Колико кошта јавни линч, нарушено здравље и углед? Суд у Бару каже – ништа

Колико кошта када вам незаконито одузму посао, када вас данима развлаче по медијима, када вам наруше углед који сте градили деценијама, када вам се наруши здравље, када вам дијете пролази кроз голготу заједно са вама и када постанете мета јавног линча?

Према пресуди Основног суда у Бару, коју је донијела судија Вера Фемић, одговор је – нула евра.

Учитељица Рада Вишњић, наиме, изгубила је спор против ОШ „Југославија“ из Бара у којем је тражила накнаду штете због повреде части, угледа и психичког интегритета након догађаја који су годинама били предмет јавних расправа у Црној Гори.

Оно што ову пресуду чини посебно контроверзном јесте чињеница да се у самом образложењу наводи да је Вишњићева претрпјела озбиљне психичке посљедице. Суд је разматрао налаз вјештака психијатријске струке који је констатовао душевне болове, стрес, анксиозност, повлачење из друштвеног живота и потребу за лијечењем. Суд је такође утврдио да је њено разрјешење са функције вршиоца дужности директора раније поништено као незаконито од стране Вишег суда у Подгорици.

Ипак, упркос томе, Основни суд је закључио да није доказано да су за насталу штету одговорни школа и њени представници.

У спору су се као кључни актери помињали сама Рада Вишњић, ОШ „Југославија“, тадашња директорка Биљана Вукмановић, Министарство просвете, као и више медија који су извјештавали о читавом случају. У списима се помиње и ранији поступак против Дураковић Сакиба, који је правоснажно осуђен због неовлашћеног прикупљања и коришћења личних података Вишњићеве. Управо ту Рада Вишњић види највећу неправду.

„Суд је прихватио да сам прошла кроз пакао, да сам имала озбиљне здравствене и психичке посљедице, да сам била изложена јавном линчу и да је моје разрјешење било незаконито, али је на крају закључио да нико за то није одговоран“, казала је она за "Барски портал" након доношења пресуде.

Посебно је огорчена што је, осим што није добила тражену сатисфакцију, обавезана да плати и 1.542,75 евра судских трошкова.

Према њеним ријечима, ово није само борба за њу лично, већ и питање односа институција према просвјетним радницима, женама и свима који се нађу под ударом јавне осуде.

Због тога је упутила јавни позив невладиним организацијама, удружењима за заштиту људских права и организацијама које се баве заштитом права жена да се огласе поводом овог случаја.

„Ако жена која је добила незаконит отказ, која је прошла кроз јавни линч, пријетње, нарушено здравље и вишегодишњу стигматизацију не може добити правду, онда је ово питање које се тиче свих“, сматра Вишњићева.

Она је најавила жалбу Вишем суду, увјерена да ће другостепени поступак дати другачији правни одговор на питања која су остала отворена у првостепеној пресуди.

Уколико не добије сатисфакцију у Црној Гори, каже да је спремна да правду тражи и пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Случај Раде Вишњић тако ни након скоро шест година није добио коначни епилог. Напротив, пресуда Основног суда у Бару отворила је нова питања: може ли се признати да је неко претрпио тешке душевне болове и озбиљне посљедице, а да се истовремено утврди да за то нико није одговоран, и колика је цијена људског достојанства када институције кажу да је она – нула евра?