Случај "Луганск": Фикција Сузане Мугоше, полиције, војне безбједности и тужилаштва - против неумољивих чињеница
Упркос бучној медијској представи полиције, тужилаштва и дијела судства, све више елемената указује да је случај „Луганск“ још једна у низу политичко-безбједносних конструкција, креираних да би се у јавности створио утисак о „малигним структурама“, „страним борцима“ и „озбиљној безбједносној пријетњи“ – чак и онда када чињенице говоре супротно.
Најсликовитији примјер конструкције јесте случај Вукомана Булатовића, код кога је полиција „заплијенила“ уредно регистровано оружје, пријављено и заведено у евиденције МУП-а, уз постојеће дозволе и без икакве злоупотребе.
„Полиција ми је током акције однијела 13 пушака, пет пиштоља, двије кубуре, нешто мало муниције, неколико мајица, беџева и двије празне војничке торбе. Хоћу јасно да кажем: све што је заплијењено потпуно је легално и уредно регистровано. Сво оружје је у евиденцији МУП-а, за сваку цијев имам важеће дозволе, а никада у животу нисам злоупотријебио оружје нити шенлучио,”, изјавио је Булатовић
Булатовић сам истиче да је полиција била коректна и професионална, али да је читав спектакл очигледно креиран да се јавности прикаже „велика запљена“, иако реално није постојало ништа незаконито. Исти арсенал, легалан у сваком детаљу, медијски је упакован као дио некакве конспиративне мреже.
”Полицијски службеници су били коректни и професионални, ту немам замјерку. Али очигледно је да је читава акција осмишљена да се у јавности створи слика о некаквој ‘великој запљени’ и опасности, иако код мене није пронађено ништа незаконито. Умјесто чињеница, неко је покушао да направи спектакл тамо гдје га нема”, навео је за ИН4С Вукоман Булатовић.
Сличан образац примјењује се и на козачке униформе, симболе и заставе које се користе у културним, историјским и церемонијалним приликама, а које су у извјештајима представљене као опрема „паравојних група“. Козачка удружења, уредно регистрована и потпуно легална, овдје се свјесно стављају у контекст „руског малигног утицаја“, док се прећуткује да пронађена обиљежја немају никакву безбједносну тежину.
Додатну сумњу изазива и наводна запљена милион и по евра са банковног рачуна Данка Савића. Новац није постојао у ранијим претресима, иако је Савић био под сталним надзором и мјесецима у притвору, што доводи у питање како је та сума уопште могла настати. Још је мање логично да би било ко ко наводно незаконито стиче милионске суме ставио тај новац на сопствени рачун, у земљи у којој је већ под истрагом. Све то отвара питање: да ли је овај новац заиста постојао, или се ради о још једном дијелу спектакла? Незванично сазнајемо да је у кући Данка Савића пронађено неколико стотина евра што нас држи далеко од поменуте цифре.
Као и у ранијим политички мотивисаним случајевима, доминира само наратив – истоветан ономе којим су годинама креиране приче о „руским паравојним мрежама“.
Посебну тежину читавој конструкцији даје појава имена судије Сузане Мугоше, познате по пресуди у спорном случају „државног удара“, који је у међународној правничкој и политичкој јавности одавно оцијењен као процес дубоко компромитован политичким утицајем. Њено присуство у случају „Луганск“ само продубљује утисак да није ријеч о правној него о политичкој операцији.
Саберемо ли све: легално оружје представљено је као нелегално, козачке униформе као паравојне, милион и по евра као чињеница која се јавља тек када спектакл то захтијева. Читав случај поприма обрисе пажљиво режиране кампање усмјерене на производњу страха, стигматизацију и стварање утиска о невидљивом непријатељу.
У атмосфери општег прогона свега што се може повезати са „руским утицајем“, акција „Луганск“ дјелује као још један покушај да се, уз помоћ медијског спектакла и фабрикованих оптужби, конструише пријетња која у стварности — једноставно не постоји.
Такозвани стручњаци за безбједност, за потребе гушења “малигног руског утицаја” већ дуже вријеме упозоравају да су козачка удружења један од канала појачаног руског политичко-културног утицаја у Црној Гори.
Фамозни Дигитални форензички центар наводи да такве организације, под плаштом културног или хуманитарног дјеловања, шире екстремистичке наративе и паравојне идеје. Поред "Козака" мета стручњака за потребе Запада, а последично и за црногорску полицију, војску, тужилаштво и судство по мјери Запада нашли су се и Ноћни вукови
За сада, судија из такозваног “државног удара” Сузана Мугоша наставља са циркусом који је започела прије готово десет година.
Неправилности у поступку или макар неуобичајених одлука било је на претек, “информација” које су испливале у јавност, као и прегршт спинова који нису демантовани од стране полиције или тужилаштва још више. Да ли су судија и полиција обавијестили адвокатску комору о намјери да претресају адвокатску канцеларију Ђ.В . иначе адвоката Данка Савића. Оваква ситуација евидентирана је само једном у новијој историји Црне Горе кад је бивши специјални тужилац Миливоје Катнић тражио претрес адвокатске канцеларије Родић.
Поставља се питања повреде људских права и достојанства грађанина како је донијета одлука да се трудна Д.В. готова нага претреса, како су доведени у везу "Козаци" и "Ноћни вукови" много тога ће остати нераствијетљено док не исплива нека нова “скај преписка” која ће разоткрити да ли је иза акције “Луганск” тзв црногорска војна обавештајна служба, Кентерин Дигитални форензички центар или пак пука потреба дјелова власти да у очима западних “партнера” направи отклон од свега руског па макар то била и фолклорна козачка удружења. Сценарио је познат, дјелови истог готово преписани, а што се тиче актера ту је и даље Сузана Мугоша.
У међувремену настављају се хапшења у акцији Луганск, а из УП подсјећају да је операција “Луганск” резултат снажне међуинституционалне сарадње, реализована у координацији и по налогу Вишег државног тужилаштва у Подгорици и у сарадњи са службеницима Обавјештајно – безбједносног директората Министарства одбране и Основног државног тужилаштва у Подгорици!
