Аутор: Радомир Петрић/Ферал.бар
Полагањем вијенаца и говорима челника националних вијећа Албанаца и Бошњака у Црној Гори и представника породица жртава, у Бару је данас обиљежена 80. годишњица широј јавности скоро непознатог масакра у којем је 2. априла 1945. убијено више стотина, махом млађих мушкараца са Косова и Метохије.
Вијенце на зграду бившег Монопола под Волујицом, гдје су кобног дана страдалници били заточени, положили су предсједник Албанског националног савјета Фаик Ника и предсједник Бошњачког вијећа у Црној Гори Суљо Мустафић.
Учесницима прве комеморације жртвама одржане на овом мјесту прво се на албанском језику обратио Ника:
Мустафић је масовно убијање Албанаца и Бошњака са Косова и Метохије назвао “можда и најтамнијом страницом барске историје”, истичући да је ово “спомен на стравични злочина у коме је страдало стотине недужних људи, стријељаних без кривице, без суда, у највећем броју покопаних без имена и обиљежја”.
"О овом догађају који се назива и Барски масакр, сазнајемо из више документованих историјских извора, свједочења очевидаца и преживјелих, као и не тако бројних публикација и научних радова.
Наиме, првих дана априла, 1945. овдје се налазила скупина од више стотина ненаоружаних младића-регрута са Косова, из више тамошњих градова, већина албанске и један број бошњачке и неких других националности, који су били присилно мобилисани и доведени да би наводно ишли даље у завршне операције ослобађања неких подручја на којима су се још водиле оружане борбе.
Исцрпљени, гладни и прилично малтретирани, смјештени су у овом простору.
Након неког инцидента, у којем је, како кажу неки извори, убијен један од стражара, почело је њихово неселективно стријељање, након чега је значајан број њих пробио ограду и почео бјежати.
На општи позив НОВ- Југословенске армије да се крене у лов на људе, одазвали су се и неки наоружани појединци из Бара.
Дакле, овдје код Монопола дувана, преко Пристана, затим у Новом Бару, барском Пољу, Заљеву, Старом Бару и другим локацијама, те по околним брдима, без суђења, стријељани су ненаоружани и голоруки младићи"-казао је Мустафић.
Он је нагласио да је највећи број убијених покопан на непознатим локацијама, те њихови посмртни остаци никада нису пронађени и идентификовани.
-Мали број је преживио и, то треба нагласити, највише захваљујући доброти и људскости неких мјештана, који су их данима сакривали, ризикујући и властити живот.
Ти људи, горостаси, свијетли примјери хуманости и човјекољубља, сачували су и спасили образ читавом Бару, и вјечно им хвала на томе.
Тамна мрља масакра недужних косовских младића, прекривена је велом ћутања, јер је послијератни комунистички поредак почивао на идили о братству и једниству, па је било непожељно и забрањено говорити о овим темама.
Очекивало се да ће, као и у многим другим случајевима, све прекрити вео заборава. Ријетки су били појединци, а и не без посљедица, који су о томе писали или говорили-додао је Мустафић.
У име организатора спомена, он је захвалио власнику комплекса бившег "Монопола" Горану Пајковићу што им је омогућио приступ и обиљежавање годишњице на овом мјесту.
Мустафић је указао да су се у посљедњих тридесетак година “тек спорадично” појављивале публикације и радови “који су покушавали донекле утемељено проговорити о овој теми”.
"У Бару, гдје је требало о томе највише, говорило се понајмање. Углавном су приче мјештана- свједока почињале и завршавале шапатом, и преносиле се, већ трећу генерацију.
По околним брдима, највише у Муковалу, налази се више обиљежених локација које су савјесни мјештаниодржавали, знајући да да је осим њиховог сјећања које блиједи, важно сачувати и спомен на мјеста гдје су сахрањени ти страдалници.
Будући да се ових дана навршава 80 година од овог трагичног догађаја, сматрамо да смо дужни, на достојанствен начин, прекинути вишедеценијско ћутање.
Данас се, заједно са пријатељима из Албанског националног савјета, присјећамо тих трагичних дешавања, одавањем поште сјенима жртава, а у другој половини године, планиран је медјународни научни симпозијум, гдје планирамо окупити релевантна научна имена који ће на објективан, непристрасан и системски начин расвијетлити овај догађај"-навео је Мустафић.
Он вјерује да ће се на тај начин установити и традиција обиљежавања овог догађаја “и дати допринос пуној меморијализацији спомена на злочин који се десио овдје у Бару”.
"Као рођени Баранин и човјек чији преци овдје живе стотинама година, могу казати да се град Бар, изнад свега, има и треба поносити својом богатом историјом, својом мултукултуром, и заједничкимживотом различитих нација и вјера, у прошлости и у садашњости.
Међутим овај догађај представља ону тамну страницу његове прошлости, које се требастидјети, али је не треба прећуткивати.
Иако је у овом погрому, на страни зликоваца, учествовао веома мали број домицилних Барана, дужни смо о томе говорити и расвијетлити га са објективне и научне дистанце.
Поготово данас, кад нико више од њих није међу живима.
Пуна и научна истина о масакру, о томе како су побијени недужни људи, о узроцима, околностима и актерима, потребна је свима нама, да би се мање спекулисало, нагађало и произвољно конструисало.
Та истина треба да постане и дио школских програма и уџбеника.
Исто тако, сматрамо да је потребно направити и спомен обиљежје, и све ће то заједно подсјећати и опомињати нашу колективну савјест, да се овакви догађаји, више никада и никоме не понове.
Дужни смо то, због нас самих, али и наших потомака, наредних генерација, које ће, вјерујемо умодерном Бару, сачувати заједнички живота различитих култура, вјера и нација које, заиста, јесу доминатно обиљежје овог града.
Овај догађај и пуна истина о њему, гдје ће се јасно персонализовати одговорност за масакр, на његове налогодавце и извршитеље, важна је да бисмо спрали мрљу и скинули вишедеценијски колективни осјећај срамоте и кривице, те да би још више цијенили вриједности заједничког живота у хармонији различитости.
Завршићу једним цитатом из Кур-ана:
...ако неко убије некога који није убио никога, или онога који на Земљи неред не чини - као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува - као да је свим људима живот сачувао...
Ово је поука за људе који разумију. Нека је рахмет и вјечни мир свим невиним жртвама и шехидима овог злочина"-закључио је Мустафић.
У име породица убијених, обратио се Осман Реџепи:
Данашњем догађају, поред чланова породица убијених са Косова, присуствовали су и предсједник Општине Улцињ Генци Ниманбегу, посланик Албанске алијансе у Скупштини Црне Горе др Иљир Чапуни, , предсједник ИО Бошњачког вијећа Мирсад Растодер, грађански активисти из Улциња Хатиџа Ђони и Исмет Калаба, предсједник Меџлиса Исламске заједнице Бара Неџиб Ибришимовић и други.
На догађају није било представника барске локалне управе иако су, како је речено порталу Ферал.бар, "били уредно позвани".
