Финансијски консултант Стеван Гајевић сматра да Црна Гора треба сама да води своју спољну политику и да се угледа на неке чланице Европске уније које, и када су санкције према Русији у питању, брину о својој економији, па тек онда о заједничкој у ЕУ.
– Црна Гора је, како ствари стоје, своју будућност везала за ЕУ. Тренутно се било какво критичко мишљење везано за приступање овом савезу у Црној Гори сматра за јерес. Мишљења сам да Црна Гора треба сама да води своју спољну политику. Таква политика би се заснивала на билатералним односима првенствено са оним земљама које показују разумијевање за нашу ситуацију, а то су традиционални пријатељи, нарочито у ЕУ Италија, на Западу САД и Израел, а на истоку Русија – каже Гајевић за "Дан".
Говорећи о економским интересима Црне Горе, истиче да и она мора да почне прилагођавање за најављени мир и прекид рата у Украјини. Гајевић подсјећа да се почетком ове године десило оно чему се мало ко надао и цитира белгијски "Политико", који је објавио да је за првих 15 дана ове године 27 држава чланица ЕУ увезло 837.300 метричних тона природног гаса (ЛНГ) из Русије.
– То је апсолутни рекорд увоза, па "Политико" наводи да је у истом период прошле године од Русије купљено 760.100 тона ЛНГ. Ако се узме у обзир податак да је прошле године гас купован преко гасовода и украјинске територије а сада директно танкерима из сјеверних лука Архангелска и Мурманска у француске луке, а одатле даље гасоводом у Њемачку, Чешку и Мађарску, све дјелује још занимљивије. Наиме, овакав транспорт ЛНГ умногом је скупљи од транспорта гасоводом, а и капацитет је знатно мањи. Ипак, нужда закон мијења и ето рјешења – рекао је Гајевић.
Иначе, "Фајненшел тајмс" пише да званичници ЕУ разматрају могућност обнављања куповине руског гаса у склопу потенцијалног споразума за окончање руско-украјинског рата.
Коментаришући такве информације, Гајевић наглашава да се, уколико се осврнемо на посљедње догађаје, може констатовати да је данашња ЕУ самозаглављена у сопственим кризама свих врста – од све драматичнијег успоравања привредног раста, неефикасности у одлучивању и претјеране бирократизације, до кризе идентитета на глобалној сцени и злослутног заокрета од начела просперитета и благостања према милитаризацији.
– Један од разлога за то је и превише охоло уздизање ЕУ изнад суверенитета држава чланица које су је добровољно створиле. Оно што многима од нас није било јасно јесу одлуке врха саме ЕУ у посљедње три године подстакнуте утицајем Бајденове администрације, а које су биле све само не рационалне и европске. Наиме, у првим данима рата оштећен је гасовод "Сјеверни ток 2", уз млаку или, боље рећи, никакву реакцију Европљана; онда су они сами себи зауставили гасовод "Сјеверни ток 1" и одрицали су се једног по једног ресурса са Истока који они немају. Када је кренула прича око електричних аутомобила, Европљани су увели рестрикције Кини и забранили својим компанијама да сарађују са тамошњим компанијама. Тиме су довели до банкрота и један "Фолксваген" – подсјећа овај финансијски консултант.
Наглашава да оваквих примјера има безброј.
– Надам се да ће се европске елите, након ултиматума Мађарске и реалне војне и сваке друге пријетње САД, уразумити и донијети рационалне одлуке попут ове која је везана за директну набавку руског ЛНГ преко неког од функционалних гасовода, а прије свега "Сјеверног тока 1" – каже Гајевић.
Истиче да њемачка индустрија и прерада зависе од руског гаса, па су читаве привредне гране, попут ауто-индустрије, на ивици банкрота, а читаве индустрије које су везане за батерије већ су банкротирале.
– Позиција ЕУ није таква да може да поставља услове, а најмање када су ресурси у питању. Ствар је једноставна: Европа нема ресурсе. Што прије Европа почне да доноси разумне и рационалне одлуке, то ће њена судбина бити свјетлија. На садашњем степену развоја, европска привреда је у рецесији и такорећи нема развоја ниједне нове технологије – закључује Гајевић.
"Фајненшел тајмс": ЕУ ће поново куповати руски гас
Заговорници обнављања куповине руског гаса, међу којима су званичници Мађарске и Њемачке, наводе да би тај потез могао да буде подстицај и за Русију и за Европу да подрже мировни споразум ради стабилизације енергетског тржишта континента, пише "Фајненшел тајмс", позивајући се на неименоване изворе.
Међутим, предлогу да снабдијевање ЕУ руским гасом буде дио договора с Русијом о окончању рата противе се главни савезници Украјине у Унији, као и званичници неких источних чланица тог блока, наводи се у познатом лондонском медију.
(ДАН)