Данас је Савиндан: Свети Сава понос и слава Црне Горе

Данас, на Савиндан, у свим српским земљама и међу српским народом гдје год живи, обиљежава се спомен на Светог Саву – првог архиепископа српског, утемељивача Српске православне цркве, законодавца, дипломату, књижевника и просвјетитеља. Његова личност и дјело заузимају централно мјесто у историјском и духовном развоју српског народа, а његов утицај остао је трајно присутан у обликовању црквене организације, културног идентитета и друштвеног живота средњовјековне српске државе.

Простор данашње Црне Горе, односно средњовјековне Зете, заузима посебно мјесто у светосавској традицији. Управо на овом подручју Свети Сава је, након стицања аутокефалности Српске православне цркве 1219. године, успоставио прву епископију, чиме се Зета потврдила као саставни и нераздвојни дио јединственог црквеног и духовног простора српског народа. Тиме је постављен темељ вишевјековног присуства светосавља у Црној Гори, које ће оставити дубок траг у њеној историји, култури и колективном памћењу.

Култ Светог Саве у Црној Гори није плод каснијих тумачења, већ историјска чињеница. Он се огледа у најмање 14 храмова посвећених Светом Сави, у његовом спомену у старим и новим црквеним календарима, у позивању на њега од стране средњовјековних владара, у бројним народним предањима и легендама, као и у богатству топонима који и данас носе његово име – Савин поток, Савина вода, Савин кук,  Савица, Савини врхови. Савиндан се у Црној Гори вијековима славио као црквено-народни празник, а пост посвећен Светом Сави био је дио живе традиције народа који је овдје живио и који се, без изузетка, у то вријеме звао српским именом.

Миљоска Превлака

Не остављајући простор за вјештачке дилеме и савремене конструкције, историјска и црквена традиција јасно свједоче да је сједиште те прве зетске епископије било на Михољској превлаци, у манастиру Светог архангела Михаила код Тивта. Управо тај манастир представља срце светосавске Зете – мјесто одакле се ширила православна вјера, писменост и духовна култура српског народа.

Покушаји да се то сједиште „размјести“, „релативизује“ или географски замагли, појављивали су се углавном у новијем времену, најчешће из идеолошких, а не научних разлога. Међутим, и писани извори и жива предања потврђују да је Свети Сава управо овдје утемељио зетско владичанство као дио јединствене Српске православне цркве.

Иларион Шишојевић и светосавска Зета

Свети Сава је 1220. године у Зети поставио и првог епископа – Илариона Шишојевића, чиме је заокружио црквену организацију овог простора. О томе свједоче и записи митрополита Василија Петровића, као и каснија историјска истраживања. Управо тај чин показује да Зета није била на рубу, већ у самом средишту српског духовног простора.

По предању, Свети Сава је Илариона пронашао као дјечака који је чувао овце, препознао у њему духовни позив и повео га у Хиландар, гдје се замонашио. По повратку у Зету, Иларион је постао први зетски епископ и један од најважнијих носилаца светосавске традиције на овом простору.

Манастир Врањина, подигнут по благослову Светог Саве почетком XIII вијека, још је један нијеми, али снажан свједок његовог присуства у Црној Гори. Ту је, након смрти, сахрањен и први зетски владика Иларион. Чињеница да је манастир Врањина за српски народ у Црној Гори имао огроман значај чак и у XIX вијеку, када су били спремни да се одрекну стратешких положаја ради његовог очувања, говори више од сваке савремене расправе.

Савиндан као подсјећање

Савиндан у Црној Гори није пука традиција, нити празник „позајмљен“ из других крајева. Он је подсјећање на вријеме када је ова земља духовно, културно и идентитетски припадала јединственом српском простору, утемељеном на светосављу. У доба Светог Саве, као и вијековима након њега, народ у Зети није имао дилему ко је и коме припада – био је српски народ православне вјере.

Зато је значај Светог Саве за Србе у Црној Гори неупитан, историјски утемељен и духовно жив. Све друго су накнадни покушаји да се прекроји прошлост. А Свети Сава, као што је био и остао, стоји изнад времена – као духовни отац, просвјетитељ и темељ српског бића у Црној Гори.

Бар прославио свог светитеља

У барском Дому културе синоћ је уз примјерен и богат програм одржана Светосавска академија у организацији Православне црквене општине барске, чиме су и Барани, сходно лијепој традицији, прославили првог српског ариепископа и просветитеља.