Миграције и санкције мијењају црногорску економију
Црна Гора, са својих нешто више од 600.000 становника, суочава се са демографским и економским промјенама изазваним приливом странаца, посебно држављана Русије, Украјине и Турске. Ове миграције, интензивиране ратним сукобом у Украјини, донијеле су значајне промјене на тржишту рада, некретнина и у локалној економији.
Истовремено, одлука Владе Црне Горе да уведе санкције Русији отворила је правна, политичка и економска питања, изазивајући подјеле у друштву и потенцијално редефинишући односе на међународној сцени.
Према писању портала ЦдМ, Министарство унутрашњих послова је током 11 мјесеци 2024. године издало укупно 65.895 дозвола за привремени или стални боравак и рад (25.301 дозвола за привремени боравак, 39.563 дозволе за привремени боравак и рад и 1.031 дозвола за стални боравак).
Највећи број дозвола издат је држављанима Русије (20.018), а слиједе Србија (13.489) и Турска (10.098). Поред тога, током посљедњих година значајан број Украјинаца преселио се у Црну Гору, а процјењује се да у нашој држави тренутно борави преко 10.000 Украјинаца, уз знатан удио привремено пријављених становника.
Према коначним резултатима пописа становништва из децембра 2023. године, у Црној Гори живи 3.087 особа које су се изјасниле као Украјинци, што чини 0,50 одсто укупног становништва.
Такође, према подацима Министарства унутрашњих послова Црне Горе из јуна 2023. године, 5.262 особе из Украјине имале су одобрен боравак по основу привремене заштите.
Ови подаци указују на значајан пораст броја украјинских држављана у Црној Гори у последњих неколико година, посебно након почетка сукоба у Украјини 2022.
Међутим, треба напоменути да се дио њих у међувремену вратио у Украјину или отишао у друге земље Европске уније.
Долазак странаца, посебно оних из Русије и Украјине, значајно је трансформисао црногорску економију.
Мигранти из ових земаља налазе своје мјесто у различитим секторима економије. Највише дозвола издато је за рад у услужним дјелатностима (8.958), грађевинарству (8.539), услугама смјештаја и исхране (7.132) и ИТ сектору и иновацијама (2.553).
Према ријечима економског аналитичара Предрага Зечевића, ефекти миграција осјете се у готово свим аспектима привреде.
"Мултипликативни ефекти миграција осјете се кроз повећање потрошње, раста прихода од закупа некретнина и отварања нових фирми. Мигранти из Русије и Украјине доприносе повећању буџетских прихода кроз порезе и доприносе, што се посебно осјећа у секторима малопродаје, ИТ-а и угоститељства" – каже главни и одговорни уредник портала "Бизнис".
Због прилива великог броја странаца, тржиште некретнина у Црној Гори биљежи значајан раст цијена, што се дјелимично приписује повећаној потражњи од стране страних држављана, укључујући Русе, Украјинце и Турке.
Према подацима Монстата, у септембру 2023. године просјечна цијена квадратног метра стана у новоградњи на нивоу Црне Горе износила је 1.647 еура, што је повећање од 300 евра у односу на почетак те године.
Иако су Руси и Украјинци традиционално били међу главним купцима некретнина у Црној Гори, посљедњих мјесеци забиљежен је пад њиховог учешћа на тржишту. Истовремено, расте интересовање купаца из Турске, Њемачке, Француске и Пољске. Према ријечима Немање Павићевића, новинара који прати тржиште некретнина, постоји опасност да ће због раста цијена црногорски грађани бити онемогућени да купују некретнине у својој земљи.
У Подгорици најскупљи станови достижу цијену од 2.400 евра по квадрату, док се најјефтинији могу наћи за око 1.450 евра, у зависности од локације, величине и опремљености.
Јасно је да прилив страних држављана, укључујући Русе, Украјинце и Турке, значајно утиче на раст цијена некретнина у Црној Гори, што ствара изазове за домаће становништво у погледу приступачности стамбеног простора. Неки стручњаци предлажу увођење виших пореза за стране купце као мјеру заштите домаћег становништва.
Руски и украјински држављани основали су преко 2.000 фирми у Црној Гори. Најзаступљенији сектори укључују ИТ индустрију, угоститељство и малопродају. Ове фирме доприносе запошљавању локалне радне снаге и додатно јачају црногорски буџет.
Иначе, Црна Гора се 2022. године придружила санкцијама Европске уније против Русије због инвазије на Украјину. Ове мјере укључивале су замрзавање имовине руских држављана и компанија, ограничење трансакција са руским фирмама, као и увођење забрана уласка за поједине руске држављане.
Бивши предсједник Уставног суда Црне Горе Благота Митрић критиковао је неке аспекте ових мјера, истичући да многе нису ни уставне.
"Увођење санкција које задиру у имовинска права странаца може бити неуставно. Права странаца изједначена су са правима домаћих држављана, осим у случајевима када је јасно доказано да је имовина стечена незаконитим радњама"– казао је Митрић за "Дан".
Он је упозорио да би сличне одлуке могле негативно утицати на правну сигурност страних инвеститора и успорити прилив капитала у Црну Гору.
Иако су миграције и прилив странаца донијели бројне користи, присутни су и изазови који се тичу економског, правног и друштвеног аспекта развоја:
1. Оптерећење инфраструктуре: Повећан број становника, узрокован миграцијама, врши значајан притисак на постојећу инфраструктуру. Здравствени систем се суочава са дужим листама чекања, док су школе у урбаним подручјима препуне. Неопходна су улагања у изградњу нових болница, школа и саобраћајница како би се одговорило на повећане потребе становништва.
2. Раст трошкова живота: Са порастом тражње за некретнинама и услугама, цијене станова су знатно порасле, што отежава приступачност за домаће становништво. Осим тога, поскупљење основних животних намирница и комуналних услуга додатно оптерећује буџет просјечног домаћинства.
3. Правна несигурност: Одлуке о замрзавању имовине и примјени санкција отварају дилеме у вези са усклађеношћу са Уставом и међународним правом. Неопходно је развити јасну законодавну стратегију која ће уравнотежити националну сигурност и права странаца, уз поштовање међународних обавеза.
Многи аналитичари предлажу обавезне кораке како би се прилив странаца претворио у дугорочну предност за економски развој Црне Горе, као што су поједностављење издавања радних дозвола, што би омогућило бољу интеграцију страних радника и убрзало њихов допринос привреди. Затим, подстицаји за предузетнике и увођење финансијских и пореских олакшица за локалне и стране предузетнике, што може допринијети стварању нових радних мјеста и расту економије. Ту је и веће улагање у инфраструктуру, односно развој јавних добара, као што су путеви, јавни превоз и енергетска инфраструктура, што би побољшало квалитет живота за све становнике.
Прилив миграната и увођење санкција отворили су ново поглавље у развоју Црне Горе. Док се економске шансе све више искоришћавају, потребно је пажљиво управљати друштвеним тензијама које произлазе из промјене демографске структуре. Локално становништво често изражава бојазан од губитка конкурентности на тржишту рада или неповољног утицаја на културни идентитет.
Ова ситуација представља јединствену прилику за трансформацију црногорске економије у динамичнији и инклузивнији систем. Међутим, успјех зависи од стратешког балансирања интереса локалног становништва и страних инвеститора, уз истовремено очување друштвеног јединства и економске стабилности.
Највише пословних субјеката из Русије, Турске и Србије
Број активних пословних субјеката у страном власништву у Црној Гори 2023. године износио је 24.278, док их је у 2022. години било 18.402, подаци су Управе за статистику Монстат. Највише је их је из Русије 7.792 – 32,1 одсто, Турске 6.866 – 28,3 одсто) и Србије 2.470 – 10,2 одсто.
Према тим подацима, највећи број активних пословних субјеката у страном власништву у 2023. години је у Будви, 7.843, што представља 32,3 одсто од укупног броја, а потом у Подгорици и Бару.
"Пословни субјекти у страном власништву су субјекти чији власници (физичка и/или правна лица) долазе из одређене стране земље и препознају се према ознаци поријекла капитала. Подаци се односе на активне пословне субјекте који су у посматраној години обављали одређену привредну дјелатност, имали запослене раднике и остварили одређени промет "– појаснили су из Монстата.
Поново расте број Украјинаца
Према најновијим подацима, у Црној Гори тренутно борави преко 10.000 Украјинаца. Њихово присуство нарочито је изражено у приморским градовима, гдје су значајно утицали на тржиште некретнина и угоститељство. Поред економског доприноса, украјинска заједница постаје и културно важан сегмент црногорског друштва.
Број Украјинаца стално варира јер се они повремено враћају у своју државу, али и долазе у Црну Гору како се појачавају ратна дејства на њиховој територији.
(ДАН)
