Преварант Момчило Милановић „оперише“ Приморјем
Момчило Момо Милановић из Лознице, који је у овом граду био полицајац, већ неколико мјесеци, на име грађевинских услуга, на превару узима новац људима на Црногорском приморју.
Радио је на неколико објеката, како се испоставило, на дивље. Убрзо се испоставило и да то није његова основна дјелатност. Његава основна дјелатност је – превара. Користећи хроничну несташицу радника на грађевинском тржишту Црне Горе, он би договорио посао, узео аконтацију на име куповине материјала и онда га или не би завршио или га не би ни започео, да би коначно престао да се јавља на телефонске позиве и поруке.
Неколико његових жртава током јануара пријавило га је Центру безбједности Бар. Међу њима сам и ја. Зато све ово и знам. Додуше, добро сам и прошао како су други. Рецимо, за рачун радова које је договорио са фирмом „Вук фиш“ из Бара, и на њен рачун, на стовариштима „Церово“ и „Е-плус“ преузимао је грађевински материјал и – продавао га. Од ове фирме је позајмио и аутомобил да би превозио раднике, па је и њега продао, у Улцињу.
Милановић је, такође, преварио и неколико предузимача и више радника, којима није исплатио новац који су зарадили.
У превари му помаже и жена са којом живи: Јелена, по роду Бојић, а по мужу Вучетић. Она је са њим са своје двоје дјеце, од којих је једно школско.
И поред свега овога, он није доступан Полицији и Тужилаштву. Виђају га људи по Бару и Улцињу, али Полицији и Тужилаштву није доступан. Додуше, пустио је браду и натукао на главу качкет...
Ова гротеска, осим криминалне, имао и потку која осликава данашње црногорско друштво. Због неажурности, или небриге, или индиферентности Полиције и Тужилаштва, Милановићу је омогућено да и даље на превару узима новац од људи који су у невољи због недостатка грађевинских радника. Такође, јаловост Полиције и Тужилаштва прећутно упућује Милановићеве жртве на „алтернативно“ рјешења проблема – да свој новац врате на криминалан начин, да овог преваранта „гепекују“ или употријебе неки други метод изнуде.
Јован Пламенац
