Хаос на Јавној расправи о ПУП-у, Раичевић поручио да Бар није град каменолома

Локални путеви који, како је планирано треба да пређу преко кућа, зграда у енклави, градња у близини мора, одјељење за дијализу, велики број каменолома, централизација просторних питања, усклађеност са нижим и вишим документима – то су главе замјерке и проблеми које су Барани и Баранке изнијели на јучерашњој расправи о Нацрту измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана (ПУП) Општине Бар за коју су показали велико интересовање.

Тим који је радио на овом документу није дао прелиминарне одговоре грађанима већ су нагласили да се сугестије доставе писаним путем до 11. априла, а неки од њих су салу барске скупштине напустили кратко након формалног краја расправе, док је више десетина грађана било у сали, а један за говорницом.

Нејесно и недовољно прецизно су им представљене измјене овог важног документа, оцијенио је један грађанин и био поздрављен аплаузом. Други су истакли да презентација није добро урађена будући да се само говорило о општим мјестима, а не конкретним стварима те да је на презентацији био истакнут углавном прочитани текст у тезама.

Савјетовали су да би било боље када би им презентовали које су то тачно измјене у овом документу умјесто стручних назива и подјела у које се они не разумију.

Друга презентација о Извјештају о стратешкој процјени утицаја на животну средину није ни била приказана на великом екрану постављеном у сали. У име Министарства просторног планирања, урбанизма и државне имовине којим руководи Славен Радуновић говорили су Марко Батрићевић, руководилац радног тима др Светислав Поповић и просторна планерка Љиљана Ђондовић.

Извјештај о стратешкој процјени утицаја на животну средину представио је Данило Барјактаровић.

Први човјек Бара, Душан Раичевић, обратио се пуној сали грађана на самом почетку и казао да осјећа одговорност да их обавијести да ПУП донијела барска купштина крајем 2018. године те да је од тада званично на снази.

Нагласио је да је јучерашња јавна расправа „наставак једне централистичке праксе просторног планирања које је на снази од од 2018. године“ па се тако измјене и допуне ПУП-а Општине Бар не раде на иницијативу те локалне управе.

"Желим да вас информишем да су почетком овог мјесеца у скупштинској процедури усвојена нова законска рјешења којима се поновно локалним управама враћа могућност просторног планирања тако да нас релативно брзо очекује нека нова јавна расправа на којој ћемо расправљати о новим просторно-планским рјешењима", поручио је предсједник Општине Бар.

Истакао је и да се измјене ПУП-а Општине Бар доносе у тренутку у којем још увијек није усвојен кровни плански документ, Просторни план Црне Горе (ППЦГ) чије се усвајање очекује релативно брзо. Још увијек није донесен Просторни план посебне намјене за зону националног парка Скадарско језеро а поручио је да су са нивоа министарства покренуте већ неке основне иницијативе за измјене и допуне Просторног плана посебне намјене у зони Морског добра.

Он је обрађиваче питао да ли су измјене и допуне ПУП-а усаглашене са ППЦГ-ом како сјутра не би дошли у позицију да имају два неусклађена документа а посебно је апострофирао саобраћајна рјешења која још увијек нијесу у потпуности дефинисана ППЦГ-ом.

Смјернице које се тичу туристичког садржаја у зонама посебне намјене су врло дискутабилне и о њима ће се сигурно расправљати, оцијенио је он, будући да су њима захваћене малтене једине зелене оазе које Бар има.

Он је информисао предлагаче да је Општина Бар поднеијела предлог Уставном суду Црне Горе за оцјену уставности и законитости Одлуке о проглашењу заштићеног подручја парк природе Катич. Сматра да се то треба узети у обзир те да је ова одлука која је донијета на штету инвестиције на Маљевику те да се мора уважити одлука Устваног суда за коју он мисли да ће бити донијета брзо а да ће одлуку о Катичу ставити ван снаге.

"Бар није град каменолома", поручио је Раичевић и додао да се кроз овај документ предвиђа отварање нових.

"Мислим да је то превише, мислим да је то премного и на крају крајева потенцијалне локације које се налазе у зонама намијењеним за становање и развој туризма које апсолутно могу да наруше и амбијенталну цјелину наше општине мислим да су непотребне и да се требају додатно размотрити", казао је он.

Раичевићево изглагање грађани су поздравили аплаузом а Батрићевић из ресорног министарства је одговрио да је у ревизорској комисији и радном тиму био представник Општине Бар и да су сви документи урађени у складу са законском процедуром. Они ће, како је поручио, уважити сугестије Општине Бар.

Ђондовић је казала да је можда добро то што се ови документи раде упоредно те да се то назива сусредно планирање па је то потпуно прихватљиво.

Доктор Жељко Ивановић, универзитетски професор саобраћаја и транспорта и члан општинског Савјета за праћење реализације измјена и допуна просторно-урбанистичких докумената, поручио је да су у Измјенама и допунама ПУП-а кориштени подаци из 2013. 2014. и 2015. који нијесу релевантни за овај документ па је предложио да се ажурирају.

Ивановић је оцијенио да би он волио да је овај процес ишао другим током, да се сачекало усвајање ППЦГ прије доношења ПУП-а. Овај план није имао неопходне базичне студије већ се везује за студију која је рађена за потребе ППЦГ-а која по његовој процјени није задовољвајућа јер није дала ниједу ваљану смјерницу.

Он је оптужио Поповића да је неке стране преписао из Ивановићевих претходних елабората и казао да то није проблем већ то што су ти елаборати рађени прије 20 година у току којих је дошло до стратешких промјена. Предложио је увођење саобраћајне мреже која ће бити важећа и корисити се за свако будуће пројектовање.

Поповић му је одговорио да се Ивановић служи замјеном теза будући да се овдје не ради о новом ПУП-у већ измјенама и допунама постојећег. Батрићевић је казао да је јако важно да грађани знају да ће ускоро Општина Бар донијети свој предлог ПУП-а када јој се за то врати надлежност.

Весна Чејовић замјерила је то што је јавна расправа организована четири дана од када је Нацрт измјена и допуна ПУП-а Општине Бар објављен на сајту Владе Црне Горе а има преко 400 страна текстуралног дијела а неколико дана није довољно за читање и анализу овог документа.

Оцијенила је да је то кршење европских директива и запитала се зашто се ово све ради на брзину умјесто да се иде процедуром која је предложена међународним директивама.

Ранко Јокановић, Срећко Кнежевић и x огласили су се по питању истог проблема – локалног пута у Бјелишима који треба да прође преко 15 кућа чему се ти грађани мјесецима уназад гласно противе.

Они су још једном тражили да се овај пут измјести и пређе преко сусједне парцеле у власништву Општине Бар. Још једном су нагласили да се ово ради за корист инвеститора блиских локланим властима и поручили да на то неће пристати већ ће своје домове бранити животима уколико за то буде потребе.

Поповић је казао да је тај проблем евидентан те да би га требало ријешити и можда преиспитати саобраћајна рјешења која ће прихватити ревизорска комисија. "Ми нисмо ту да рушимо куће", поручио је он.

Милош Шуштер који се осамдесетих година бавио просторним планирањем Бара је такође критиковао Нацрт измјена и допуна ПУП-а и застарјелост података који су кориштени. Његов колега Мишко Ђикановић оцијенио је да након одређених потеза министарства они њима више не вјерују.

Они и други говорници истакли су да би одлучивање о простору требало бити враћено Општини Бар и њеним грађанима што је увијек било поздрављено аплаузом.

Хирург и директор барске болнице, доктор Игор Каришик, испричао је да су они започели неколико ваћних пројеката за стратешки развој барске болнице али је замолио планере да узму у обзир за њих важан план о проширењу дијела болнице за хемодијализу.

При крају јавне расправе ситуација је била поприлично хаотична будући да су неки грађани били за говорницом а други преко скупштинске гвоорнице разговарали појединачно са члановима радног тима за израду документа о којој се расправља. Због тога је било тешко чути које све замјерке и сугестије грађани Бара имају а нешто након 14 часова дио тима је напустио салу а Батрићевић их је замолио да се врате што је послушала Ђондовић која се такође није дуго задржала па је Батрићевић записивао и преко пулта разговарао са пар грађана који су остали.

Текст/фото: www.vijesti.me