Педофили на слободи и без надзора, дјеца без заштите
У регистру педофила тренутно су имена 114 особа, што указује на знатно повећање починилаца кривичних дјела против полне слободе, учињених на штету малољетних лица, којих је на дан када је регистар почео са радом у августу прошле године било – 98, пише Побједа.
У Кривичном законику дефинисан је и надзор педофила и сексуалних предатора чија су мета дјеца.
Предвиђено је обавезно јављање надлежној организационој јединици полиције; забрана посјећивања мјеста на којима се окупљају дјеца, нарочито вртића, школа и дворишта тих установа, игралишта и слично; обавезно посјећивање професионалних савјетовалишта и установа; обавезно обавјештавање о промјени пребивалишта, боравишта или радног мјеста; као и обавезно обавјештавање о путовању у иностранство.
Без контроле
Од тада до данас мало је урађено, јер је, осим пописне функције, на основу одговора надлежних ресора, дефинисан само сегмент обавезног јављања преступника полицији.
Из Министарства правде Побједи је речено да су 10. јула дали позитивно мишљење на Приједлог правилника о начину јављања надлежној организационој јединици полиције учиниоца кривичног дјела против полне слободе над дјететом, који је израдило Министарство унутрашњих послова.
Из МУП-а су Побједи казали да је Правилник о начину јављања преступника ступио на снагу 31. јула 2025. године.
На питање о осталим сегментима који су прописани, односно да ли је израђена стратегија којом ће се преступници пратити и како ће се обезбиједити да се не налазе у близини школа, вртића и игралишта, из МУП-а су одговорили да су у односу на те мјере посебног надзора више пута указивали Министарству правде да су норме које се односе на ове мјере непрецизне и непотпуне, те да се из њих не може закључити у чијој је надлежности спровођење појединих мјера.
“То доводи у питање ефикасну примјену мјера посебног надзора, које су од великог значаја, имајући у виду тежину кривичних дјела учињених према посебно осјетљивој категорији лица (дјеца), као и чињеницу да је потребно извршити преиспитивање врсте и висине прописане казне за кршење мјера посебног надзора”, истакли су из МУП-а.
У фебруару су Побједи из Клинике за психијатрију одговорили да, према њиховим евиденцијама, дотад није забиљежена ниједна интервенција која би се односила на третман или лијечење педофила.
Број осуђених педофила у регистру, уз претпоставку да постоје и они који никада нијесу ухваћени на дјелу нити процесуирани, као и ова информација из Клинике за психијатрију, говори о томе да институције система нијесу умрежене и да се подаци једноставно не дијеле.
Из Министарства здравља су Побједи, на питање шта су учинили поводом подзаконских аката, односно организације лијечења и третмана педофила, што је такође дефинисано Кривичним закоником, одговорили да су укључени у процес израде подзаконског акта – Правилника програма мјера обавезног посјећивања професионалних савјетовалишта и установа починилаца кривичних дјела против полне слободе почињених на штету дјетета, који се односи на функционалност Регистра починилаца кривичних дјела против полне слободе учињених на штету малољетника.
“Тренутно смо у завршној фази припреме акта у координацији са Министарством правде и другим надлежним институцијама, како би се обезбиједило да Регистар заживи у складу са законским рјешењима”, казали су Побједи из ресора којим руководи министар Војислав Шимун.
Појашњавају да ће Правилником бити уређен садржај, начин спровођења, састав стручног тима, евалуација и надзор над спровођењем програма мјера обавезног савјетовања и третмана починилаца кривичних дјела против полне слободе почињених на штету дјетета, у сврху ресоцијализације, превенције рецидива и заштите жртава.
“Наш циљ је да овај процес буде спроведен квалитетно, уз максимално уважавање заштите права малољетника”, казали су из Министарства.
Ништа ново
Кристина Михаиловић из Удружења Родитељи за Побједу је коментарисала годину постојања Регистра и ефикасност надлежних када је ријеч о испуњењу свих сегмената које Кривични законик предвиђа.
Она истиче да се ништа значајно није промијенило, већ је само питање да ли, на примјер, образовне установе које организују рад са дјецом, односно раде директно са дјецом, примјењују одредбе закона које се односе на Регистар – а то је провјеравање да ли су њихови запослени у Регистру. Подсјећа да Регистар служи управо за то – да се не би запошљавале особе осуђиване за оваква кривична дјела, јер се то и дешавало.
Казала је да се провјере морају радити како не би неко, ко је већ осуђиван за таква дјела на штету малољетника, због поновљеног дјела касније одговарао само прекршајно, јер судови и тужилаштва нијесу провјерили Регистар.
Подсјетила је на случај осуђеника који је био неколико година у затвору зато што је напао и сексуално узнемиравао десетогодишњу дјевојчицу, а који је након изласка покушавао да понови слична дјела, о чему је јавност била упозната.
“Међутим, десило се да су, када су га привели, суд и тужилаштво оцијенили да треба прекршајно да одговара. Објашњење је било да ти органи нијесу били упознати са чињеницом да је већ поменуто лице било осуђивано за исто кривично дјело. Такве ситуације ће се у наредном периоду спријечити”, казала је Михаиловић након што је Регистар стављен у функцију.
Истиче да је и даље проблем то што надзор није почео да се примјењује у потпуности, и поред више најава.
“Посљедњи пут, на конференцији коју смо одржали у јулу, из МУП-а су казали да су завршили Правилник којим се то уређује, односно да сви они који изађу из затвора треба да се јављају одређеним јединицама полиције, да се зна гдје се крећу, гдје живе и слично”, казала је Михаиловић.
Додала је да Родитељи, који су цијело вријеме били укључени у тему израде Регистра и његовог развоја, немају информацију да је та пракса почела.
“Оно што је показала наша анализа казнене политике до 2004. године, а коју смо претходних пет година радили са Врховним судом, јесте да, нажалост, основни судови и даље иду на законски минимум када доносе пресуде за ова дјела, што је изузетно лоше и што је, у ствари, суштински најпроблематичније”, поручила је она.
Истакла је да и даље постоји низ олакшавајућих околности које се досуђују, а међу њима и оне које би логично морале бити отежавајуће – попут чињенице да особа има породицу и дјецу.
“У сваком случају главни проблем је тај што се одредбе Кривичног законика не примјењују у потпуности и што и даље имамо законске минимуме у пресудама, умјесто строжих казни”, истиче Михаиловић.
Закључује да Регистар, иако је у примјени годину дана, ништа ново нити суштински другачије није донио.
Ко тренира дјецу у клубовима?
Из Министарства спорта и младих Побједи нијесу одговорили на два пута постављена питања о томе да ли је ресор предузео мјере како би се заштитила дјеца која тренирају у различитим спортским клубовима.
Из институције Заштитника људских права и слобода упозорили су да постоји велики број нејасноћа у вези са безбједношћу дјеце која се баве појединим спортским активностима, а које нијесу прецизно регулисане.
Дата је препорука Министарству спорта и младих да анализира важеће прописе како би се јасно дефинисале норме којима ће се гарантовати безбједност дјеце и њихова заштита од свих облика сексуалног узнемиравања и искоришћавања.
Упозорено је и да над радом организација које пружају услуге дјеци (играонице, дневни боравци и слично) надзор није регулисан или је нејасно дефинисан.
Ни случај из прошле године, када је откривено да је И.К, који је радио са дјецом у КК „Котор“, ухапшен и осумњичен за више кривичних дјела над троје дјеце – силовање, обљубу над дјететом, недозвољене полне радње и искоришћавање дјеце за порнографију – очигледно није алармирао све који раде са дјецом.
Оптужени је годинама присуствовао тренинзима и сматрали су га помоћним тренером. На чињеницу да спортске клубове и друге установе гдје борави много малољетника нико не контролише, указао је и омбудсман.
Кривични законик јасан
Сексуално узнемиравање дјеце, силовање, обљуба, подвођење и омогућавање полног односа, посредовање у вршењу проституције, недозвољене полне радње, искоришћавање дјеце за порнографију и мамљење дјетета млађег од четрнаест година у циљу извршења кривичних дјела против полне слободе дефинисани су Кривичним закоником Црне Горе у члановима од 204. до 212. Предвиђене казне крећу се од шест мјесеци затвора за сексуално узнемиравање, до дуготрајне затворске казне, у зависности од тежине дјела.
У Кривичном законику дефинисан је и надзор педофила и сексуалних предатора чија су мета дјеца. Педофили ће морати да потраже професионалну помоћ, коју, према подацима Клинике за психијатрију, очигледно и немају и то неће зависити од њихове личне жеље.
Регистар је успостављен прошле године, а са њиме се каснило 15 година, иако се Црна Гора потписивањем Конвенције Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања обавезала да га уведе.
Из Министарства правде раније је речено да су сви државни органи, правна лица и предузетници који раде са дјецом дужни да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих, односно да обавља послове са дјецом, уписано у посебну евиденцију.
Да се упити ријетко шаљу показује податак да је од успостављања Регистра до 17. јануара Министарству правде, односно Дирекцији за казнену и прекршајну евиденцију, стигло само 12 захтјева – и то сви из основних школа у Црној Гори.
Овај податак забрињава, с обзиром на број спортских клубова, курсева, приватних школа и вртића који дјелују у Црној Гори, а које похађа велики број дјеце.
Засад, подаци о особама које су сексуално злостављале или узнемиравале дјецу могу се дати суду, државном тужилаштву и полицији у вези са кривичним поступком, када је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из посебне евиденције могу се, на образложен захтјев, дати и државном органу, привредном друштву, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне посљедице осуде.
Подаци из евиденције могу се дати и иностраним органима, у складу са међународним споразумом. Регистар садржи име и презиме осуђеника; јединствени матични број; адресу пребивалишта и боравишта; податке о запослењу; податке о особеним знацима; податке о кривичном дјелу и изреченој санкцији; као и податке о правним посљедицама осуде.
Подаци из евиденције воде се трајно и не могу се брисати.
("Побједа")
