СКЕНДЕРБЕГ - јунак којим се поносе и Срби и Албанци (ВИДЕО)

Да Албанци славе Скендербега као свог највећег националног јунака није непознато. У последње вријеме њему се подижу споменици широм региона, од Тиране преко Приштине, Бујановца, Скопља, Куманова, Прешева до Тузи, Улциња, на просторима насељеним Албанцима.

Њихове комшије Срби са одобравањем гледају на афирмисање ове значајне историјске личности и знаменитог борца против отоманске окупације. Синоћ је у емисији "Слободна зона" на ТВ Прва недавно откривање спомен обиљежја Скендербегу поздравио и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић. Како је рекао, да је жив данас знаменити војвода и јунак из Куча Марко Миљанов Поповић, отишао би са здравицом у Тузи да честита комшијама, о којима је оставио много позитивних свједочанстава у својим писаним остварењима. 

Подсјетимо, Ардијан Клоси, покојни албански писац, публициста, албанолог, преводилац и новинар, изазвао је својевремено праву буру на телевизији када је у једној емисији на албанској ТВ изнио податке о поријеклу Ђурађа (Ђерђа) Кастриота Скендербега, племића  који је предводио устанак против Отоманског царства!

Клоси је потенцирао познату чињеницу да га је родила мајка Војислава из угледне српске племићке породице Бранковић, али и да му је и отац Србин – по имену Иван или Јован.

То аргументује проучавањем старих списа према којима су деци у то време на том подручју давана византијска имена попут Константина или Ђерђа. Он је рекао и да Скендербег није развио никакву албанску националну заставу већ византијску. Недвосмислено је рекао да је био православац, нагласивши да му је рођени брат био чак православни монах.  Подсјетио је Клоси је и да се вратио  Скендербег након што се отео из окова Отомана  - у хришћанску вјеру. На питање водитеља - да ли католичку, одговорио је да о томе не постоји докази, имплицирајући да се вратио у своју првобитну, православну вјеру.

Клоси био истакнути албански интелектуалац,изузетно школован човјек, који је дипломирао је албанску књижевност у Тирани. Докторирао је њемачку књижевност на Универзитету у Инсбруку. Потиче из угледне породице, отац му је био министар правде за вријеме Енвера Хоџе. Био је ожењен Њемицом Јутом, фотографкињом, и отац је двије ћерке. Извршио је самоубиство у априлу 2012. године, у 54. години. У току богате каријере био је и директор албанске националне телевизије.

Абазовић: И отац и мајка Скендербегу су Срби

Поред брата монаха, и Скендербегов отац Јован негдје се помиње као Иван) сахрањен је у манастиру Хиландар, Српске православне цркве. Данас Скендербега Албанци величају као свог хероја јер је живио на простору данашње Албаније иако је поријеклом Србин и прије турчења био православац.

Док је обављао функцију црногорског премијера  Дритан Абазовић, етнички Албанац,  рекао је да је Скендербег помирљива личност за овај регион и припада свакоме, и Србима и Албанцима.

"Историја овде на Балкану није читана на прави начин. Знате да је његова мајка била Српкиња, и отац и да је он био неко ко се први супротставио на том простору Отоманској империји" - казао је Абазовић у гостовању на ИН4С ТВ, што можете видјети у једном од два видео прилога која објављујемо.