Гајевић за "Дан": Пословање странаца значајно се "осјећа" на државној каси

Финансијски савјетник и кандидат за члана Фискалног савјета Стеван Гајевић каже да страни држављани који имају стални или привремени боравак у Црној Гори знатно позитивно утичу на буџет Црне Горе.

Гајевић је у интервјуу за "Дан" истакао да, када су финансије у питању, не треба раздвајати странце од домаћих привредника.

– На прикупљеним порезима, плаћеним акцизама, порезима на непокретност, таксама... апсолутно не пише ко их је платио, али, морамо бити свјесни да странци не узрокују наше проблеме, они долазе у бизнис амбијент који ми креирамо, боре се са баријерама које ми постављамо – наглашава Гајевић.

Почетком 2024. године, према званичним подацима Министарства унутрашњих послова, преко 96.000 странаца имало је одобрен привремени или стални боравак у Црној Гори. То чини око 15 одсто укупног становништва Црне Горе, којег је, према попису из 2023, приближно 633.000.

• Колики је стварни фискални допринос страних држављана са сталним и привременим боравком у Црној Гори кроз порезе, доприносе и потрошњу, и како се то одражава на јавне финансије државе?

– Када је у питању фискални приход, односно допринос, са аспекта струке апсолутно је погрешно говорити о страним и домаћим грађанима. На прикупљеним порезима, плаћеним акцизама, порезима на непокретност, таксама... апсолутно не пише ко их је платио. Ипак, са аспекта економске анализе и демографских токова, апсолутно можемо да говоримо о утицају страних држављана који имају стални или привремени боравак. Свакако, ја сам као консултант имао задовољство да послујем са великим бројем страних држављана. Сви ти људи, ма одакле да долазе, доносе са собом неке навике пословања и понашања које на неки начин оплемењују наш како пословни, тако и свеукупни друштвени идентитет. Генерално, сматрам да је утицај странаца на фискалне приходе веома повољан, а да не кажем да се њихово пословање знатно осјећа на државној каси. У конкретном, ми смо у посљедњих 15 година, а нарочито до 2022. године, па и касније, имали најистакнутије инвестиције од грађана бившег Совјетског Савеза, најчешће Русије или Украјине. Они су по правилу највише инвестирали у некретнине, туризам и угоститељство, а саме инвестиције су се карактерисале изузетним нивоом и квалитетом услуга, те сразмјерно високим улагањима. Сходно томе, и приходи државе у том периоду били су значајни.

Странци пуно троше

Преко 26.000 руских држављана има стални или привремени боравак у Црној Гори, а највећи број њих регистрован је у Будви, Подгорици и Тивту. Према подацима из регистрационих евиденција МУП-а, у Црној Гори борави више од 9.100 турских држављана са сталним боравком, док је Украјинаца око 9.700, већином под режимом привремене заштите због рата у Украјини.

Према извјештајима из 2023. године, потрошња руских и украјинских грађана резултирала је приходима од ПДВ-а од преко 163 милиона еура за буџет Црне Горе. Укупан прилив СДИ у Црну Гору током 2024. године износио је 889,8 милиона еура, што је повећање од 3,18 одсто у односу на претходну годину.

Највећи инвеститори били су Србија (118,2 милиона еура), Русија (100,2 милиона еура) и Турска (99,6 милиона еура). Од укупног прилива СДИ, 455,33 милиона еура уложено је у некретнине, што чини значајан дио инвестиција.

• На који начин велики број новооснованих фирми у страном власништву утиче на домаћу економију, посебно када је ријеч о БДП-у, запошљавању и тржишној конкуренцији?

– Одговор опет као и у претходном – било која инвестиција, страна или домаћа, свакако је позитивна. Већи број правних лица која обављају д‌јелатност директно је пропорционалан повећању БДП-а, али и пореских и других прихода државе. Наиме, отварање неког правног лица у власништву странца свакако подразумијева прилив капитала из иностранства, прилив запослених из иностранства, а најчешће и изградњу нових или бар рестаурацију постојећих објеката. Људи који примају плате, троше те зараде у Црној Гори, дакле тако развијамо домаћу производњу. Зграде или други објекти који се граде подразумијевају куповину грађевинских материјала и ангажовање подизвођеча... економским речником имамо акцелерацију капитала, која пресудно утиче на квалитет економије.

• Колико стране инвестиције, посебно у сектор некретнина, доприносе развоју тржишта, а колико потенцијално утичу на раст цијена и смањену доступност становања за локално становништво?

– Обично "локалпатриоте" воле да наглашавају да инвестирања странаца подижу цијене некретнина, цијене квадрата, па и укупно цијене за домаће становништво. Али, уколико би привреда била здрава, високоакумулативна и заснована на продуктивности рада, сва подизања цијена сводила би се на тзв. инфлаторна очекивања. Дакле, била би занемарљива. Е, сад, уколико сам економски амбијент није адекватан, нискоакумулативна привреда заснована на туризму, привреда пуна бизнис баријера управо за стране инвеститоре, а ако производ инвестирања буде и повећана тражња некретнина управо од страних купаца, па логично је да ће и цијене расти.

Код малопродајних цијена, раст тражње такође донекле подиже цијене, и логично је да ће се подизањем цијена ниво тражње нормализовати. Ипак, како немамо локалну производњу која може да задовољи тражњу, већ се ослањамо на увоз, на цијене може утицати и увозна инфлација, јер и тамо одакле увозимо тражња расте због мање производње, повећаних трошкова енергије, прекинутих ланаца снабдијевања...

Морамо бити свјесни да странци не узрокују наше проблеме, они долазе у бизнис амбијент који ми креирамо и боре се са баријерама које ми постављамо.

Већ сам негд‌је рекао да је најбоља домаћа инвестиција која има супститутивни карактер. Али, ако такве инвестиције нема, а имамо најаву неких страних, ми смо као друштво дужни не само да користимо бенефите и приходе таквих инвестиција, већ и да омогућимо инвеститору да о нама да goodwill.