Око санкција Русији се преговара, може ли то и Црна Гора?

Након што је Европска унија увела пакет санкција Русији због њене инвазије на Украјину, неколико земаља чланица и кандидата успјело је да преговара о одређеним изузецима како би заштитило своје економије, посебно у секторима енергетике.Словачка, Мађарска и Турска истичу се као примјери држава које су успјеле да обезбиједе прилагођене аранжмане, препознајући значај енергетских ресурса у очувању стабилности својих тржишта и друштава.

Словачка и Мађарска, као чланице Европске уније, преговарале су о изузећима од ембарга на руску нафту која се транспортује путем цјевовода „Дружба“. Њихова економија у великој мјери зависи од овог извора енергије, и санкције би могле угрозити индустријску производњу, повећати трошкове живота и изазвати политичке тензије. Сличан приступ имала је и Турска, иако није чланица ЕУ, користећи своју геостратешку позицију за очување трговинских веза са Русијом, укључујући и снабдијевање енергентима.

Србија, која одржава блиске економске и политичке везе са Русијом, могла би потенцијално покушати да испреговара сличан аранжман. Кључни изазов лежи у чињеници да је Нафтна индустрија Србије (НИС), која је у већинском власништву руског Гаспрома, важан енергетски стуб земље. До сада је Србија успјела да балансира између својих односа са ЕУ и Русијом, али повећани притисак из Брисела и Вашингтона могао би отежати тај баланс.
Један од могућих сценарија јесте да Србија тражи изузеће за НИС, уз образложење да санкције према тој компанији могу изазвати дестабилизацију домаћег енергетског сектора и угрозити снабдијевање. Алтернативно, Србија би могла да се укључи у регионалне преговоре за заједнички приступ енергетској сигурности у оквиру Западног Балкана.

За разлику од Србије, Црна Гора прати политику ЕУ и САД увођењем свих санкција Русији, што има значајне економске посљедице. Црногорска економија, која у великој мјери зависи од туризма, инвестиција и увоза енергената, трпи штету због смањеног прилива руских туриста и пословања руских компанија. Питање које се поставља јесте – да ли Црна Гора може да тражи надокнаду или преговара о специфичним изузећима како би заштитила своје интересе?

Један од потенцијалних корака за Црну Гору могао би бити инсистирање на ЕУ фондовима за санацију економске штете проузроковане санкцијама. Европска унија већ нуди одређену помоћ земљама које трпе посљедице економских притисака, али би Црна Гора могла да се активније ангажује у овом процесу. Друга могућност је покретање дијалога са ЕУ о прилагођавању санкција специфичним потребама Црне Горе.

Закључак је да Словачка, Мађарска и Турска показују да је могуће постићи изузетке кроз прагматичне преговоре, стављајући националне интересе у први план. Србија би могла да користи сличан модел како би заштитила НИС и енергетски сектор, док Црна Гора, као земља кандидат за чланство у ЕУ, треба да истражи могућности надокнаде штете или прилагођавања санкција. Кључно је да се оба приступа темеље на добро дефинисаним стратегијама и конструктивном дијалогу са међународним партнерима.

(ДАН)