломатским односима између Црне Горе и Русије, Руси и даље у великом броју долазе у Црну Гору и доносе свој капитал да инвестирају.Финансијски аналитичар Олег Филиповић изјавио је за "Дан" да би евентуално умањење санкција руској банци и Гаспром банци могло имати више аспеката утицаја на нашу економију.
– Умањење санкција би прије свега олакшало финансијско пословање за велики број руских држављана који тренутно бораве код нас и суочавају се с ограничењима у коришћењу банкарских услуга – од отварања рачуна до обављања трансакција. То би значајно поједноставило њихов свакодневни живот, а истовремено потенцијално повећало промет у домаћим банкама – оцијенио је Филиповић.
С друге стране, посматрајући ширу слику, Филиповић је нагласио да би олакшање санкција отворило врата лакшим финансијским трансакцијама и потенцијалним инвестицијама компанија и појединаца који нису директно погођени санкцијама.– Чак и они који нису под санкцијама тренутно имају озбиљне потешкоће у пословању због општег режима рестрикција. Као земља која је најближа чланству у Европској унији, привлачни смо за руске инвеститоре, можда не у овом тренутку, али свакако на средњи рок, посебно у контексту нашег процеса придруживања ЕУ – додао је Филиповић.
Иначе, руски држављани посједују или су сувласници око 18.906 некретнина и 3,9 милиона квадратних метара земљишта у 13 општина у Црној Гори, укључујући Будву, Бар, Котор и Херцег Нови. Ови подаци указују на дубоку интеграцију руског капитала у црногорску економију, посебно у сектору некретнина.
У том контексту, евентуално ублажавање санкција Гаспром банци могло би имати неколико импликација за Црну Гору, а могло би довести и до повећања инвестиција. С обзиром на досадашњи тренд руских улагања у некретнине и предузећа, смањење санкција могло би довести до новог таласа инвестиција, што би позитивно утицало на црногорску економију.
Иако је Црна Гора ускладила своју спољну политику с ЕУ, укључујући санкције Русији, ублажавање санкција Гаспром банци могло би отворити простор за побољшање економских односа између Црне Горе и Русије.
Међутим, треба напоменути да би евентуално ублажавање санкција Гаспром банци зависило од политичких одлука на нивоу ЕУ и САД, а Црна Гора би, као кандидат за чланство у ЕУ, морала пажљиво балансирати између својих међународних обавеза и економских интереса. У сваком случају, евентуално ублажавање санкција Гаспром банци могло би пружити прилику за ревитализацију руских инвестиција у Црној Гори, што би имало позитиван утицај на црногорску економију, посебно у секторима некретнина и туризма, гдје су руски инвеститори традиционално присутни.