ПИШЕ: Јован Пламенац
Свака Литургија на Румији је особени угођај. Радости данашње Литургије у цркви Свете Тројице на Румији обилно је придодала чињеница да је Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине прихватило предлог Митрополије црногорско-приморске да врх Румије у Просторно урбанистичком плану Бара буде предвиђен као мјесто за вјерске објекте.
То је велики корак ка легализацији Румијске цркве, незамислив прије само неколико година. Он буди наду да ће, напокон, утихнути безочна лаж, потпаљена одмах након обнове Румијске цркве 2005. године, да је она нарушила барски међувјерски склад.
Ова лаж је исфабрикована у стратешком центру ондашњег режима за производњу братомржње у Црној Гори, на којој је он сурфовао три деценије, која је и даље, иако је формално развлашћен изборима 2020. године, и данас његова основна идентитеска категорија.
Њу су у свијест црногорског народа упумпавали државни органи, корумпиране невладине организације и надасве десетак најгрлатијих црногорских медија које контролише, како је то недавно посвједочила раскринкана скај комуникација, а што смо све вријеме знали јер је било видљиво „из авиона“, дуванско-кокаинско-правосудно- удбашко-депеесовски лоби, управо онај лоби који је у Пљевљима и Рожају исписивао графите типа „Убиј Турчина“.
Црква Свете Тројице је завјетна црква. Она је оваплоћење тежње, наде и вјере народа подрумијског краја да ће једног дана бити обновљења. О тој вјери, нади и тежњи овог народа кроз вјекова сачувано је живо предање. Па и када се, у бурама које су производили освајачи ових простора, један дио тог живља одвојио од своје православне вјере, њихови потомци су сачували тежњу, наду и вјеру својих предака да ће Румијска црква бити обновљена.
Румијској цркви, која је плод братољубља, црногорски сијачи зла упорно су натурали атрибут братомржње. Љубав је Божија особина, а мржња демонска. Зато љубав, кад-тад, побјеђује.
