Дан када је Бар умукао: Навршило се 46 година од земљотреса који је уздрмао Црну Гору
Сјећање на 15. април 1979: када је тло под ногама нестало, а солидарност из Србије и Југославије дала нови живот разореном граду
......
На данашњи дан, прије 46 година, Црну Гору је у 7 сати и 19 минута погодио најразорнији земљотрес у модерној историји региона. Земљотрес јачине 7,0 степени по Рихтеровој скали, са интензитетом од IX до X степени по Меркалијевој скали, имао је епицентар у Јадранском мору, између Бара и Улциња.
Укупно је погинуло 101 лице у Црној Гори и 35 у Албанији. Више од 1.000 људи је повријеђено. Преко 100.000 људи остало је без крова над главом, а потпуно је уништено више од 1.487 стамбених зграда. Оштећено је више од 80.000 стамбених јединица.
Бар – град у рушевинама
Општина Бар претрпјела је највећу штету. У самом граду и околини страдало је 449 објеката у потпуности, док је више од 3.000 зграда тешко или дјелимично оштећено. Урушене су школе, болнице, административне зграде, али и бројни културно-историјски споменици.
Посебно је страдао Стари Бар – град са коријенима у X вијеку. Велики дио зидина, Црква Светог Јована, Акведукт, исламска и хришћанска баштина, као и вишевјековне куће, неповратно су оштећени. Услијед свега, већина становништва из тог дијела града је исељена, а процес рестаурације траје и данас.
Србија – прва у помоћ
Србија је међу првима послала помоћ. У првих 48 сати након земљотреса, у Бар је стигло више од 600 љекара, ватрогасаца, грађевинара и волонтера из Београда, Новог Сада, Крагујевца и Ниша. Из Србије је стизала храна, медицински материјал и медикаменти, грађевински материјал, пољски кревети, као и монтажне куће.
У оквиру великог плана обнове, Нови Сад је "усвојио" дио Бара – преузео је изградњу стамбених блокова и обнову школа. Београд је помагао у санацији болничких објеката. Омладинске радне акције из Србије и других крајева Југославије биле су носиоци обнове – преко 30.000 младих људи радило је на изградњи новог Бара.
Југославија и свијет уз Црну Гору
Укупна материјална штета процијењена је на око 4,5 милијарди америчких долара (по тадашњим прорачунима). Савезно извршно вијеће СФРЈ основало је Фонд за обнову који је координисао помоћ. Помоћ је стигла из више од 50 земаља свијета – међу првима из Совјетског Савеза, САД, Француске, Италије и Њемачке.
Зашто не смијемо заборавити?
Земљотрес из 1979. није само геолошки догађај. То је трагична етапа нашег колективног памћења. Бар је тада изгубио дио себе – али је добио и лице отпора, солидарности и обнове.
Данас, 15. априла, сјетимо се жртава. Поклонимо се ћутањем. И нека овај датум опомиње институције да његују културно насљеђе, чувају сјећање и спремно дочекују будуће изазове.
