Портал Б92 објавио је прије петанестак дана информацију да је у току снимање филма у режији Ђорђа Бојанића и ђакона Дејана Јовановића о првом српском светитељу и кнезу/краљу Јовану Владимиру чије мошти се налазе у Албанији.
Како се могло приочитати, кадрови за филм снимани су у Елбасану – Шин Ђон (Албанија), Старом Бару, Микулићима, Румији (ходочашће до цркве Свете Тројице на врху Румије на висини 1596 метара, прелијепи кадрови) гдје се сваке године традиционално на дан Свете Тројице износи крст Светог Јована Владимира, кога чува братство Андровића. Ова информација наишла је на велико интересовање и у самом Бару, граду који Св.Јована Владимира сматра својим небеским зашититником, коме је посвећен и велелепни храм на Тополици.
"Обишли смо са протојерејом Јованом Пламенцем и братство Андровића у Старом Бару које вековима чува крст Светог Јована Владимира и имали смо прилику да видимо и целивамо крст", испричао је Ђорђе Бојанић, а објавио Б92 портал.
У филму ће говорити протојереј Јован Пламенац, човјек који је открио мошти у Албанији Светог Јована Владимира. Говориће и проф. др Ђорђе Ђекић.
"Ово је прича о којој и дан данас има доста мало података и о којој наш народ скоро и ништа не зна, а нема тога довољно ни у уџбеницима историје.
Владимир је био први српски владар кога је Србска православна црква прогласила за свеца. Владао је Дукљом, крајем 10. и почетком 11. вијека, државом која се простирала на подручју данашње Црне Горе, Босне и Херцеовине, Сјеверне Македоније и Албаније.
Свети Јован Владимир Србски се сматра првим србским свецем и небеским заштитником града Бара. Његово најстарије, данас изгубљено житије настало је у Дукљи, вјероватно између 1075. и 1089. године; сачувано је у скраћеном облику у "Љетопису попа Дукљанина", написаном на латинском.
Доста о томе је писао и Ава Јустин Поповић и владика Николај Велимировић, али поред тих записа имамо и нова истраживања која ће пренијети у филму Јован Пламенац.
Одрубљена му је глава испред цркве у Преспи, царске престонице, гдје је и сахрањен… нПо једној верзији његове моштију су из Преспе пренешене у манастир Пречиста Крајинска, близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана (ту је сад само дио моштију), а већи дио моштију налази се од око 1995. године у православној саборној цркви у Тирани (које су закључане у олтару).
Јован Владимир је 1016. године у Преспи убијен, србски владар Дукље, најмоћније србске кнежевине тога доба.
Манастир светог Јована Владимира налази се у селу Брадашеш у округу Елбасана, данас се ту налази дио његових моштију.
Албанци су ову српску цркву превели под албанску православну цркву, и за њих данас ова црква мема никакве везе са српском црквом и Србима.
Они су 2006.године плочу изнад главног улаза у цркву, на којој је било написано ћирилицом ко је оснивач и ктитор светиње скинули и на њено мјесто поставили плочу са грчким натписом. Та уклоњена плоча са српским ћириличним натписом данас се чува у једном музеју у Тирани. Ова прича је захтјевна, и надамо се да ћемо успјети у овој реализацији. Срећом дозвољено ми је да снимим кадрове у цркви као и мошти Светог Јована Владимира. Хвала и братству Андровић што нам је дозволило да снимим Крст Светог Јована Владимира (који се износи само једанпут годишње) и да снимим њихову изјаву за филм. Хвала и протојереју Јовану Пламенцу на гостопримству, велики је то духовни човјек" наглашава Ђорђе Бојанић.
Он истиче да тек сада слиједи тежак процес монтаже са ђаконом Дејаном Јовановићем. Завршетак филма, каже, очекује средином септембра. Наратор у филму је Бобан Коцев (водитељ "Радио Гласа" Нишке епархије).