Строге казне у саобраћају: пут ка већој безбједности или потенцијална неефикасност?

ПИШЕ: Стефан Јовановић

На дневном реду Скупштине Црне Горе нашао се Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима, којим се предвиђају оштрије казне за саобраћајне прекршаје. Највише пажње јавности привукле су одредбе које предвиђају новчане казне до 1000 евра или казну затвора до 60 дана за одређене прекршаје. Посебно се издвајају санкције за пролазак кроз црвено свјетло — чак 20 дана затвора или новчана казна од 300 до 1000 евра.

Позитивни аспекти предложених измјена

Нема сумње да је намјера законодавца племенита: смањење броја саобраћајних несрећа, посебно оних са тешким посљедицама, мора бити приоритет сваке озбиљне државе. Пролазак кроз црвено свјетло је један од најопаснијих прекршаја у урбаним зонама, јер доводи у ризик не само возача, већ и пјешаке и друге учеснике у саобраћају.

Повећањем казни шаље се јасна порука о нетолеранцији према бахатом и неодговорном понашању за воланом. Уколико се закон досљедно спроводи, он може имати снажан превентивни ефекат. Такође, новчане санкције у већим износима могу допринијети буџету, а ако се усмјере на саобраћајну инфраструктуру и едукацију, могу значајно подићи ниво саобраћајне културе.

 Спорне тачке и потенцијални изазови

Ипак, неке од предложених мјера, иако добронамјерне, остављају простора за расправу. Посебно је спорна казна затвора од 20 дана за пролазак кроз црвено свјетло. Док се оваква казна може чинити примјереном у случајевима када проузрокује тешке посљедице, поставља се питање да ли је примјенљива и оправдана у ситуацијама када прекршај не изазове конкретну штету.

Такође, казна затвора носи додатне друштвене и економске трошкове – од оптерећења затворског система до губитка радне снаге. Могуће је да ће судови прибјегавати блажим алтернативама, што умањује ефекат закона. Умјесто тога, строга новчана казна уз одузимање бодова и евентуалну обавезну едукацију за прекршиоце могла би бити дјелотворније и правичније рјешење.

 Лични угао младог возача и будућег стручњака

Као двадесетједногодишњи студент смјера за друмски саобраћај и млади возач, свјестан сам изазова са којима се суочавају возачи моје генерације.

Предложене мјере, као што су забрана вожње од 23 до 6 часова и ограничење снаге мотора на 80 кW за возаче од 18 до 21 године, имају за циљ повећање безбједности. Међутим, важно је да ове мјере не буду перципиране као казнене, већ као едукативне и подржавајуће.

 Увођење привремених возачких дозвола и обавезне обуке за младе возаче могло би допринијети бољој припремљености и одговорности. Такође, важно је обезбиједити доступност едукативних програма и кампања које ће младим возачима пружити потребна знања и вјештине за безбједно учешће у саобраћају.

 Предлог алтернативног рјешења

Умјесто затвора, за пролазак кроз црвено свјетло било би корисно размотрити новчану казну у висини од 500 до 1000 евра, у комбинацији са негативним поенима у возачкој дозволи и обавезним похађањем саобраћајне обуке. Оваква мјера би била мање оптерећујућа за правосудни и пенитенцијарни систем, а истовремено би одвраћала појединце од прекршаја и едуковала их.

У случајевима поновљених прекршаја, могло би се размотрити и привремено одузимање дозволе.

Предложене измјене Закона, у сваком случају,  представљају корак у добром правцу, али је потребно уравнотежити строгост и ефективност. Казнена политика мора бити правично калибрисана — довољно строга да одврати, али не и деструктивна по друштво и систем.

Умјесто фокусирања искључиво на репресију, закон треба да охрабри и културу поштовања прописа. Уз унапређење инфраструктуре, образовања возача и појачан надзор, нови закон може постати алат који ће заиста смањити број удеса и спасити живототе.

Права мјера строгости у комбинацији са досљедном примјеном и превенцијом јесте кључ успјеха. Умјесто казне ради казне — казна ради промјене понашања.