Пасарела срамоте у Сутомору: Порука мржње према предсједнику Србије

Док је Црна Гора ових дана домаћин важног самита Европске уније и земаља Западног Балкана, док се државни врх утркује да европским званичницима покаже наводну демократску зрелост, европске стандарде и мултиетнички склад, у Сутомору, на самој пасарели која повезује хотел „Сато“ и Жељезничку станицу, стоји транспарент са примитивном поруком упућеном предсједнику Србије Александру Вучићу:
„АВ, смраде, иди одавде – пумпај!“
И ником ништа.
Нема полиције. Нема инспекције. Нема осуде власти. Нема саопштења министарства. Нема реакције оних који су иначе први да уоче и најмању наводну увреду када је упућена некој другој адреси.
Замислимо само обрнуту ситуацију.
Шта би се догодило да у Београду, за вријеме доласка неког европског лидера или црногорског званичника, осване транспарент са поруком „смраде, иди одавде“? Европски медији би данима говорили о екстремизму, нетолеранцији и угрожавању демократских вриједности. Амбасаде би тражиле објашњења, а дежурни аналитичари би упозоравали на „опасни национализам“.
Овдје, међутим, влада мук.
И тај мук је највећи проблем.
Јер ово није питање односа према Александру Вучићу. Неко може да га подржава, неко да га не подржава. То је легитимно. Али није легитимно да држава која је домаћин међународног скупа дозволи да јавне површине буду претворене у билборде увреда и политичке мржње.
Посебно не када је мета предсједник државе са којом Црна Гора има најближе историјске, културне, породичне и економске везе.
Овакве ствари се не дешавају случајно.
Транспарент није пао са неба. Неко га је направио. Неко га је поставио. Неко је дозволио да остане. А када надлежни не реагују, онда шаљу поруку да је такво понашање прихватљиво.
Зато је ово много више од једног платна развученог преко пасареле.
Ово је симбол политике двоструких аршина која већ годинама трује црногорско друштво. Политике у којој је пожељно вријеђати Србију, Србе и њихове представнике, док се истовремено свако другачије мишљење проглашава национализмом и екстремизмом.
Највећа иронија је што се све дешава управо у данима када нам власт прича о европским вриједностима.
А европске вриједности нијесу увреде.
Нијесу мржња.
Нијесу транспаренти који поручују госту државе да је „смрад“ и да треба да иде.
Европске вриједности су поштовање, дијалог и пристојност.
Зато ова пасарела у Сутомору данас није само пасарела.
Она је огледало државе која је, бар у овом случају, показала да јој је важније да се допадне најгласнијим мрзитељима него да заштити минимум достојанства и угледа који би сваки озбиљан домаћин морао да има.

М. Јовановић