За сјутра (у суботу) на Шеталишту краља Николе у Бару, са почетком у 14.30 часова, заказано је свечано откривање споменика Урошу Тошковићу, сликарском великану и једном од најзначајнијих црногорских умјетника икада.
Како су обавијестили из Општине Бар, сат времена касније, у Умјетничкој галерији “Велимир А. Лековић”, у склопу програма који на аутентичан начин одражава Тошковићеву стваралачку мисао, биће одржан умјетнички перформанс глумца Славка Калезића, уз поставку Урошевих радова из легата галерије.
“Подизањем споменика великану црногорског ликовног стваралаштва на обали, гдје је стварајући проводио највише времена у Бару, симболично се чува успомена на његов лик и немирни дух, који је оставио снажан траг у црногорској умјетности и култури”, навели су из Општине.
Споменик, израђен у бронзи, висине два метра и постављен на постаменту од камена, откриће предсједник Општине Бар Душан Раичевић, предсједница Комисије за оцјену и одабир архитектонско-умјетничког рјешења спомен-обиљежја, историчарка умјетности др Анастазија Мирановић, и аутор скулптуре, познати вајар Златко Гламочак.
Одлуку о подизању спомен-обиљежја Урошу Тошковићу донијела је Скупштина општине Бар, након што је претходно Влада ЦГ прихватила предлог Општине Бар за давање сагласности на реализацију овог пројекта.
Братоножић који је обожавао Бар
Урош Тошковић (Пелев Бријег, 19. новембар 1932 — Подгорица, 3. март 2019) био је истакнути југословенски и црногорски сликар.
Према јавно достуним подацима, завршио је Средњу умјетничку школу у Херцег Новом, а дипломирао је 1956. године Академију ликовних умјетности у Београду, у класи професора Марка Челебоновића.
Године 1956. одлази, као стипендиста француске Владе у Париз, гдје завршава Школу лепих уметности код Мориса Бријаншона. У Паризу остаје све до 1976. године и један је од родоначелник колоније југословенских сликара у Паризу. Друговао је са Белмондом, Де Сиком, Сартром, Попом, Бором Пекићем, а радио са Пикасом, Далијем, Јонеском и другима.
Урош Тошковић је 1957. године био један од оснивача друштва пријатеља Балтазар, чији су чланови Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Миро Главуртић, Дадо Ђурић, Мишел Контић, Вукота Вукотић, Пеђа Ристић и Оља Ивањицки, а које касније (1958. године) постаје друштво Медиала.
Живио је неконвенционално, често на улицама великих градова или под мостовима Сене.
Преминуо је 3. марта 2019. године. Сахрањен је у завичају, на мјесном гробљу Пелев Бријег у Братоножићима.
О Тошковићевом животу и раду сликар Бојан Крљић је написао обимну монографију.
Град Бар завриједио је посебно мјесто и био велика животна и професионална инспирација овог горостаса међу умјетницима. У њему је провео последње године живота.