Пламенац тражи да суђење бившем шефу АНБ-а буде јавно

Данас у Вишем суду у Подгорици почиње суђење бившем директору Агенције за националну безбједност Дејану Перуничићу, осумњиченом за злоупотребу службеног положаја, за незаконито ухођење више црногорских грађана, међу којима и пароха барског протојереја Јована Пламенца.

На ово рочиште свештеник из Бара позван је у својству свједока-оштећеног. Тим поводом, он је Вишем суду доставио допис, чији садржај у цјелости објављујемо:

Пред Вишим судом у Подгорици у предмету КС.бр.55/2024 заказано је за дан 05.11.2024. године са почетком у 09:00 часова суђење у предмету против окривљеног Перуничић Дејана због кривичног д‌јела злоупотреба службеног положаја из члана 416 став 1 КЗЦГ у којем сам позван као свједок-оштећени пред судијом Соњом Кековић.

Мој адвокат ми је објаснио да је чланом 4 Закона о тајности података прописано да се тајност податка не може одредити ради прикривања извршеног кривичног дјела, угрожавања животне средине, ограничавања конкуренције, прекорачења или злоупотребе овлашћења, незаконитог акта и поступања или административне грешке органа, као и да је јавност главног претреса, која је установљена чл. 6. ст. 1. ЕКЉП-а и чл. 14. ст. 1. МПГП, саставни дио права на правично суђење, и да остварење начела јавности главног претреса подразумијева обавезу суда да јавност обавијести о времену и мјесту усмене расправе, те да обезбједи одговарајуће услове, у разумним границама, за присуство заинтересоване јавности.

Позивајући се на правну регулативу коју сам навео, на право које ми припада, молим да омогућите да заказаном главном претресу на којем ћу дати исказ као свједок-оштећени присуствују заинтресовани представници медија. Овај случај је, с разлогом, већ привукао велику пажњу црногорске јавности.
Велики број грађана Црне Горе је жртва незаконитог рада Агенције за националну безбједност. И сâм сам жртва незаконитог праћења од стране Агенције.

Смисао овог процеса не видим у кажњавању службеника Агенције за националну безбједност, од налогодаваца до оперативаца, који су вршили, и врше, својеврсно насиље над грађанима Црне Горе које политички режим означава својим противницима (у које су и мене уврстили) подривајући њихову социјалну и личносну слободу – ради кажњавања; не видим га у кажњавању које је само себи сврха. Не видим га у његовој пуноћи ни у правичној сатисфакцији жртвама незаконитог рада Агенције за националну безбједност.

Пун смисао овог процеса видим у извлачењу на свјетлост незаконитог праћења грађана из дубине мрака праксе Агенције за националну безбједност, правног сљедбеника Службе државне безбједности чије је службенике, архиву, опрему, средства и предмете, али и методе рада преузела, како би она била прекинута, како се не би догодило да АНБ настави са истом праксом насиља над грађанима Црне Горе, што за старе што за нове газде, чиме би и овај судски просец био обесмишљен.

Овај смисао, судски процес, у којем учествујем као свједок-оштећени, имаће само ако они који у њему учествују у овом својству буду у прилици да изнесу аргументовано свједочење. А ови аргументи нијесу доступни свједоцима-оштећенима јер су и даље у Агенцији за националну безбједност под кључем „тајно“. Уколико Суд не омогуће нама свједоцима-оштећенима да дођемо до својих аргумената, наше свједочење биће „са љепљивом траком на устима“.

Смислености овог судског процеса на начин како сам навео, изузетно би допринијела његова отвореност јавности, у складу са правом које јој у оваквим, па и у овом случају припада, са правом које је регулисано Законом како сам навео у почетку овог дописа, особито ако би ово суђење било телевизијски преношено, на начин како је то урађену у предмету ,,Државни удар“.