Чекајући суперфинале: Да ли је ухапшен крем мафије из система који је креирао и контролисао Ђукановић?

Хапшење Драга Спичановића, некадашњег високог функционера Агенције за националну безбједност (АНБ) и једног од најмоћнијих људи унутар безбједносног апарата, потресло је темеље система који је годинама важио за затворен, али моћан круг утицаја.

Према сазнањима истражних органа, Спичановић се сумњичи да је, заједно са више државних функционера, учествовао у прикривању предмета, злоупотреби положаја и одавању повјерљивих података криминалној групи Александра Мијајловића који је такође ухапшен.

Ипак, случај Спичановића није само ново хапшење – то је разоткривање дугогодишње мреже људи који су контролисали кључне токове информација, новца и утицаја у држави.

Покривао систем, не само службу
Као један од најупућенијих људи унутар безбједносног апарата, Драго Спичановић је годинама покривао све што је било осјетљиво – од контраобавјештајних операција и унутрашњих провјера, до оперативних података који су пролазили кроз АНБ и Управу полиције.
Као помоћник директора полиције, а потом и други човјек АНБ, практично је имао увид у све: кадрове, истраге, међународне контакте, као и податке који су утицали на политичке и економске токове земље.

Његов положај му је обезбјеђивао и неформалну моћ – да утиче на кадрове, истраге и процјене унутар служби. Управо због те снаге, многи су га описивали као „човјека који није био само дио система, него његов чувар“.
Међутим, иза те контроле крио се и дио мрака: Спичановићево име годинама се доводи у везу са нелегалним пословима, посебно са шверцом цигарета преко Луке Бар.

На ту улогу су у више наврата јавно указивали лидер ГП УРА Дритан Абазовић и бивши шеф царине Раде Милошевић, који су га називали „једном од црних кутија шверца дувана“.

Мрежа хапшења и пад старих веза
Поред Спичановића и Мијајловића, у акцији Специјалног државног тужилаштва (СДТ) ухапшени су и Милован Павићевић, бивши шеф подгоричке полиције, виша државна тужитељка Андријана Настић, као и полицајац Владан Лазовић, братанић некадашњег помоћника директора полиције Зорана Лазовића, који је већ у притвору због оптужби за сарадњу са кавачким кланом.

Настић је сестра од стрица Александра Мијајловића, означеног као вође криминалне групе која се бавила међународним шверцом цигарета. У истој истрази  саслушани су, према неким медијима,  и Тихомир Горановић, Миомир М. Мугoша, Јакша Бацковић, Алија Кошута, Дарко Ивановић и Александар Климовић, што показује колико је мрежа дубоко ушла у институције. Ивановић је у међувремену демантовао да је саслушаван.

Истражитељи не искључују могућност нових хапшења, јер је, како кажу, ово „само први талас операције“.

Кентера пере руке
Посебну пажњу изазвала је изјава Сава Кентере, бившег директора АНБ, који је био најближи сарадник Спичановића. Управо је у вријеме његовог мандата Спичановић враћен у АНБ и постављен на високу позицију, што је, по многима, било могуће само уз директно одобрење Кентере.

Међутим, након хапшења, Кентера је поручио да је „све што је рађено у складу са законом“ и да је Спичановић „прошao све безбједносне провјере“. Додао је и да „ако је било ко радио противзаконито, треба да одговара, звао се он Сава Кентера или Драго Спичановић“.

Та изјава, у контексту дугогодишње блиске сарадње, дјелује као покушај прања одговорности и дистанцирања од човјека који је био његова десна рука. У безбједносним круговима то се тумачи као знак распада старих лојалности унутар бившег система АНБ.

Кентера је практично рекао: "Немам ништа с тим човјеком’" иако су заједно управљали агенцијом. То је класично институционално прање руку – док је требало, били су тандем, а кад је дошло вријеме одговорности, Спичановић остаје сам“, каже један саговорник блиско повезан са системом безбједности.

АНБ под знаком питања
Из саме АНБ је накнадно саопштено да Спичановић није имао приступ тајним подацима, што је многима у струци дјеловало као противрјечна тврдња, јер је човјек на таквој позицији морао имати увид у најосјетљивије информације.
Такав став тумачи се као још један покушај институционалне заштите имиџа агенције и свођења одговорности на појединце.

Али, овај случај отвара питање – ако Спичановић није имао приступ подацима, како је онда могао бити „други човјек АНБ“? И шта то говори о структури која се сада труди да сама себе прикаже као жртву?

Систем који се урушава изнутра
Хапшење Спичановића није само крај једног службеника, него пад цјелокупне генерације људи који су деценијама управљали државним тајнама.
Његов случај повезује полицију, АНБ, тужилаштво и економске институције у јединствену мрежу која је, чини се, више радила за заштиту интереса криминалних структура него за јавни интерес.

Данас, када се некадашњи саборци дистанцирају једни од других, постаје јасно да је систем који је годинама покривао све — остао без покрића.

Хапшење Драга Спичановића, човјека који је годинама био „сјенка иза службе“, означава крај једне ере у којој су институције и појединци дијелили исте интересе, а не исте циљеве.
Док Специјално државно тужилаштво наставља истрагу, остаје питање које ће тек одјекнути:
ко све данас пере руке од онога што су јуче заједно радили.

Да ли пада крем мафије из срца државе?
Да ли је ово само почетак коначног слома безбједносно-политичког апарата који је деценијама држао Црну Гору у шаку?
Након хапшења "капиталаца" из система, логично се намеће питање — да ли смо сада дотакли сам врх пирамиде, или тек њену средину?

Јер, ако се пажљиво сагледа списак оних који су већ били или су сада под истрагом — од функционера тајне и јавне полиције, преко државних тужилаца, па све до људи који су управљали кључним институцијама — онда је јасно да се ради о крему некадашње „дубоке државе“, чији је систем функционисао у пуном капацитету управо док су ови људи били на врху.

У истом низу се морају поменути и бивши специјални тужиоци Миливоје Катнић и Саша Чађеновић, као и Веселин Вељовић, дугогодишњи директор Управе полиције и безбједносни савјетник предсједника државе. Сви они су годинама били дио исте структуре — структуре која је, по свему судећи, паралелно управљала и институцијама и криминалним токовима. Ту је и Весна Меденица која је на оптуженићкој клупи за (не)дјела из ере када је била предсједница Врховног суда.

Ако су данас тужиоци, полицијски челници и обавјештајци у притвору, под оптужницама или у судским процесима, поставља се питање – ко је био на врху те пирамиде и ко је све то координисао?

Суперфинале система
Бивши премијер Дритан Абазовић још прије више од годину најавио је „суперфинале“ обрачуна са организованим криминалом.
Да ли је мислио управо на овај тренутак, када се ланац хапшења приближава самом врху државног система?

Или је та најава заправо била прозирна алузија на могућност да се истрага једног дана приближи имену које се у Црној Гори изговара шапатом – Мило Ђукановић?

Јер, ма колико се сада покушавало одвојити „држава“ од њених некадашњих службеника, чињеница остаје да је све што је радило, радило под политичким окриљем човјека који је три деценије био апсолутни господар система.
И док је читав његов апарат сада на оптуженичким клупама, у притворима или под истрагом, само једно име и даље стоји изнад свих процеса – и ћути.

Фото: "Вијести"